Nedelja

Međuvreme

Novogovor: Sivi

Što se mene tiče, najstrašniji izazov bilo mi je – i to ne jednom, nego bar triput u životu – pisanje sopstvene biografije.

Rođen tamo, školovao se tu pa tamo, završio to, to i to, radio ovo i ono… Od oca i majke, ovog ili onog, ili bez naznake porekla. I kako se izjašnjava. Zanimljivo, meni je uspevala prodaja sebe kao bubašvabe, eskimski nacionalno opredeljene, nacionalno Ništa. Jednom sam u popis stanovništva upisan i kao čovek (u kategoriji "neopredeljeni").

Biografija je bila nužni deo svake ideje o bilo kakvom zapošljavanju, poslu, školovanju, konkursu za stan, prijavi za članstvo u Društvo modelara. Neko bi rekao da su iz čiste praznine nastajale najbogatije, ne barokne već rokoko biografije. Na sreću, malo su objavljivane, a za njihovo čitanje – i ocenu – nekada su bile zadužene osobe sličnog profila, pa na kraju nije bilo problema. Ni objavljivanja i, mislim, ni neke štete.

Sticajem okolnosti, poslednjih godina često čitam biografije koje se sad zovu Ci-Vi, a izgovaraju "sivi". Što je englezijancizovano latinsko curriculum vitae, doslovno i banalno: životni krug. A nude ga i učenici nižih razreda osnovne škole. I, kao i nekada, pisci-o-sebi poznaju i vladaju složenim pravilima načina na koji se sebe preporučuje.

Ima li nekog ko sebe u "siviju" neće opisati kao komunikativnu, energičnu, sposobnu i drugim veštinama utreniranu osobu? Energičnu za kompjuterom, sposobnu za komunikaciju, profesionalno igra (i jede) salsu, podvrgava se pravilima timskog rada i spremna je da vodi ekspediciju na Atlantidu?

Pa, nek proba.

Aleksandar Ćirić


Književnost: NINova nagrada Vladimiru Pištalu

Međuvreme 1

Ovogodišnju Ninovu nagradu za najbolji roman dobio je pripovedač i romanopisac Vladimir Pištalo za delo Tesla, portret među maskama, koje je objavila izdavačka kuća Agora iz Zrenjanina. Kako je saopštio petočlani žiri, "roman je izabran tesnom većinom glasova", a njegov glavni konkurent je do samog kraja žiriranja bio roman Savršeno sećanje na smrt Radoslava Petkovića u izdanju Stubova kulture.

U korist romana o Tesli presudili su Pištalova "poetska slikovitost, izvrsno poznavanje istorijskih činjenica i Teslinih vizionarskih ideja", saopšteno je u obrazloženju žirija. Nagrađeni roman je, inače, lirska biografija Nikole Tesle u kojoj pisac prati život našeg poznatog pronalazača i naučnika, preplićući dokumentarnu građu sa "pečalbarskim" pričama i usmenim kazivanjima iz rodne Tesline Like, da bi, u sebi svojstvenom stilu, izuzetno snažno oslikao psihološki profil svog junaka.

Kao dugogodišnji saradnik nedeljnika "Vreme", Vladimir Pištalo je delove nagrađenog romana u nastavcima objavljivao u "Vremenu" tokom jula i avgusta 2006. godine, mnogo pre nego što su objavljeni kao knjiga. Inače, tokom iste godine prvi deo knjige je izašao iz štampe pod nazivom Tesla, mladost (Narodna knjiga/"Politika", 2006).

Vladimir Pištalo je rođen 1960. u Sarajevu, u Beogradu je završio Pravni fakultet, a doktorirao na Univerzitetu Nju Hempšir u SAD na temi o iseljenicima sa jugoslovenskih prostora. Već godinama, poput svog slavnog junaka, živi u Americi. Radi na Beker koledžu u Vusteru, Masačusets, gde predaje američku i svetsku istoriju.

U Srbiji je, osim za Agoru, objavljivao u izdavačkim kućama Stubovi kulture i Narodna knjiga. Pištalo je u domaćoj književnosti prepoznatljiv kao izvrstan pripovedač kako u svojim pričama i novelama tako i u romanima. Poslednjih godina njegove knjige su zapažene i kod publike i kritike.

Objavio je poetske proze Slikovnica (1981), Noći (1986) i Manifesti (1986), zatim novelu Korto Malteze (1987), poetsku prozu Kraj veka (1990), zbirke priča Vitraž u sećanju (1994) i Priče iz celog sveta (1997), biografiju Aleksandra Makedonskog Aleksandrida (1999), roman Milenijum u Beogradu (2000) i O čudu (2002). Inače, francuski prevod romana Milenijum u Beogradu bio je u najužem izboru za prestižnu godišnju nagradu Femina za najbolji prevedeni roman na francuski jezik.

Ninova nagrada će Pištalu svečano biti uručena 30. januara u Skupštini grada Beograda. Priznanje koje se dodeljuje od 1954. godine, ove godine se sastoji od diplome i 900.000 dinara sponzorisanih od Telekoma Srbija.

S. Bubnjević


Valjevo: Četiri žrtve brzine i nebrige putara

Međuvreme 2

Glavna vest sredinom protekle nedelje bila je da su četiri mladića izgubila život nakon saobraćajne nesreće u Valjevu. Kako je javljeno, u sredu 21. januara, jedan sat po ponoći, na tzv. obilaznici oko Valjeva, koja je deo magistralnog puta M21 prema Užicu, došlo je do saobraćajne nesreće u kojoj su život izgubili: Veselin Uzunović (30), Nikola Ivanović (23), Aleksandar Jeremić (22) i Ivica Jeremić (23), svi iz Popučaka kod Valjeva. Mladići su pre udesa bili na slavi kod druga, nakon toga su krenuli u kafanu na Užičkom putu, kad su videli da ona ne radi, uzeli da se vrate Obilaznicom, vozač je izgubio kontrolu, probio zaštitnu ogradu i udario u betonsku podzidu, svi su poginuli. Istražni sudija Opštinskog suda Jasmina Terzić izjavila da se pretpostavlja da je vozač, zbog brzine kretanja neprilagođene stanju kolovoza, izgubio kontrolu nad automobilom kada je naišao na veće oštećenje na putu. Čeka se izveštaj sa obdukcije, kao i sa tehničkog pregleda vozila jer tragovi kočenja nisu ostali.

U policiji rekli da je veliko ulegnuće na putu, koje pri nailasku vozila stvara efekat skakaonice, propisno obeleženo sa tri znaka, opšte opasnosti, ulegnuća na putu i ograničenja brzine na 40 km. U policiji još rekli da je samo prošle godine na tom delu puta bilo 11 udesa, u kojima su tri lica lakše povređena, te da se oštećenje kolovoza ne sanira već tri godine. Saznalo se i da je Obilaznica puštena u saobraćaj još pre 15 godina, te da nema upotrebnu dozvolu, nadležni rekli zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa. Još se saznalo da je brigu o putu M21 vodilo Preduzeće za puteve Beograd, te da je od novembra prošle godine prešlo u nadležnost Preduzeća za puteve Valjevo. Klizište, koje je uzrokovalo ulegnuće, uočeno je još pre tri godine, Putevi Srbije i saobraćajni inspektori su zaključili da, zbog teškog deformiteta, privremena sanacija ne bi imala efekta, pa je naručen projekat od Instituta za puteve, koje je pri kraju i radovi bi trebalo da počnu na proleće. Tada je dat nalog da se saobraćajnim znacima, koji su postavljeni, obezbedi taj deo puta. Na te okolnosti direktor PZP-a Valjevo Petar Živojinović izjavio da oni nisu bili nadležni, a kad nisu bili nadležni, nije bilo razloga da se upliću, dok je saobraćajni inspektor Gradske uprave Valjevo Radisav Miletić im’o da kaže da postoji značajno ulegnuće, ali da je ono propisno obeleženo saobraćajnim znacima. Na okolnost da je tu, zbog ulegnuća koje je posledica klizišta, bilo na desetine udesa, dod’o da to nije bilo alarmantno, jer je bilo samo troje lakše povređenih.

Hitno se sastao i Savet za bezbednost grada Valjeva, zaključeno da se svetlosnom signalizacijom dodatno obeleži, i pojačano obezbedi, mesto gde se dogodila nesreća. Doneta i odluka da se porodicama nastradalih dodeli po 50.000 dinara. Četiri mladića sahranjena na zajedničkoj sahrani na seoskom groblju, odbornik iz Popučaka Života Jankićević javno upit’o, Da li je trebalo da poginu četiri mladića da bi se saniralo klizište na putu. Drugih vesti, ko odgovoran, ko smenjen, ko podneo ostavku, nema.

D. T.


Broj nedelje

U Srbiji 17 odsto domaćinstava troši više od 30 odsto ukupnih prihoda za otplatu kredita, navodi se u istraživanju italijanske bankarske grupacije Unikredit. Prema rezultatima istraživanja o zaduženosti domaćinstava u 13 zemalja centralne i istočne Evrope, procenat domaćinstava koja troše oko trećine primanja na otplatu dugove najveći je u Rumuniji – 32 odsto, a sledi Hrvatska sa 27 odsto.


Incidenti: Peščanik

Međuvreme 3

Umesto autorskih tekstova, snimaka radio-emisije koja se emituje na B92 i drugih sadržaja, na sajtu "Peščanika" u ponedeljak i utorak, 25. i 26. januara, stajalo je obaveštenje autorki Svetlane Lukić, Svetlane Mesarović i njihovog tima, da je sadržaj sajta nedostupan. Kako su objasnile, tu internet stranicu su napali hakeri, a kako je njima objasnio njihov provajder, radi se o sinhronizovanoj akciji sa više lokacija. Provajder im je još objasnio da se radi o organizovanom, danonoćnom napadu veće grupe ljudi i dodao da ne može da im pruži nikakvu zaštitu. Autorke "Peščanika" sumnjaju na pojedince kojima se ne sviđa sadržaj emisije ili sajta, a u prilog tome navode i informacije koje su dobile od slušalaca o ometanju signala njihovog radija: "Peščanik" od 23. januara i njegova repriza 24. januara emitovani su uz prekidanje, šuštanje i ometanje signala Radija B92 u Beogradu i širom Srbije. One su najavile prijave nadležnom tužilaštvu i Republičkoj agenciji za telekomunikacije ukoliko se te sumnje potvrde.

Ni tu nije kraj. Dok je tokom premijernog emitovanja emisije bila u studiju, Svetlani Lukić je na parkingu ispred zgrade B92 uništen auto. Povodom tih lančanih događaja, do utorka uveče su se oglasili stanica B92, dva novinarska udruženja (Nezavisno udruženje novinara Srbije i Nezavisno udruženje novinara Vojvodine), tri stranke (Liberalno demokratska partija, Liga socijaldemokrata Vojvodine i Socijaldemokratska unija) i više nevladinih organizacija, izražavajući solidarnost sa ekipom "Peščanika", zahtevajući da se počinioci otkriju i kazne i tražeći da se nastavi sa regularnim emitovanjem emisije i omogućavanjem odbrane prava na različitost mišljenja.

Ocenjujući da je ometanje radio-emisije i rušenje sajta pokušaj gušenja liberalnog mišljenja, grupa nevladinih organizacija je u saopštenju iznela zahtev nadležnim državnim organima da preduzmu sve što je neophodno kako bi se otkrili počinioci i prema njima preduzele odgovarajuće zakonske mere. "Nije reč samo o ugrožavanju slobode govora same po sebi već o smišljenom potiskivanju podrške proevropskoj orijentaciji srbijanskog društva. U trenutku kada je put Srbije prema Briselu inače blokiran, slučaj ‘Peščanik’ nije incident, već deo šire strategije koja za posledicu ima potpunu izolaciju Srbije", navedeno je u saopštenju koje su potpisali Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM, Žene u crnom i Centar za kulturnu dekontaminaciju.

B92 je naveo da hakerska obaranja sajtova internet medija smatra napadom na Ustavom garantovanu slobodu izražavanja u Srbiji, a u slučaju da se sumnje u ometanje signala potvrde, najavljuje podnošenje odgovarajuće prijave nadležnom tužilaštvu i Republičkoj agenciji za telekomunikacije. Autorke su u međuvremenu pronašle drugog provajdera i nadaju se da će do kraja nedelje uspeti da podignu sajt. To će, međutim, biti samo prelazno rešenje, jer kako su najavile, server će "poslati u emigraciju". Ionako, kažu, 30 odsto posetilaca njihovog sajta ne živi u Srbiji, a mnogi su im se javili i ponudili pomoć.

Na kraju, B92 podseća da je "Peščanik", koji se emituje od 2000. godine, više puta bio meta napada, koji su kulminirali fizičkim sprečavanjem promocije u Aranđelovcu 3. decembra 2007. godine.


Bosna i Hercegovina: Trojni dogovor

Međuvreme 4

Lideri bošnjačke Stranke demokratske akcije, srpskog Saveza nezavisnih socijaldemokrata i Hrvatske demokratske zajednice potpisali su u Banjaluci zajedničku izjavu o Ustavu Bosne i Hercegovine, prenosi B92. Ovaj dokument BiH predviđa kao decentralizovanu državu sa četiri, umesto dosadašnje tri teritorijalne jedinice – Republike Srpske, Bošnjačko-hrvatske Federacije i distrikta Brčko. Detalji javnosti treba da budu saopšteni na narednom sastanku krajem februara u Mostaru.

"Prema mom mišljenju, ove regije će biti pravljene prema određenim geografskim, istorijskim i ekonomskim principima koji neće uvažavati entitetske linije", rekao je predsednik SDA Sulejman Tihić. Prema šefu SNSD-a Miloradu Dodiku, teritorijalno ustrojstvo Republike Srpske svakako ne dolazi u pitanje, što je odmah izazvalo salvu nezadovoljstva lidera Stranke za Bosnu i Hercegovinu Harisa Silajdžića, koji je Tihića odmah optužio za podelu zemlje: "Dakle, RS ostaje neosporna. Prema tome, entiteti ili regije se odnose na Federaciju. To znači da ćemo imati entitet sa hrvatskom većinom, da će Posavina ostati u RS i da ćemo imati distrikt Sarajevo i Bošnjake sabijene u tuzlanskom, zeničkom i bihaćkom getu, enklavi ili kako hoćete", rekao je Silajdžić. Predstavnici HDZ-a nisu se izjašnjavali da li prema potpisanom dogovoru treba ili ne treba da dobiju posebni entitet.

Bivši predsednik RS Dragan Čavić optužio je Dodika da je praktično "derogirao" Dejtonski sporazum, koji je garant Republike Srpske. A predsednik Socijaldemokratske partije Zlatko Lagumdžija tvrdi da je sve to farsa, čiji je cilj da vladajuće partije odvrate pažnju javnosti od stvarnih problema sa kojima se suočavaju građani BiH.

Ma koliko se kancelarija visokog predstavnika u OHR-a BiH godinama radovala svakom dogovoru nacionalnih stranaka, ovoga puta nije bilo komentara. Dosadašnji visoki predstavnik Miroslav Lajčak napustio je to mesto da bi postao ministar inostranih poslova Slovačke, a novi još nije postavljen. Bilo kako bilo, bez dozvole OHR-a i ovako i onako ništa u Bosni ne važi, pa ni parlamentarni ili bilo koji drugi izbori, a kamoli međustranački dogovori.

A. I.


Tenis: Istorija i druge sitnice

Australija je nezgodna za ovdašnje ljubitelje tenisa. Kako turnir odmiče direktni prenosi padaju u sve veće nedoba za gledaoce. Istovremeno, preostalim igračima je nešto lakše: umesto da mečeve počinju oko podneva, kad termometar krene da se približava četrdesetom podeljku na Celzijusovoj skali – a na dnu karakazana teniskih arena ide i više – sad mogu da se nadaju popodnevnoj senci i bar utisku da je u njoj lakše igrati.

Što se naših tiče, oni taj problem više nemaju, čak i ako među "naše" uvrstimo Jelenu Dokić. Njen povratak, posle svega na šta je mučno i podsećati se – uključujući i izjavu da joj je onaj dolazak u Srbiju bio najveća greška – zaslužuje najozbiljnije poštovanje.

Razlozima ispadanja Ane Ivanović, Jelene Janković i Novaka Đokovića pozabaviće se, valjda, njihovi treneri i štabovi. Gledalački utisak, oslobođen navijačke strasti koliko je to moguće, poprilično je razočaravajući.

Novak je najmanje "izneverio", mada je teško poverovati da će predlog za odlaganje početka Australija opena zbog male pauze između kraja jedne i početka sledeće takmičarske sezone, što je ideja nekolicine vrhunskih tenisera, biti prihvaćen. Kao ni Đokovićeva molba za prebacivanje meča s Endijem Rodikom u večernji termin.

Ana i Jelena su druga, manje jasna priča. Na loš dan svako mora da računa ali, s druge strane, njihove protivnice na terenu ili konkurentkinje za visok plasman na WTA listi pokazale su da napreduju, što se za Anu i Jelenu ne može reći s istim (gledalačkim) pouzdanjem. Ili je, možda, utisak o Aninoj borbenosti nekako nestao pred pitanjem da li je prošlogodišnje kratkotrajno preuzimanje prve na rang-listi uticalo na njenu igru i, ako jeste, zašto tako loše. Ako i u manjoj meri, za Jelenu važi isto pitanje. Naročito zato što istovremeno posmatramo već pomenuti napredak konkurentkinja – Marion Bartoli i Dinara Safina su ovih dana potvrdile kako se s krizom bori i kako iz nje izlazi – i, na primer, čvrstinu jednog već "oborenog" šampiona, Rodžera Federera.

Pa, najzad, istorija. U njoj smo opet prvi mada, ako je za utehu, ne i jedini.

Tuča Đokovićevih i Delićevih navijača sigurno nije bio sukob "Srba" i "Amerikanaca", već međusobni obračun dece iseljenika koji su u Australiju odavde otišli, svejedno da li trbuhom za kruhom, zbog krvavih godina kroz koje smo ovde prolazili ili nečeg trećeg – s čim ni Amer Delić ni Novak Đoković nemaju nikakve veze. Svojim izjavama posle meča obojica su to potvrdila, kao profesionalci. Problem je što se taj "naš" eksjugoslovenski virus, izgleda, širi. "Grčko" navijanje za Bagdatisa u Melburnu, recimo, ali i prošlogodišnje ponašanje francuske ili italijanske publike na velikim turnirima. Šteta je ako to znači kraj ere u kojoj su navijački maniri i pravila ponašanja ljubitelja tenisa bili složeniji i teži za učenje nego ono banalno kada se i koliko aplaudira usred koncerta ozbiljne muzike.

A. Ć.

Vitamini, minerali

Prema istraživanju agencije Nielsen sprovedenom u 19 evropskih zemalja, blizu trećine ispitanika konzumira vitamine, minerale i druge dodatke ishrani. Među njima čak 63 odsto ove dodatke koristi svakodnevno, a oko petine ispitanika ih koristi dva do šest puta nedeljno. Dodatke ishrani najviše koriste stanovnici Norveške, Češke i Danske, a najmanje ispitanici iz Estonije.


Međuvreme 5

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu