Nedelja

Međuvreme

Izostala podrška

Premijera Srbije Vojislava Koštunicu ne čudi to što Marti Ahtisari nije dobio Nobelovu nagradu za mir. On je to objasnio za "Večernje novosti":

"Da je Ahtisari pomogao da se dođe do pravičnog i sporazumnog rešenja, i Srbija bi ga zdušno podržala da dobije ovu nagradu."

Nepristojna ponuda

Iz novinarskih krugova se saznaje da je do redakcija tri ozbiljna dnevna lista stigla sugestija i platežno pokrivena ponuda da umesto naslovnih stranica u subotnjem izdanju, prvog dana referenduma o Predlogu ustava, objave oglas, poziv na referendum.

To bi bio presedan i, koliko znamo, predlog je odbijen, a to je dobro i za onoga ko je hteo to da uradi. Jednima od dnevnih novina, koje se, istina, ne pominju u ovoj radikalnoj ponudi, već se zamera što oglašavaju referendum na svojoj trećoj stranici.

Ž. D.

Pored kontejnera

Bogoljub Karić, lider PSS-a, proteklih osam meseci skriva se od policije. U intervjuu za "Politiku" objašnjava da je njegova stranka "više nego spremna za izbore": "Ova vlast nije izvukla istorijsku pouku koja je usađena u gen srpskog naroda. Ako nekog kinjiš, mučiš, proganjaš, guraš u politički ili egzistencijalni egzil, ako se razmećeš tuđim parama i izigravaš ‘velikog dušebrižnika’, a penzioneri sede pored kontejnera umesto u parku, milioni nezaposlenih ne vide svoje bolje sutra – onda samo oholi robovlasnik ne oseća unutrašnji naboj." Karić kaže i da se "po žestini medijske hajke" protiv njega i njegove porodice iskreno zabrinuo da se pred sudom ne nađu i njegova majka Danica i otac Janićije "pod optužbom da su učinili zločinačko udruživanje s ciljem mog rađanja".

Ustav: Zacementirano

Međuvreme 1

Bloku političkih i nevladinih organizacija koje pozivaju na bojkot referenduma o novom ustavu Srbije pridružile su se i organizacije koje se bore za prava seksualnih manjina. Na konferenciji za novinare održanoj u Međunarodnom pres centru u Beogradu, argumente za bojkot referenduma iznele su Lepa Mlađenović iz Organizacije za lezbijska ljudska prava Labris, Jelena Anđelovski iz Novosadske lezbijske organizacije i Biljana Kovačević-Vučo iz Komiteta pravnika za ljudska prava. Prema rečima Lepe Mlađenović, mreža organizacija za prava lezbijske i gej populacije ne prihvata Predlog ustava, jer njime nije izričito imenovana njihova seksualna orijentacija. Konkretno, najsporniji su oni članovi novog ustava koji regulišu zabranu diskriminacije i govora mržnje, pravo na slobodno okupljanje i definišu brak kao zajednicu muškarca i žene. U članu 21 stoji da je zabranjena diskriminacija po osnovu rase, pola, nacionalnosti, veroispovesti, ali nigde eksplicitno nije navedena seksualna orijentacija. Isti je slučaj i sa članom koji propisuje podsticanje uvažavanja razlika. Mlađenovićeva je kao sporan istakla i član Predloga ustava koji govori o slobodi okupljanja. Ovaj član kaže da se sloboda okupljanja može ograničiti ako je to neophodno radi zaštite javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije. Iako se na prvi pogled može učiniti da ovaj član može ići u prilog seksualnim manjinama, aktivistkinje za lezbijska i gej prava imaju drugačija iskustva. "Ova ‘prava drugih’ zapravo su prava prvih", kaže Lepa Mlađenović i nastavlja: "Kada smo svojevremeno od Ministarstva za ljudska prava tražili pravo na okupljanje i organizovanje lezbijske i gej parade, dobili smo odgovor da oni moraju da štite i prava drugih, odnosno onih koji se osećaju ugroženo od strane lezbijske i gej populacije." Dok se sve ono što pripadnici seksualnih manjina smatraju spornim u navedenim članovima možda još i može rešiti donošenjem odgovarajućih zakona, sasvim je izvesno da oni neće imati pravo na sklapanje braka. Naime, brak je Predlogom ustava definisan kao zajednica između muškarca i žene. Osvrćući se na ovaj član, Mlađenovićeva je istakla da lezbijske i gej vanbračne zajednice evidentno postoje u Srbiji, pa je skandalozno da Ustav ne reguliše nešto što postoji. O nedostacima ovakvog rešenja govorila je i Biljana Kovačević-Vučo. Ističući da, bez obzira na svoja dva prezimena, ne podržava brak, jer smatra da je to mešanje države u privatni život, Vučo je rekla da ovakva definicija braka nije dobra iz ekonomskih razloga: "Bračni partner nalazi se u prvom naslednom redu i prilikom prenosa vlasništva imovine na njega ne plaćate nikakav porez. Ako ste homoseksualne orijentacije, da biste svoju imovinu preneli na pratnera, morate da platite izuzetno visok porez." Poredeći Predlog ustava sa Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima, takozvanom malom poveljom, koja je bila jedan od konstitucionalnih akata državne zajednice SCG, Vučo je ukazala na to da je bračna zajednica u maloj povelji bila definisana mnogo povoljnije za lezbijsku i gej populaciju: "Tu se kaže da je zajamčeno pravo na brak na osnovu pristanka budućih supružnika, i to je sve. Nigde se ne pominju muškarac i žena, čime je u novom ustavu ‘zacementirano’ da ljudi drugačije seksualne orijentacije nemaju nikakva prava i da to ne može da bude regulisano zakonom."

Mreža lezbijskih i gej organizacija nije se odlučila za bojkot referenduma samo zbog razloga koji pogađaju njih lično. Po njihovom mišljenju, sramno je to što je izostala javna rasprava o Predlogu ustava. Na ovo se osvrnula i Biljana Kovačević-Vučo, koja je na početku svog izlaganja naglasila da ne želi da se ova konferencija za novinare shvati kao doprinos javnoj raspravi: "Na neki način se to ‘spinuje’ u medijima. Kao ‘niste imali javnu raspravu, a pogledajte kako se svakog dana prikazuju diskusije na tu temu’. To je klasičan način da se prikrije nemanje volje države da usvoji primedbe građana i da fingira javnu raspravu." Inače, upravo odsustvo javne rasprave jeste razlog zbog kog ceo "bojkotaški blok" ne poziva građane da na referendumu glasaju protiv Ustava. Po njihovom mišljenju, referendum je legitimacija Predloga ustava koji uopšte ne bi smeo da bude u proceduri.

Jovana Gligorijević

Biznis

Nekadašnji predsednik SCG Svetozar Marović, kako piše podgorički "Dan", mogao bi da pokrene biznis sa bivšim italijanskim premijerom Silviom Berluskonijem. List navodi da je Marović nedavno boravio u Milanu i Parizu, gde je sa Berluskonijem i francuskim predsednikom Žakom Širakom razgovarao o poslu.

M. V.

Ležanje i gostovanje

Aleksandar Vučić, generalni sekretar SRS-a, objašnjavajući da ova stranka ne zloupotrebljava referendumsku kampanju za svoju promociju, kaže za "Press": "A šta drugi rade, kao Mlađan Dinkić sa sloganom ‘Srbija na 1. mestu’ i svojom fotografijom, neka im je na čast. Oni poručuju i da ‘Nema stajanja’! Pa, na šta pozivaju glasače, na ležanje. A šta da kažemo o strankama koje su dobile novac, a nemaju nikakvu kampanju."

Dubravka Filipovski, potpredsednica Nove Srbije, stranke koja je dobila novac od države za referendumsku kampanju, ali nema bilborde, spotove i plakate, na pitanje na šta su potrošili novac, kaže: "Najviše novca potrošili smo na putovanje naših funkcionera po Srbiji, koji u direktnom kontaktu s građanima objašnjavaju zašto nam je važan novi ustav. Naš lider i ostali funkcioneri dosta gostuju na lokalnim televizijama."

Tajna

Nacionalni savet za saradnju s Tribunalom u Hagu oslobodio je dvadeset tri svedoka obaveze čuvanja tajne, kako bi mogli da svedoče u postupcima pred Haškim sudom. Pozitivno je odgovoreno i na šest zahteva za dostavljanje dokumentacije koje su uputile odbrane optuženih. U saopštenju saveta kaže se da je ovim još jednom potvrđena spremnost za saradnju s Hagom i spremnost za ispunjavanje međunarodno preuzetih obaveza.

J. G.

Na odloženo

Na pamfletima oblepljenim po čitavom Beogradu mogu se videti oglasi za "unovčavanje čekova". Osoba koja je ostavila svoje kontakte na oglasu kaže da "unovčava čekove na 15, 30, 45 i 60 dana odloženog", uz proviziju koja zavisi od počeka. Kada obavi dogovor, građanin koji se javio na oglas samo treba da lično donese čekove u centar grada. Međutim, stručnjaci, podsećajući da je je reč o krivičnom delu, upozoravaju građane koji se javljaju na oglas da postoji mogućnost da im svi čekovi budu unovčeni istog dana, a da unovčavanje čekova na ovaj način može doći i pod nadležnost Uprave za sprečavanja pranja novca Ministarstva finansija, kao i Ministarstva unutrašnjih poslova, budući da se na ovaj način novac nepoznatog porekla ubacuje u legalne tokove. U Narodnoj banci Srbije kažu da je dužnost građana da o ovakvim radnjama obaveste nadležne organe.

M. V.

Vakcina

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije izdala je atest za "gardasil", vakcinu protiv virusne infekcije koja može da izazove rak grlića materice. Prema informacijama iz ove agencije, stručna tela u Srbiji tek treba da odluče o tome da li će poštovati preporuku proizvođača, po kojoj je "gardasil" namenjen devojkama i ženama starosti od 14 do 26 godina. Prema najnovijim podacima, u Srbiji od raka grlića materice godišnje oboli 1400 žena, dok njih 330 umre od ove bolesti.

Valjevo: Mere

Još od marta, aprila, neka bude marta od aprila, Valjevska skupština ne uspeva da se sastavi, nema taj kvorum, ali republička vlada, resorno ministarstvo za lokalnu samoupravu, i taj pravni ekspert Lončar, nikako da stave na dnevni red uvođenje privremenih mera. Reklo bi se, iako je od legalista, mnogo je.

Ajmo redom, na oni lokalni izbori, jesen 2004, predsednik opštine, i to ubedljivo, post’o kandidat Nove Srbije dr Jovan Tomić. Svi rekli svaka čast, dobar stručnjak, hirurg, pošten, u politici – nekoliko puta poslanik SPO-a, posle Nove Srbije – od ‘90. Doktor na svoje ime povuk’o i listu Nove Srbije, koja je, ima i toga, formirala skupštinsku većinu sa odbornicima radikala, dve socijalističke partije, i onima što su se upisali kod Karića. Posle konstitutivne sednice, na kojoj je većina zamenila dva odbornika koji nisu hteli sa socijalistima, odbornici DS-a, DSS-a i LS-a bojkotuju sednice jerbo su smatrali da je to učinjeno mimo zakona. To većinu nije zabrinulo, uzeli da vrše vlast. Međutim, pojedini odbornici počeli da ucenjuju, većina bila tesna, direktorsko mesto za ovoga, pos’o za onoga, to se ispunjavalo, ali zahtevi postali veliki i veći, najstručnijih, najsposobnijih i najpoštenijih bilo preko svake mere, i Skupština ne uspeva da se sastane od marta, ajde aprila. U Lončarevom ministarstvu prvo tumačili, da se nisu stekli uslovi, a od početka septembra, otkad se Skupština i ne saziva, i otkad je Skupština, ko’e i kao, zvanično zatražila uvođenje privremenih mera, ništa ne tumače jerbo Vlada ima važnija posla.

Za to vreme, za sve ovo vreme, Nova Srbija, po svoji kapaciteti, i svoje vizije, vrši vlast. Dođe Onaj njihov prvi novosrbin plus ministar i na Pomaže bog eto asfalta do manastira Lelić, Ćelije, Jovanja, ako mu još otpevaju Mala moja, eto pet kilometara asfalta ‘de ‘oće, što će reći u nekom selu gde mu izvrše doček. Tako Valjevo, koje i za prethodne vlasti nije bilo negde, stiglo do nigde, sve funkcioniše po inerciji, privreda u autu, gasifikacija dalje od futura, deponiju blokirali građani… a Nova Srbija, protivno svakom zakonu i svakom zdravom razumu, na vlasti, kako i ne bi kad Koštunica, ‘de stigne, primiče Velju do sebe.

Dragan Todorović

Žene igrači

Prema poslednjim studijama koje će verovatno uticati na dalji način razvoja tržišta igrica, gotovo dve trećine onlajn igrača je ženskog pola. Ipak, kada su 1990. godine slične studije utvrdile da žena igrača ima mnogo više nego što je očekivano, na tržištu su se naglo pojavile "ženske igrice", koje nisu ostvarile gotovo nikakav uspeh. Prema istraživanjima, samo u SAD postoji oko 117 miliona osoba koje svakodnevno igraju video-igrice od kojih su oko 70 odsto muškarci. Oko 40 odsto aktivnih igrača su tinejdžeri, a oko osam odsto je starije od 45 godina. Oni su počeli sa ovim hobijem kada je gejmerska industrija još bila na početku, i nastavili da igraju i u srednjim godinama.

M. V.

Mrki medved

Uprava za zaštitu životne sredine počeće ove nedelje projekat čiji je cilj oporavak populacije mrkih medveda. U Nacionalnom parku Tara, stručnjaci će uloviti dva medveda koji će biti prebačeni na lokacije u severoistočnom delu Srbije. Medvedi će biti uspavani, obeleženi i bezbedno prebačeni na novo prebivalište.

J. G.

Nepoznata vrsta

Tadija Marković iz sela Dulene kod Kragujevca odstrelio je zver tešku oko četrdeset kilograma, svetlonarandžaste boje, očnjaka većih od vučjih. Kako tvrdi, podseća na šakala, ima rep sličan lisičjem, nije podivljali pas lutalica, niti vuk. Pretpostavlja se da je upravo ova životinja prethodnih mesec dana po šumadijskim selima poklala više od pedeset ovaca i jagnjadi. Sveta Madžarević, predsednik Lovačkog udruženja "Šumadija", kaže da niko još ne zna o kakvoj je životinji reč. U međuvremenu, kragujevački Štab civilne zaštite doneo je odluku da se hitno uputi pomoć domaćinstvima koja su pretrpela štetu u iznosu od 30.000 do 130.000 dinara. Najavljene su i nove hajke.

Beograd: Srpski Pentagon

Ministarstvo odbrane Srbije, navodno, nije zadovoljno ponudom da zauzme samo 25.000 kvadratnih metara jednog krila zgrade bivšeg Saveznog izvršnog veća (tj. vlade blaženopočivše SFRJ) odnosno Palate federacije (takođe blaženopočivše). Ministarstvo odbrane bi htelo celu zgradu, sve u svemu oko 60.000 (tačnije, 64.256) kvadratnih metara, jer bi time "u potpunosti bile zadovoljene potrebe Vojske". Ukratko, 744 kancelarije, 13 sala za konferencije, šest salona i tri dvorane.

A loša vest glasi da već neka nadležna ovdašnja direkcija za državne nekretnine ima još zahteva, pa će se u Palatu možda useliti Ministarstvo unutrašnjih poslova. Ili kabinet predsednika Srbije (Borisa Tadića, konkretno).

Na onaj plato s fontanom ispred Palate staju tačno četiri stara Dubrovnika ili gotovo ceo "stari" Beograd i to je dovoljno kao metafora relativnosti istorijskih ili stvarnih odnosa veličina. Možda bi vredelo zamisliti se nad banalnim pitanjem zašto nikome nije palo na pamet da se u zgradu useli neki od mnogobrojnih ovdašnjih muzeja koji hronično (već vekovima, bez mnogo preterivanja) pate od nedostatka ili nepostojanja prostora. Spram ideje da se u Palatu useli neko ministarstvo ili kabinet, čak i predlog da se cela stavi pod stakleno zvono i ostavi prazna kao što jeste, Muzej ničega na primer, deluje bolje.

A. Ćirić

Avijacija: Piloti na alkotestu

Prošle nedelje je kod Nove Pazove prinudno sletela "utva 75" Vojske Srbije. Reč je o letelici koja je bila na remontu, pa su jedan mlađi i jedan vrlo iskusni pilot krenuli na probni let. Prilikom opravka nešto nije bilo uređeno kako treba i "utvi" je, dok je bila u vazduhu, otkazao motor. Piloti su odustali od namere da slete na autoput zbog gustog prometa i odlučili se za prinudno sletanje na njivu sa kukuruzom nedaleko od fabrike sladoleda Delta. Spustili su se izuzetno vešto: zemlju su dodirnuli repom letelice i na taj način izbegli prevrtanje. Mada je avion prilično oštećen, piloti su prošli bez ikakvih povreda. A onda su se, gotovo za nekoliko minuta, na licu mesta pojavili pripadnici MUP-a Srbije i – da bude sve po zakonu – počeli da prave zapisnik o udesu motornog vozila. No, odmah se pojavila nedoumica da li piloti moraju da se podvrgnu alko-tekstu ili ne. Dilemu je rešio istražni sudija iz Novog Sada kada su ga policajci pozvali mobilnim telefonom: po njegovoj izričitoj naredbi, oba letača su morala da "duvaju u balon". Tek kada se pokazalo da nisu bili pod uticajem alkohola, mogli su da se udalje. Da im traže saobraćajnu i vozačku dozvolu, policajci se nisu dosetili.

R. V.

Medicina: Zbrinjavanje

Zahvaljujući donaciji porodice Pru Dufor, Engleskinje koja je bila pionir palijativnog zbrinjavanja u toj zemlji, u Beogradu je sredinom oktobra otvoren prvi Edukativni centar za palijativno zbrinjavanje i medicinu. Centar će obezbediti osnovno obrazovanje svima koji žele da se uključe u brigu o teško bolesnima. Palijativno zbrinjavanje podrazumeva brigu o pacijentima obolelim od teških, često neizlečivih bolesti, a uključuje i podršku porodicama bolesnika. Službe za palijativno zbrinjavanje organizovane su kao mobilni timovi za kućno zbrinjavanje, konsultativni timovi unutar bolnica, posebna odeljenja u bolnicama i kao specijalizovane ustanove tipa hospisa. U Srbiji na ovaj način teško obolelima već dve godine pomažu članovi NVO BELhospis, kojima je pomenuta donacija i uručena. Kako za "Vreme" kaže dr Nataša Milićević iz BELhospisa, metod zbrinjavanja nije nov, ali koncept pomaganja jeste. Ona dodaje da je jako važno da što više lekara, medicinskih sestara i volontera bude obavešteno o ovom projektu. "Naš cilj, cilj hostisa je da doprinesemo kvalitetnom preživljavanju. Hostisi nisu mesto za umiranje. Mi brinemo da pacijent živi kvalitetno, koliko može u postojećim uslovima. Smanjujemo im bol i druge teške simptome, pružamo psihološku podršku i uz njih smo bez obzira na to da li su u svojim kućama, bolnici ili staračkom domu", kaže dr Milićević. Srbija je poslednja u Evropi uvela palijativni vid zbrinjavanja pacijenata. Iako postoji velika volja da se palijativna medicina kod nas izdigne na još viši nivo izgradnjom stacionara, do realizacije tog projekta ostalo je još mnogo vremena.

Međuvreme 2

J. Lazić

In memoriam

Akademik Zvonko Marić, fizičar, filozof i jedan od istaknutih naučnika modernog vremena, umro je u 75. godini 18. oktobra 2006. godine u bolnici na Bežanijskoj kosi u Beogradu.

Zvonko Marić je rođen u Bujanovcu, u apotekarskoj porodici, od oca Blagoja i majke Nade. Diplomirao je fiziku na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu 1955. kada se i zapošljava u Institutu za nuklearne nauke u Vinči. Doktorsku disertaciju pod naslovom "Disperzija svetlosti na atomskim jezgrima" odbranio je 1960. na Prirodno-matematičkom fakultetu. Iste godine postaje i rukovodilac Laboratorije za teorijsku fiziku, na čijem će čelu ostati do 1972. kada prelazi u Institut za fiziku. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1986, a za redovnog člana 1991. godine.

Na svom doktorskom projektu radio je od 1956. do 1958. godine u Kopenhagenu, u čuvenoj školi za teorijsku fiziku Nilsa Bora. Učestvovao je u istraživanjima u Institutu za nuklearne nauke u Orseju u Francuskoj, u Institutu za nuklearna istraživanja u Dubni (Rusija), držao predavanja po pozivu na univerzitetima u Ženevi, Parizu, Trstu, Solunu, Atini, Moskvi, Samarkandu, Buhari, Hivi, kao i gotovo na svim relevantnim univerzitetima bivše Jugoslavije. Dugi niz godina sarađivao je sa Institutom "Anri Poenkare" u Parizu. Osnivanje škole teorijske fizike u Beogradu vezuje se za njegovo ime. Objavio je preko stotinu naučnih radova koji su citirani u međunarodnim referativnim žurnalima više stotina puta. Neki od njegovih koautora bili su i čuveni filozof ser Karl Poper kao i francuski fizičar Žan-Pjer Vižije.

Dr Leposava Kron


Vreme zabluda: Koliko tona ima atomska bomba

Međuvreme 3

Uporedo sa svetskom aferom oko nuklearne probe u Severnoj Koreji, u prošlonedeljnoj nesreći na Karađorđevom brdu eksplodiralo je oko 1200 tona artiljerijske municije, a u medijima su se pojavila poređenja po kojima je "u Ćupriji ekslpodirala osmina bombe bačene na Hirošimu". Da li to znači da se jača eksplozija dogodila u Pomoravlju nego u Severnoj Koreji? Zapravo, nešto se u hiljadama ne slaže pri poređenju eksploziva iz Ćuprije sa nuklearnom bombom koja je u Hirošimi 6. avgusta 1945. godine potpuno uništila deset kvadratnih kilometara stambenih blokova i na licu mesta ubila 66.000 ljudi. Ova bomba imala je isto razorno dejstvo kao da je klasičnog TNT eksploziva na gomili eksplodiralo 15.000 tona, ili kraće, 15 kilotona. Na osnovu jednostavnog računa ispada da je eksplozija u Hirošimi bila 12,5 puta jača od one u Ćupriji, ali je stvar u tome što se ove eksplozije ne mogu upoređivati na ovaj način. Poređenje podrazumeva da sav eksploziv ode u vazduh u istom trenutku i da u zbirnu masu ne ulaze delovi bombi, već samo čist eksploziv. Još tokom projekta "Menhetn", u okviru koga je napravljena prva atomska bomba, moć nuklearnih oružja počela je da se meri ekvivalentnom masom klasičnog eksploziva koji bi izazvao isti efekat. Smatra se da kritična masa od jednog kilograma izotopa uranijuma 235 izaziva eksploziju od 17 kilotona, dok je plutonijumska bomba bačena na Nagasaki imala dejstvo od 21 kilotonu. Sve ove fisione bombe, zapravo, imaju malu snagu u odnosu na današnji nuklearni arsenal osam nuklearnih sila, a posebno SAD i Ruske Federacije. Samo jedna termonuklearna ili fuziona bomba ima razorno dejstvo od oko 60 megatona, što je 4000 puta jače od bombe bačene na Hirošimu.

S. B.

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu