Nedelja

Međuvreme

Još jedno raseljavanje

U neregistrovanom izbegličkom kampu u Požarevcu koji je izgoreo u utorak u jedan sat nakon ponoći, bilo je smešteno oko 160 Roma, odnosno 46 porodica raseljenih sa Kosova. Iako vatrogasci nisu uspeli da ugase požar zbog nepovoljnih vremenskih prilika, izgorelo je 30 objekata od kartona, ali nije bilo povređenih. Pošto Komesarijat za izbeglice nema ingerencije nad neregistrovanim kampovima, čelnici požarevačke opštine odlučili su da raseljene Rome privremeno smeste u hangar preduzeća Kovinotehna.

Telekomova ulaganja

Telekom Srbije, na području istočne i južne Srbije, u poslednjih šest godina investirao je u unapređenje fiksne telefonije deset milijardi dinara. Od 2001. do ove godine rešeno je 116.000 zahteva za nove priključke i razdvojeno 75.000 dvojnika. Na području Borskog i Zaječarskog okruga 2007. biće uloženo još 420 miliona dinara, rešeno 3500 zahteva za nove priključke, na digitalnu centralu prebačeno je 5100 korisnika, a biće postavljeni i optički kablovi od Niša ka Zaječaru i od Negotina ka Kladovu, kažu u Telekomu.

Lažni lekovi

Međunarodni savet za kontrolu narkotika navodi da je oko deset odsto lekova u prodaji – lažno. Procenat je znatno veći u zemljama u razvoju: kreće se od 25 do 50 odsto, i svake godine se povećava. Ovi lekovi su jeftiniji, do njih se lakše dolazi, veoma nalikuju originalnim pakovanjima, ali često sadrže opasne supstance i izazivaju neželjena dejstva.

Prema rečima Aleksandra Tucovića iz Agencije za lekove i medicinska sredstva, ta ustanova nema uvid u kvalitet lekova koji se prodaju u apotekama, već je za kontrolu nadležno Ministarstvo zdravlja i inspekcijski organi. Agencija je pozvala je građane i stručnjake da se o lekovima informišu pozivajući Nacionalni centar za informacije gde mogu da dobiju odgovore od eksperata Agencije.

Stariji brat, starija sestra

U Domu za decu bez roditeljskog staranja "Drinka Pavlović", kroz program "Stariji brat, starija sestra", budući socijalni radnici, studenti Fakulteta političkih nauka na praksi, dobili su po jednog štićenika s kojim će provoditi vreme. Kako je za "Danas" rekla Marina Brašić, rukovodilac projekta u Domu, "deci bez roditeljskog staranja pre svega je potrebna ljubav i pažnja, a ovde u Domu tu emocionalnu zapuštenost ipak ne možemo da im nadoknadimo". Studenti se sa decom obično druže vikendom, i kako kažu u Domu, vode ih u muzeje, bioskope, pozorište i šetnje gradom. Kontakt ne prekidaju ni po završetku studija.

Agregat

Direktor Elektroprivrede Crne Gore (EPCG) Srđan Kovačević najavio je da će Crna Gora tužiti Hidroelektranu "Bajina Bašta" ako joj ne vrati pozajmljeni agregat snage 350 megavata, koji je pušten u pogon 1968. godine. U EPS-u pak kažu da je zahtev bez ikakvog osnova i da ga neće isključiti i vratiti. Naime, EPCG tvrdi da se agregat nalazi na popisu njegove imovine od 1968, i da je EPS-u ustupljen privremeno, a EPS opet kaže da je sukcesionim sporazumima određeno da sve što je finansirano iz fondova za razvoj nerazvijenih područja, ostane državi na čijoj se teritoriji nalazi. U HE "Bajina Bašta" kažu da je agregat EPS 1996. uknjižio kao svoje vlasništvo, na osnovu sporazuma o režimu proizvodnje struje iz HE "Piva", koja se nalazi na crnogorskoj teritoriji, a radi u sastavu elektroenergetskog sistema Srbije.

Broj nedelje

Javno preduzeće Železnica Srbije saopštilo je da je njegova vrednost imovine procenjena na više od 3.040.000.000 evra ili 260.000.000.000 dinara. Vrednost zemljišta procenjena je na oko 67 milijardi dinara, a oprema oko 28 milijardi dinara. U ove brojke nije ušla vrednost imovine na Kosovu, investicije koje su u toku, dugoročni plasmani koji obuhvataju vlasnički udeo u zavisnim preduzećima, bankama i hartije od vrednosti, kao i obrtna imovina, piše u saopštenju Železnice.

BSP skijanje

Vodeći se poslovnom filozofijom da uspešno poslovanje ne isključuje zadovoljstvo, IT kompanija BS Procesor i ove godine organizovala je BSP ski-skup. Sredinom marta na Jahorini, u pozitivnoj i aktivnoj atmosferi, poslovni partneri i predstavnici vendorskih kuća zabavljali su se skijanjem, vožnjom motornim sankama i borda, a kako kažu u ovoj kompaniji, od adrenalina su se odmarali u sauni i pored bazena. Gosti – predstavnici kompanija Epson, HP, Microsoft, IBM, Lenovo i AMD… učestvovali su na praktičnim radionicama koje su bile prilika za razmenu iskustava i informacija.

Gardasil i u Srbiji

U Srbiji je u toku uvođenje vakcine gardasil, koja sprečava pojavu humanog papiloma virusa, jednog od izazivača raka grlića materice. Kako navodi kompanija "Mark Šarp i Dom", koja je proizvodi, vakcina, registrovana i u SAD, Kanadi, Brazilu i Engleskoj, u apotekama u Srbiji trebalo bi da se pojavi najverovatnije u junu. Karcinom grlića materice je drugi najčešći uzrok smrti od karcinoma kod žena širom sveta, a moguće ga je sprečiti i potpuno izlečiti.

Konkurs za novinsku fotografiju

Novinska agencija Beta raspisala je četvrti po redu godišnji konkurs za najbolju novinsku fotografiju 2007. godine. Konkurs je prvi put otvoren i za fotoreportere iz medija sa područja cele jugoistočne Evrope, bilo da su stalno ili honorarno zaposleni, a njegov je cilj unapređenje standarda i kvaliteta novinske fotografije u štampanim medijima. Ageniciji Beta autori mogu da pošalju tri fotografije, snimljene u periodu od 31. maja 2006. do 1. aprila 2007, kada je i poslednji dan prijavljivanja učešća na konkursu. Pobednici će biti poznati u prvoj sedmici aprila, a novčane i specijalne nagrade biće uručene na otvaranju izložbe nagrađenih i drugih fotografija koje je odabrao žiri.

Voda Voda u Japanu

Na prehrambenom sajmu FOODEX 2007, jednom od najvećih u Aziji, tržištu Japana prvi put se predstavila Voda Voda, procenjujući da je ova država sa 120 miliona stanovnika tržište sa velikim potencijalom. Iako japanskim tržištem, pored domaćih proizvodjača (Kirin, Asahi i Saporo) dominiraju i francuske vode Evian, Volvic i italijanska San Pellegrino, Voda Voda je izazvala veliku pažnju i dobila neke konkretne ponude za saradnju. Na FOODEX-u je ove godine učestvovalo 2425 izlagača iz 64 zemlje, a za četiri dana obišlo ga je oko 100.000 posetilaca.

Prada i LG

Narednog vikenda biće održana svečana dodela prestižnih nagrada za industrijski dizajn, Red Dot Award. Jedan od dobitnika priznanja "najbolje od najboljeg" je Prada telefon, koji je nastao u saradnji ove modne kuće sa kompanijom LG Electronics. Inače, LG je ove godine apsolutni rekorder po broju nagrađenih proizvoda u čak 29 kategorija. Među njima su i još jedan mobilni telefon Shine, Lightwave rerna, Art Dios frižider, LCD TV, Plasma TV, tri modela Fantasy monitora, touch-screen MP3 plejer…

Tenis: Jedan od deset

Uzbuđenje je bilo veliko uprkos porazu. Novak Đoković je dobio utešni trofej i ček od Borisa Bekera koji je harao teniskim terenima u trenutku kada je Novak dolazio na svet. Plasmanom u finale ATP turnira "masters serije" u Indijan Velsu (SAD) Novak Đoković je sa 19 godina postao najbolji teniser u istoriji Srbije jer mu je ovaj rezultat doneo plasman u deset najboljih na svetu. Od ponedeljka više niko o njemu neće govoriti kao o "dečku koji obećava", od koga se puno očekuje u budućnosti, i koji će, na primer, na BBC-ju dobiti više pažnje od onoga kog je u polufinalu pobedio. Deseti na svetu ili najbolji u Srbiji nije dilema imajući u vidu tradiciju "belog sporta" u Srba. Slike Bobe Živojinovića koji jede sendvič u Melburnu u trenutku kada Džon Mekenro želi da pojede sudiju, od pre dvadesetak godina, izgledaju kao trivija prema onome što mlađani Novak pokazuje na turnirima u poslednjih godinu dana. Đoković igra "na srce", kida protivnike borbenošću i velikom željom za pobedom. Kada je prošle godine izjavljivao da je za njega jedini cilj u karijeri da bude najbolji na svetu, to je moglo da bude ocenjeno kao preterana ambicioznost tinejdžera, ali rezultati govore da Novak ide u tom pravcu. Kada se pogleda lista onih koji su trenutno ispred njega, jasno je da na tom putu, ako ga povrede ne budu kočile, stoje samo dvojica neverovatnih tenisera: Nadal, koji ga je dobio u Indijan Velsu i lane u Rolan Garosu, i Rože Federer, čovek o kome se već govori kao najvećem teniseru svih vremena. Federer ima neverovatnu bodovnu prednost – od Novaka gotovo 5000 bodova, ali je od plasmana na ATP listi daleko važnije što se Novak ponaša kao pravi šampion i kao čovek koji sme da stane iza predstavljenog cilja. On svakako nije "tenisko čudo" ili neko ko je u tim godinama postigao najveće rezultate, ali imponuju njegova rešenost i odlučnost da samo pobeda može da bude ono što donosi pravo zadovoljstvo. Dakle, kao i u slučaju Jelene Janković i Ane Ivanović ili vaterpolista, Novak je nosilac jedne nove, pobedničke paradigme koja je toliko atipična za zemlju iz koje dolaze. To ne znači da bi država trebalo da ga uzme pod svoje, da ga voda i pokazuje kao uzora mladim generacijama ili da još neko javno preduzeće da neku paricu u želji da ga podrži.

Za početak je dovoljno da Javni servis smogne snage i novca i prikaže na svojim kanalima igru ovog majstora.

S. Georgijev

Seme uspeha

Na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 31. marta i 1. aprila, u okviru projekta Razvoj poslovanja u Srbiji (SEED, SErbian Entrepreneurship Development), biće održan seminar za studente završnih godina.

Projekat je pokrenut od strane studenata – članova organizacije AIESEC iz zemalja centralno-istočne Evrope kojima se priključila i beogradska kancelarija.

Prvi dan će obuhvatiti predavanja o praktičnim i stručnim iskustvima predstavnika najboljih preduzetničkih institucija u Srbiji, dok je drugi rezervisan za radionice na kojima će studenti u malim grupama diskutovati i rešavati zadate probleme. Drugi deo programa SEED usmeren je na podsticanje razvoja domaćih kompanija, kroz šestomesečno uključivanje praktikanata iz inostranstva u njihov rad (mart – avgust 2007). Naime, studenti iz zemalja centralno-istočne Evrope, koji su prethodno prošli kroz edukaciju o razvoju preduzetništva, omogućiće domaćim kompanijama da steknu uvid u načine poslovanja van granica naše zemlje, da bolje razumeju tržišta zemalja centralno-istočne Evrope, da stvaraju kontakte sa inostranim partnerima, unesu inovativni i preduzetnički duh u svoju kompaniju, i time indirektno doprinesu unapređenju poslovanja u našoj zemlji.

Mediji: Lična karta

Dnevni list "Glas javnosti" objavio je prošle nedelje izvode iz studije "Lična karta Srebrenice" autora Milivoja Ivaniševića, u kojoj se negira genocid nad Muslimanima u Srebrenici. Autor tvrdi da žrtve tog zločina nisu bili civili nego muslimanski vojnici i da broj masakriranih nije, kako je zvanično utvrđeno, između 7000 i 8000, nego 407, koliko je, prema njegovim tvrdnjama, "nađeno poveza za oči". Takođe, Ivanišević iznosi tezu da je zločin u Srebrenici "nameštena američka igra, jer se dugo tražio srpski zločin kako bi se pokrenule snage NATO-a". Ivanišević tvrdi i da je u zaveru bio upleten i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan, jer je 1999. godine na zasedanju Generalne skupštine prećutao dokaze o stradanju Srba u Srebrenici.

Povodom teza iznetih u ovoj studiji reagovalo je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), koje je pozvalo nadležne, pre svega tužilaštvo i sudstvo, da kažnjavaju javno poricanje najtežih zločina protiv čovečnosti. "NUNS se energično protivi zaista sramnoj ideji uredništva lista ‘Glas javnosti’ da, u opskurnom specijalnom dodatku, po ko zna koji put u Srbiji, relativizuje i negira učinjeni genocid nad Bošnjacima u Srebrenici", rečeno je u saopšenju ovog udruženja. Nakon NUNS-ovog saopštenja, uredništvo dnevnog lista "Glas javnosti" saopštilo je da neće učestvovati u raspravi sa predsednicom NUNS-a Nadeždom Gaće i optužio je da "podržava govor mržnje protiv kojeg se navodno bori" i da progoni novinare koji "nisu zavisni" kao ona.

Međutim, nekoliko dana kasnije, NUNS se ponovo oglasio, ovog puta povodom odluke uredništva "Glasa" da još jednom izda dodatak sa izvodima iz Ivaniševićeve studije. Pored osude ovog uredničkog poteza, u saopštenju se ističe da je "zaprepašćujuće da se javna polemika o dodatku ‘Glasa javnosti’ svela na samo tri reakcije", jer su se do sada oglasile samo predsednica NUNS-a Nadežda Gaće, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko i glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte. "Politički reprezenti javnosti, prevashodno stranke, koje su na promociji evropske Srbije i obračuna sa prošlošću stekle mandate u Narodnoj skupštini Srbije, očigledno su previše zauzete podelom vlasti da bi se bavile srebreničkim kosturima i postsrebreničkim duhovima", smatra NUNS i dodaje da je ratni zločin iz jula 1995. nad više od sedam hiljada Bošnjaka u Srebrenici presudom proglašen genocidom, a Srbija odgovornom što genocid nije sprečila i kaznila počinioce.

Međuvreme 1

Na najnovije saopštenje NUNS-a, uredništvo "Glasa javnosti" odgovorilo je u utorak, 20. marta, saopštivši da ih ne iznenađuju reakcije "tri gospođe iz mešovitog haško-srpskog društva za prinudnu katarzu Srba i Srbije", te da je prirodno što su očekivali "da će neko, i odnekud, zameriti ‘Glasu javnosti’ što se, eto, u nevreme, usuđuje da objavi tekst, koji je uznemirio tri gospođe koje se predano bave prevaspitavanjem svojih neistomišljenika".

J. Gligorijević

Obnovljivi izvori: Sićevačka elektrana i druge klisure

Elektroprivreda Srbije gradi jednu malu hidroelektranu u Sićevačkoj klisuri, a u međuvremenu se priprema za izgradnju još tri slična hidroenergetska objekta. Lepa vest o gradnji četiri hidroelektrane je prošle nedelje izazvala više talasa u ustajaloj vodi srpske obnovljive energetike po kojoj već godinama plivaju samo depresivne tribine o neiskorišćenosti zelene energije i neostvarene strategije o povlašćenim proizvođačima, dok svakom eventualnom investitoru u obnovljive izvore na putu do elektrane, pored građevinskih i energetskih prepreka, i dalje stoji 26 administrativnih dozvola koje treba pribaviti za ovaj poduhvat.

Elektrana koju EPS gradi u Sićevačkoj klisuri reke Nišave nalaziće se na mestu koje se zove Banjica. U istoj klisuri već postoje dve male hidroelektrane koje ne samo da su primeri efikasne upotrebe zelene energije već su toliko stare da predstavljaju prave muzejske primerke elektrana – "Sveta Petka" kod Ostrovice ima snagu od 750 kW, a sagrađena je još 1908. godine, dok je hidorelektrana "Sićevo", snage 1,7 MW, puštena u rad u decembru 1931. godine.

Snaga male hidroelektrane "Banjica" trebalo bi da bude dvostruko veća, oko 2,5 MW, rekao je prošle nedelje Milan Đušić iz Direkcije EPS-a za strategiju i investicije, dodajući da je već pripremljena projektna dokumentacija i da je sve spremno za početak gradnje. Krajem prošlog meseca, Slađana Macić iz niške Elektrodistribucije je medijima rekla da Jugoistok iz Niša, privredno društvo u sastavu EPS-a koje je investitor u ovom poduhvatu, očekuje da će tokom proleća biti raspisan konkurs za izbor izvođača radova i nabavku opreme.

Međuvreme 2

EPS namerava da izgradi još tri male hidroelektrane – jednu na akumulaciji "Zavoj" i dve na Vlasini, "Mala Vrela 1" i "Jezero". HE "Zavoj" će se nalaziti na ispustu akumulacije i koristiće vode koje se ispuštaju kao takozvani "garantovani proticaj". "Mala Vrela 1" se gradi u sklopu modernizacije sistema hlađenja Vlasinskih hidroelektrana, a HE "Jezero" će biti podignuta na izlasku iz Božićkog tunela i koristiće vode koje se prepumpavaju iz Lisine u Vlasinu.

No, pripreme za izgradnju "Banjice" su najviše odmakle, a ova elektrana je po Đušićevim rečima, "sada najaktuelnija u EPS-u". Đušić je rekao da će izgradnja "Banjice" koštati oko pet miliona evra, ali ova cena nije oduševila sve stručnjake. "Ovako visoka cena od oko dva miliona evra po instalisanom megavatu čini investiciju očigledno nerentabilnom", rekao je za "Vreme" Bogoljub Stojmirović, inženjer sa dugogodišnjim iskustvom u izgradnji hidroelektrana, nekadašnji tehnički direktor izgradnje Hidroelektrane "Đerdap", a sada direktor Hidroenergije, specijalizovanog biroa za projektovanje i ineženjering malih hidroelektrana.

"Mogli su se lako naći tehničko-energetski i ekonomski povoljniji projekti", objasnio je Stojmirović, napominjući da u Srbiji postoji oko 1000 lokacija koje su predviđene za izgradnju malih hidroelektrana. "Projekti kao sto su HE ‘Ćelije’ kod Kruševca, snage oko četiri MW, ili Bovan kod Aleksinca, snage 2,2 MW, obe uz postojeće akumulacije vode, predstavljaju jeftinija, bolja i brže izvodiva hidroenergetska postrojenja", rekao je Stojmirović i dodao da uopšte nije problem u EPS-u, pošto izgradnju malih hidroelektrana treba prepustiti privatnom sektoru.

Nažalost, mada su privatne hidorelektrane vrlo popularne u Evropi i interesuju mnoge preduzetnike u Srbiji, malo njih se do sad odvažilo da uđe u ovaj posao, a u njemu je uspelo samo desetak entuzijasta koji su podigli svoje elektrane, posebno u opštini Knjaževac, o čemu je "Vreme" već pisalo. U Elektroprivredi su rekli da im stiže veliki broj pitanja o administrativnoj proceduri, ali da i pored želje da svima pomognu, ovo preduzeće se ne bavi projektovanjem, konsaltingom i pružanjem usluga ove vrste.

U Privrednoj komori Srbije su za "Vreme" rekli da u ovoj oblasti stalno "ima mnogo inicijative". Nažalost, u proseku je potrebno više od 18 meseci da se nabave sve potrebne dozvole i saglasnosti. "Privatni investitori, koji su veoma zainteresovani za izgradnju i eksploataciju malih hidroelektrana u Srbiji, neće se, nažalost, kao ni do sada, usuđivati da ulažu svoj novac u ovu nedovoljno regulisanu oblast", zaključio je inženjer Stojmirović. U poslednje vreme, ima izvesnih pomaka u upotrebi biomase i vetra u Srbiji, ali će hidroenergija očigledno još čekati.

S. Bubnjević

Pravosuđe: Aca Tomić pred sudom

Penzionirani general Aca Tomić ipak je dospio do velike sudnice u beogradskoj Ustaničkoj ulici u kojoj je i sam trebao biti optužen po prvotnoj optužnici iz avgusta 2003. godine. U utorak 20. marta, više od četiri godine od ubojstva premijera Srbije Zorana Đinđića, izlazeći kao svjedok iz zgrade suda, Aca Tomić je za komentar imao samo jednu riječ: "Smešno."

Da svjedoči pozvan je na prijedlog zastupnika Ružice Đinđić, advokata Srđe Popovića, koji insistira na razjašnjavanju političke pozadine atentata na premijera.

I što smo saznali od svjedoka Tomića?

Prvo, da se nije sastao s prvooptuženim Miloradom Ulemekom Legijom u novembru 2001. godine, u vrijeme oružane pobune JSO-a, jer je u to vrijeme bio u zvaničnom posjetu Moskvi, zajedno s tadašnjim načelnikom Generalštaba Vojske Jugoslavije Nebojšom Pavkovićem.

Međuvreme 3

Drugo, da se krajem ljeta 2002. dvaput susreo s penzionerom (od 2001) Ulemekom, a jednom od sastanaka održanih u Tomićevoj kancelariji prisustvovali su i Dušan Spasojević, ali i savjetnik tadašnjeg predsjednika SRJ Vojislava Koštunice Rade Bulatović i bivši premijer Republike Srpske Krajine Borislav Mikelić. Spasojević je – za kojeg je znao i bilo je informacija da se bavi kriminalnim radnjama i dilovanjem droge – imao želju da "upozna generala koji je uhapsio američkog špijuna" (slučaj Perišić), pa mu je tada poklonio mobilni telefon s kamerom. "Da bi lakše hvatao špijune", kaže ponosni primalac poklona.

Susrete s Legijom "najavljivao je" Borislav Mikelić, a njemu nije bilo čudno što šef kriminalnog zemunskog klana želi da ga vidi: "O Spasojeviću sam imao neka minorna saznanja, ali za 30 godina u ovoj službi sretao sam se i razgovarao s mnogim ljudima različitih profila", kaže zahvalni primalac poklona, koji se ne sjeća niti da li je s Legijom razgovarao o "haškim spiskovima"; siguran je tek da njegova služba takav dokument nije dostavila magazinu "Reporter".

Na pitanje advokata Popovića da li zna za službenu bilješku Službe bezbednosti Beogradskog korpusa iz februara 2003, u kojoj se govori o nedostacima u sistemu premijerovog osiguranja, Tomić odgovara da mu je ona poznata i da su je sačinili "njegovi operativci".

"Ne sećam se sadržaja te beleške, ali, da je bilo nešto značajno za bezbednost premijera, taj dokument bi sigurno bio dostavljen policiji ili Državnoj bezbednosti, koji su zaduženi za te stvari", odgovorio je Tomić ovog utorka.

Advokat Popović najavio je da će dokazati da je svjedok Tomić lagao ovog utorka. Evo onoga što je sam izjavio u intervjuu "Večernjim novostima" u maju 2004: "Na osnovu saznanja do kojih je došla moja služba, još u decembru 2002, dakle nekoliko meseci pre atentata, ukazivao sam da će se Đinđiću nešto desiti, da mu je bezbednost ugrožena i da u njegovom obezbeđenju ima propusta", tvrdio je tada, kao i da je o svemu obavijestio i MUP Srbije, ali nikad nije stigao odgovor, i zaključio: "A čini mi se da su tragovi o mojim upozorenjima uništeni, za što bi neko morao da odgovara."

T. Tagirov

"Vreme" izgubilo na sudu

Odlukom Vrhovnog suda Srbije suštinski je potvrđena presuda protiv nedeljnika "Vreme" zbog članka "Metastaza korupcije" (od 8. februara 2001. godine), koji je, i po oceni Vrhovnog suda, sadržinom i informacijama štetio ugledu i časti tužioca, g. Vladimira Šekrevskog, i naneo mu duševni bol.

Po oceni suda "Vreme" nije dokazalo da su pružene informacije istinite. Sud je procenio da je zbog objavljenog teksta "došlo do poremećaja odnosa između tužioca i njegovih partnera", a tužilac je doveden u stanje "psihičkog trpljenja i patnje".

Sud je obavezao "Vreme" da objavi izreku potvrđene presude.

Izvinjavamo se g. Šekrevskom i čitaocima.

Pisac Mladen Markov ovogodišnji je dobitnik nagrade "Bora Stanković" za roman Teskoba. O tome je odlučio žiri u sastavu Marko Nedić, Aleksandar Jovanović i Goran Maksimović. Predsednik žirija Marko Nedić rekao je da je odluka o laureatu doneta jednoglasno i da je u obzir uzet njegov opus, jer je praksa da se ova nagrada, koja se daje prevashodno za jednu knjigu priča ili roman, stavi u kontekst celokupnog stvaralaštva izabranog autora. Obrazlažući odluku, Nedić je rekao da je Markov značajan autor, čija se knjiga bavi temom suočavanja sa vlastitim životom i njegovim smislom. On je objasnio da je reč o slojevitom delu u kome je prisutan narativni tok sa preplitanjem slika iz prošlošti i sadašnjosti, sa autobiografskim i aktuelnim političkim slojem.

Mladen Markov rođen je 1934. godine u banatskom selu Samoš. Na književnoj sceni pojavljuje se 1954. sa romanom Hronika o zaboravljenom selu. Slede knjige Banatski voz, Žablji skok, istorijski roman o sudbini srpskog naroda u Ugarskoj na početku XVI veka Smutno vreme (prvi tom objavljen je 1976, a drugi 1978. godine), roman Isterivanje boga, zbirka priča Pseće groblje… Za knjigu Starci na selu dobio je "Andrićevu nagradu", a njegov roman Ukop oca nagrađen je NIN-ovom nagradom za 2002. godinu.

Nagrada "Bora Stanković" dodeljuje se u okviru "Borine nedelje", koja će biti održana u Vranju od 23. do 29. marta.


Vreme zabluda: Da li se CD može razmagnetisati?

Međuvreme 4

Ako slučajno stavite mobilni telefon na kompakt-disk, bilo da je u pitanju CD ili DVD, neko će već povikati da ga sklonite jer biste tako mogli da ga "razmagnetišete". Da li je to zaista moguće? Naravno da nije. Podaci sa diska se neće obrisati čak i da ga stavite u transformator, a ne samo da ga izložite nejonizujućem zračenju mobilnog telefona.

Flopi-diskete, to je onaj arhaični oblik prenosive memorije koji danas gotovo niko i ne koristi, zaista su se u određenim okolnostima mogle oštetiti pod dejstvom magnetnog polja, kao što je to mogla i svaka magnetna traka. Međutim, podaci se na kompakt-disku ne memorišu kroz raspored namagnetisanja, već na sasvim drugi način – utiskivanjem mikroskopskih zareza u polikarbonatnu plastiku debelu 1,2 milimetra.

Sami zarezi su široki 0,5 mikrometara, dugi 0,83 mikrometara i duboki 125 nanometara, što je 125 milionitih delova metra. Kao što se podaci upisuju tako se iz ovih zareza i čitaju optički, pomoću laserskog snopa. Na običan CD prečnika 12 centimetara može da stane do 783 megabajta podataka, a vaš mobilni telefon neće moći da obriše ni jedan jedini bajt. Međutim, problemi mogu da nastanu ako CD udarate, grebete, stavljate u vodu, lomite i potpaljujete – u tim slučajevima, proizvođač vam ne garantuje čuvanje podataka. Inače, preporučljivo je i da CD-ove ne prljate prstima ili na drugi način, kako ne biste unosili prljavštinu u optički uređaj koji čita podatke.

S. Bubnjević


Međuvreme 5


Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu