Nedelja

22. 11. 2006. / 15.10

Međuvreme

Godišnjice: Vukovar, 15 godina posle

Međuvreme 1

Na Dan sećanja na žrtve Vukovara 1991, 18. novembra, u ovom gradu se okupilo oko 25.000 ljudi koji su učestvovali u "hodočašću hrvatskoj slobodi", pet kilometra dugim putem od Opšte bolnice do Memorijalnog groblja, kraj koga je na trotoarima i u prozorima kuća gorelo hiljade lampiona. Kraj spomenika vojnicima i civilima koji su pre 15 godina poginuli u ovom gradu, položeni su venci i ruže. Predstavnici srpske manjine su izostali, neki od njih "jer nisu pozvani", drugi da "ne bi iritirali". Iz Srbije su u Vukovar došli samo predstavnice organizacije Žene u crnom, koje su na spomenik položile bele ruže i venac sa porukom "oprostite nam", i nekoliko novinara. Žene u crnom su navele u saopštenju: "Sa tugom i osećanjem posramljenosti sećamo se tragedije Vukovara, prvog u nizu velikih i neoprostivih zločina koji su počinjeni u naše ime. Sećamo se znajući da je zlo krenulo iz Beograda." Dodaje se i da su "Beograđani ispratili cvećem one koji su od Vukovara napravili još jedan Staljingrad. Neka njihova deca, nažalost, i danas po stadionima urlaju ‘Nož, žica, Srebrenica’."

Tokom celog jutra, u Vukovar, koji broji jedva nešto više od 30.000 stanovnika, pristizali su automobili i autobusi sa članovima hrvatske vlade i Sabora, porodice poginulih i obični građani iz svih delova Hrvatske, iz Rijeke, Splita, Novigrada, Zagreba… Komemoraciji su prisustvovali i Stjepan Mesić, predsednik Hrvatske, premijer Ivo Sanader, Vladimir Šeks, predsednik Sabora, brojni ministri, predstavnici udruženja građana, vojske, stranaka i crkve, kao i zagrebački nadbiskup i mitropolit, kardinal Josip Bozanić, koji je na Memorijalnom groblju predvodio molitvu za poginule i misu koja je služena tokom popodneva. Veliki broj prisutnih zaplakao je kad je glumac Darko Milas u dvorištu bolnice pročitao priču Grad, to ste vi Siniše Glavaševića, nastalu tokom opsade grada, i kad je hor Hrvatske radio-televizije izveo pesmu Ne dirajte mi ravnicu.

Tokom trajanja programa, lokalni radio emitovao je komentare vojnih zapovednika, gradskih vlasti ili običnih ljudi o dešavanjima u gradu, kao i emisije i vesti snimljene i emitovane pre 15 godina.

U podrumu bolnice svečano je otvoren muzejski prostor "Mjesto sjećanja – vukovarska bolnica 1991." gde je tokom opsade Vukovara bilo smešteno oko 2500 ranjenika. Prikazan je video-zapis o stradanju ranjenika i uništavanju zgrade bolnice i hronologija dešavanja tokom 86 dana sukoba. Na zidovima su ispisana imena poginulih na Ovčari. Prema podacima bolnice, u Vukovaru je poginulo 1624, a ranjeno 2557 osoba. Mesić je podsetio na ranjenike koji su iz bolnice odvedeni na streljanje, ističući kako su to zbivanja koja svakoga moraju potresti. "Neprijatelj je htio slomiti Vukovar jer je mislio da će tako slomiti i Hrvatsku, i stoga je dobro da dođemo ovdje kako bismo se prisjetili onih koji nisu dopustili da se Hrvatska slomi i koji su tako odbranili Hrvatsku", rekao je Mesić, pozivajući sve one koji žele da ulažu u Hrvatsku da to urade u Vukovaru jer je sada najvažnije obnoviti grad i omogućiti ljudima da izgrađuju i svojoj deci priušte život bolji nego što su imali oni koji su poginuli za Vukovar.

Vukovar je pre početka skupa zaista izgledao pusto. Na ulicama nije bilo prolaznika, prodavnice su zatvorene, kuće razrušene pre 15 godina mahom imaju table s natpisom "na prodaju". Plate su ovde znatno niže od hrvatskog proseka. Ipak, grad se polako ekonomski razvija. Pojedini objekti, poput Franjevačkog samostana, crkve Sv. Filipa i Jakova i Palace Srijem, obnovljeni su, ali je velik broj kuća u koje niko nije kročio deceniju i po. Ove godine prvi put ima manje od 3000 nezaposlenih građana i prvi put je u prvi razred gimnazije upisano četiri odeljenja. Donedavno su ovde učenici hrvatske i srpske nacionalnosti pohađali različita odeljenja, bilo je incidenata pa su uvedeni policajci koji dežuraju u školama. Ovih dana razgovara se o spajanju "srpskog" i "hrvatskog" vrtića.

Sudstvo: Muke sa obezbeđenjem

Nije poznato koje kriterijume su koristili šefovi Pete uprave MUP-a (Uprava za obezbeđivanje lica i objekata) prilikom izbora policajaca određenih da prate i brinu za bezbednost sudija i tužilaca u procesima protiv organizovanog kriminala. Verovalo se da je reč o najboljim, proverenim i obučenim kadrovima sa besprekornim biografijama. U Petoj upravi bila je oformljena jedinica čiji su pripadnici obezbeđivali isključivo sudije i tužioce Specijalnog suda, odnosno tužilaštva.

Prvo iznenađenje usledilo je tri-četiri meseca nakon početka najznačajnijeg sudskog procesa u Srbiji: suđenja optuženima za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Zapravo, čelnici Pete uprave tadašnjem predsedniku sudskog veća, sad već bivšem sudiji Marku Kljajeviću doveli su novog pratioca, objašnjavajući da je prethodni uhapšen zbog reketiranja. To je izazvalo ogorčenje ionako hirovitog sudije Kljajevića, koji je odbio bilo kakvo policijsko obezbeđenje. "Šta treba, da mi opet postave nekog kriminalca za čuvara?", rekao je i sve isterao iz kabineta.

Tek kad je 4. juna ove godine mučen i zverski ubijen svedok saradnik Zoran Vukojević Vuk, Kljajević je pristao na policijsko obezbeđenje.

Kako je vreme prolazilo, tako su se čuvani i čuvari postepeno privikavali jedni na druge. Bilo je i nezadovoljnih sudija i tužilaca, nenaviknutih da im je uvek pratilac za petama. Ipak, nisu zbog toga pravili pitanje.

Međutim, u nedavnoj sistematizaciji radnih mesta u Petoj upravi, ukinuta je jedinica za obezbeđenje sudija i tužilaca, a njeni pripadnici pripojeni su matičnoj Petoj upravi. Odlučeno je da se obezbeđenje sudija i tužilaca menja svaka dva-tri meseca kako ne bi došlo do "intimiziranja" čuvanih i čuvara, ma šta to značilo. Sudije i tužioci su uglavnom gunđali i bili nezadovoljni. "Bila je to loša procena policije. Sad će ceo Beograd da zna kojim putem i u koje vreme idem na pijacu, u koju školu mi dete ide, s kim se druži", komentarisali su sudije i tužioci.

Ubrzo po postavljanju novih, smenjivih telohranitelja, usledile su nevolje. Petnaestak dana po stupanju na dužnost, novopostavljeni policajac, priučeni vozač i čuvar istražnog sudije specijalnog suda, strmeknuo se u jarak sa sve sudijom koji se izvukao iz vozila sa povređenom glavom. Drugom istražnom sudiji, kao obezbeđenje bio je dodeljen telohranitelj, policajac sa vidljivo istetoviranom ružom na vratu. "Joj, ljubi ga majka, ima cvetić ko Legija", šaputale su daktilografkinje u sudu.

Uviđajući lošu procenu rukovodilaca Petog odeljenja, viša policijska instanca ukinula je odluku o smenjivosti pratilaca sudija i tužilaca i vratila im obezbeđenje koje im je prvobitno dodeljeno.

J.D.

Etar: Uputsvo

Republička radiodifuzna agencija izdala je Uputstvo emiterima o ponašanju u kampanji za parlamentarne izbore. Radiodifuzne ustanove Srbije i Vojvodine i RTV stanice lokalnih i regionalnih zajednica dužne su da tokom predizborne kampanje, bez diskriminacije, obezbede besplatno i ravnomerno emitovanje promocija stranaka, koalicija i kandidata čije su izborne liste prihvaćene. Radio-televizija Srbije i Radio-televizija Novi Sad neće moći da emituju plaćene predizborne promocije. Komercijalne stanice imaju pravo da same odrede način i obim programa koji će posvetiti predizbornoj kampanji, a izveštavanje treba da bude u skladu s njihovom uređivačkom politikom, programskim interesom i interesom šire javnosti. U Uputstvu se navodi da stanice koje odluče da deo programa besplatno ustupe kandidatima na parlamentarnim izborima, takve termine moraju ravnomerno raspodeliti svim listama, bez diskriminacije. Izveštaji o predizbornim aktivnostima u dnevno-informativnim emisijama svih elektronskih medija moraju da budu zasnovani na načelima objektivnosti, ravnomernosti i zaštite javnog interesa i jednako dostupni svim etničkim zajednicama. Sve predizborne emisije, izveštaji i slično moraju biti posebno obeleženi kao predizborni program, a plaćeni termini moraju biti neprekidno obeleženi u programu. Izveštaji agencija koje ispituju javno mnjenje mogu biti objavljivani uz uslov da se imenuje naručilac ankete, uzorak na kom je objavljeno ispitivanje, način i vreme trajanja istraživanja. Takvi izveštaji ne mogu biti objavljeni u udarnim terminima informativnih emisija. Tokom predizborne kampanje, emiteri iz programa treba da isključe dokumentarne, igrane emisije i filmove u kojima se pojavljuju kandidati sa izbornih lista i da izbegavaju druge oblike indirektne političke propagande u redovnim emisijama.

J.G.

Otkriće

Tokom restauracije kompleksa Pećke patrijaršije pronađene su dve do sada nepoznate freske iz XIV veka. Na freskama je prikazana ženska osoba, ali nije poznato o kome se radi, jer natpisi još nisu otkriveni. Freske, postavljene jedna naspram druge, nađene su u zazidanoj bifori (dvostrukom prozoru) sa spoljne strane hrama Svetog Dimitrija. Kako se za sada pretpostavlja, bifora je zazidana u XVII veku, kako bi sa unutrašnje strane hrama, iznad groba patrijarha Jefrema, bila oslikana patrijarhova freska. Da bi dve novootkrivene freske postale dostupne posmatračima, restauratori planiraju da fresku patrijarha Jefrema prenesu na prazan zid preko puta grobnice.

Izgled i naknade

Republička izborna komisija donela je odluku o tome kako će izgledati glasački listić za parlamentarne izbore. Za glasački listić odabrana je bež boja, dok će kontrolni list za proveru ispravnosti glasačke kutije biti roze. Oba listića imaće zaštitni vodeni žig. RIK je utvrdio i naknadu od 3000 dinara za zakup prostorija u privatnom vlasništvu, koje su određene kao biračka mesta. Naknada troškova za održavanje izbora u inostranstvu iznosiće 100 evra po biračkom mestu. Članovi svih radnih tela na Kosovu dobiće po 15.000, a načelnici opštinske uprave po 20.000 dinara. Načelnicima gradskih uprava za opšte poslove u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu određena je jednokratna naknada od 25.000 dinara. Naknada za rad u biračkom odboru za predsednike i njihove zamenike iznosi 2500, a za članove i njihove zamenike 2000 dinara.

Bomba u školi

U peći za zagrevanje učionice u Osnovnoj školi "Trajko Perić" u kosovskom selu Ropotovu u utorak ujutru eksplodirala je bomba. Povređenih na sreću nema, a eksplozija se dogodila kada je pomoćni radnik založio vatru kako bi zagrejao učionicu. U tom trenutku u školi nije bilo dece. Prema rečima direktora škole, prilikom raščišćavanja pronađeni su ostaci bombe M-50. Školu u Ropotovu pohađa 160 srpskih učenika. UNMIK i Kosovska policijska služba rade na rasvetljavanju ovog događaja.

Evropa uživo

Srpski pokret obnove najavio je da će uskoro započeti akciju "Evropa uživo", koja ima za cilj da građanima Srbije pokaže blagodeti života u Evropskoj uniji. Portparol SPO-a Srđan Srećković rekao je da akcija počinje posetom trideset srpskih seljaka Sloveniji, koji će se na licu mesta uveriti kako izgleda moderna poljoprivreda. Nakon toga, SPO planira da odvede radnike Zastave u fabriku Škoda u Češkoj, a deset studenata iz Srbije otići će u Brisel u sedište EU-a.

Delta Siti 67

Kompanija Delta M i tri banke iz sastava bankarske grupacije Intesa potpisale su 20. novembra ugovor o kreditiranju izgradnje prvog Deltinog šoping mola Delta City 67.

Kredit u iznosu od 51,78 miliona evra zajednički su obezbedile Banca Intesa Beograd, Privredna banka Zagreb i Všeobecna uverova banka iz Slovačke. Kreditna linija namenjena je izgradnji šoping mola Delta City 67 u Bloku 67 u Novom Beogradu. Ovaj šoping mol biće najveći na Balkanu i prostiraće se na 85.000 kvadratnih metara. U svom sastavu imaće hipermarket, više od 130 radnji, zabavni deo koji uključuje multipleks bioskop sa šest sala, kuglanu, restorane i kafeterije, kao i parking za više od 1200 vozila. Delta City 67 biće otvoren u septembru 2007. godine.

Mladi preduzetnici

U prostorijama ComTrade Technology Centra 10. novembra održan je završni godišnji skup beogradskih srednjih škola uključenih u program za obrazovanje mladih u preduzetništvu i biznisu – "Dostignuća mladih u Srbiji" (DMuS), na kome su najuspešnije učeničke kompanije iz programa dobile priliku da pokažu svoja dostignuća. Programi DMuS su edukativnog karaktera, pa su članovi žirija ocenjivali kompanije na skali od 1 do 10 bodova, uzevši u obzir četiri kriterijuma: dostignuća učeničkih kompanija, kreativnost i ubedljivost u prezentovanju, uticaj na lokalnu sredinu i prisustvo u medijima. Kriterijumi su formirani na osnovu metodologije rada svetske mreže Junior Achievement, a u njihovom usaglašavanju ušestvovali su predstavnici Sekretarijata za obrazovanje grada Beograda. Prisutna publika (preko 120 učenika i gostiju skupa) glasala je korišćenjem elektronskog sistema koji je omogućio domaćin ComTrade Group, i nagradu publike dodelila Teen-tradeu iz Obrenovca.

Nagrada

Novinar "Vremena" Momir Turudić ovogodišnji je dobitnik UNICEF-ove nagrade za najbolje novinarsko izveštavanje o deci i dečjim pravima u kategoriji najbolji pisani tekst. Turudić je nagrađen za tekst "Dug put do ljudi", objavljen u "Vremenu" 4. maja 2006. godine. Kako stoji u obrazloženju nagrade, reč je o analitičkom i britkom tekstu koji osvetljava problem siromaštva i diskriminacije Roma, a naročito romske dece. Članak govori o njihovom životu u uslovima nedostojnim čoveka, nedostatku razumevanja, predrasudama i o društvu kome nedostaje volje za socijalnu integraciju Roma. Žiri je istakao da Turudić, iznoseći brojne dokaze koji ilustruju teškoće Roma, gradi sistematsku sliku o njihovom životu u Srbiji.

Smetnja

Portparol Demokratske stranke Srbije Andrija Mladenović kaže da nekadašnja saradnja Dragana Markovića Palme i Željka Ražnatovića Arkana DSS-u ne predstavlja prepreku za ulazak u koaliciju sa Palminom Jedinstvenom Srbijom: "Ima mnogo onih na političkoj sceni koji su imali mnogo bliže odnose upravo sa pokojnim Ražnatovićem, a da sada pričaju drugačije. Mi nemamo taj problem da to objašnjavamo jer nikada takve odnose nismo imali. Gospodin Marković je imao, on to ne krije, i nema razloga da krije, to je zaista njegov stav."

Vreme zabluda: Koliko mozga koristite?

Međuvreme 2

Jedna od najrasprostranjenijih zabluda jeste da čovek koristi samo 10 odsto mozga. Postoje i mitovi da su nadareni pojedinci u stanju da angažuju dodatni procenat, a razni prevaranti organizuju škole i tečajeve za ovladavanje tom veštinom. Kad bi 90 odsto moždane mase bilo suvišno, višak bi se mogao odstraniti bez posledica. Ako čovek koristi samo preostalih 10 odsto, to ne bi smelo ništa da izmeni u njegovom metaboličkom i svakom drugom funkcionisanju. Međutim, ako neko u kakvoj nesreći izgubi i najmanji delić moždane mase, to najčešće dovodi do potpune blokade organizma.

Snimci mozga načinjeni magnetnom rezonancom pokazuju da ne postoji neaktivna oblast mozga. Za svaku životnu aktivnost postoji određena zona u mozgu koja se naizmenično aktivira. Tako se mogu prepoznati centri za glad, žeđ, čitanje, kretanje, ili – za razmišljanje o tome koliko se mozga koristi.

Ljudski mozak ima današnju zapreminu zahvaljujući evoluciji.

Tokom sto miliona godina evolutivnog razvoja svaka inteligentnija vrsta imala je veći mozak. Unutrašnja zapremina lobanje rasla je sa odvajanjem svake nove evolutivne grane. To je dovelo do razvića homo sapiens sapiensa, modernog čoveka. Da je veći deo mozga neupotrebljiv, lobanje hominida bi se smanjivale pod selekcionim pritiskom, a suvišni delovi mozga bi se tokom evolucije izgubili kao nepotrebni. Postoje organi koji su zakržljali, a nisu nestali iz organizma, međutim, nezamislivo je da evoluciji promakne čitavih 90 odsto nekog organa. Naročito ako je to baš ljudski mozak, prvi misleći organ.

S.B.


In memoriam

Američki nobelovac, ekonomista Milton Fridman, umro je u Njujorku 20. novembra u 94. godini. Na vest o Fridmanovoj smrti, američki predsednik Džordž Buš rekao je da su SAD izgubile jednog od najvećih građana: "Milton Fridman bio je revolucionarni mislilac i izvanredan ekonomista, čiji je rad pomogao napretku ljudskog dostojanstva i ljudskih sloboda."

Bušova formulacija o "revolucionarnom misliocu" je prilično kontroverzna, mada sadrži zrno istine. Naime, Fridman je tokom života češće kvalifikovan kao "liberalni konzervativac" ili "neoliberal", a ne kao "revolucionar". Ipak, u njegovoj monetarističkoj pobuni, na Čikaškom univerzitetu (gde je predavao između 1946. i 1983. godine), protiv duge vladavine kenzijanizma, od Velike krize 1929. godine do kraja Kenedijeve ere i sedamdesetih godina XX veka, doista je bilo nečeg (kontra)revolucionarnog. Ta pobuna je bila temeljna. Fridman je bio radikalno protiv kenzijanske ideje da je obaveza države i njene vlade da upravlja ekonomijom, zbog slabosti privatnog preduzetništva i cikličnih kriza – te da u tom smislu barata budžetskim prioritetima (deficitima). On je smatrao da su Veliku krizu 1929. godine izazvali neadekvatni potezi Federalnih rezervi, a da su one odgovorne i za inflaciju. Zbog toga je Fridman izgradio novu kvantnu teoriju novca, zasnovanu na tezi da promene nominalne ponude novca uzrokuju ekvivalentne promene nivoa cena, ali ne utiču na output i zaposlenost.

Kada je "mali ćelavi profesor, zlobna lica i zajedljiva jezika" (kako ga opisuje Vilijem Grejder), savladao primedbe da je "beznadežno zastareo" (zalažući se za slobodno tržište Adama Smita) i da je "čovek koji sabljom napada bojni brod" (što mu je spočitnuo Pol Samjuelson), i kada se na početku dvomandatne vladavine Ronalda Regana nametnuo kao vodeći državni savetnik, njegovi monetaristički recepti postali su srž neoliberalne filozofije vodećih zemalja sveta (tačerizam, reganizam). U to da je Fridman bio ospednut povezanošću ekonomije i slobode mogli su se uveriti i naši čitaoci kada je (Novi Sad, 1996) objavljena i njegova knjiga Sloboda izbora, lični stav.

I kasnije, kada se smatralo da je Fridman, polovinom osamdesetih, doživeo poraz, i kada je čuveni američki guverner Pol Voker u znatnoj meri napustio njegove ideje i politiku, neke od njegovih temeljnih postavki nastavile su da žive kao aksiomi savremene ekonomske politike. Svi potonji čudotvorni krotitelji inflacije Saks, Braun… sve do našeg deda Avrama, držali su se njegovog saveta – kada imate veliku inflaciju, zaključajte centralnu banku, a devizni kurs prepustite tržištu.

Dimitrije Boarov

Iz istog broja

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu