Haktivista

Upitan šta je to učinio zbog čega leži u zatvoru 15 godina, zatvorenik reče: „Ma, ništa!“ – i dobi po nosu: „Nemoj da foliraš, za ‘ništa’ se dobija najviše pet godina!“

Kad su preko Vikiliksa počele da cure tajne američke depeše, pojavila se kod nas škola mišljenja da u njima, zapravo, „nema ništa“. Kako ništa, kad onog Bredlija Meninga, koji je te depeše prosledio Vikiliksu, čeka 52 godine robije?!

Dvadeset drugog maja u 2:04:29 po podne, taj Mening u čatovanju (chat, brbljanje) kucka: „Ja sam izvor, ne samo volonter„; u 2:05:38: „Mislim, ja sam izvor visokog profila„; a u 4:42:16: „Nisam siguran da li ću biti hacker, cracker, hacktivist, leaker ili nešto drugo…“

Haker, po nemačkoj reči za majstora koji izrađuje nameštaj samo pomoću sekire i lepka, jeste onaj koji nelegalno ulazi u tuđe operativne sisteme i koristi ih.

Krakeri su oni koji se bave krakovanjem, razbijanjem zaštitnog koda raznih softvera (zahvaljujući kojima smo i mi u Srbiji pod sankcijama masovno koristili programe koje ne bismo mogli da kupimo, pa nismo ostali u kamenom dobu).

Haktivista, haker–aktivista, mogao bi da bude taj Asanž (vidi tekstove u rubrici „Svet“ u ovom broju), za koga portparol Bele kuće kaza da nije žurnalista nego anarhista, pa ga sad jure Amerika sa svim saveznicima, plus neutralne Švedska i Švajcarska.

Liker (sa dužim i nego u našoj reči za slatko piće) od engleske reči leak za rupu, pukotinu i curenje, jeste onaj ko omogućuje da informacije procure.

A, po niški, „imalo pa curelo“. Kako piše magazin „Tajm“, broj tajnih dokumenata američke administracije je porastao deset puta – sa 5.685.462 u 1996, na 54.651.765 u 2009. A ima i odakle: po „Tajmu“, samo tajnama pentagonskim ima pristup 630.000 ljudi.

„Kad je sve proglašeno tajnom, onda ništa nije tajna“, zaključio je još 1971. sudija američkog Vrhovnog suda Poter Stjuart u svom mišljenju o curenju Pentagonskih papira s detaljima o američkoj umešanosti u Vijetnamskom ratu.

Neke ovaj kablgejt (cable, kabl, ali i telegram) podseća i na čuvenu aferu Votergejt, koja je 1970. srušila Niksona. Kada su zatvorili sajt Vikiliksa, poverljive depeše su postale dostupne na 238 veb-adresa.

Zajednički imenitelj: pasta neće lako nazad u tubu.

To znamo i mi još od onda kada je kosovski funkcioner Džavid Nimani, u pokušaju da spreči da se objavi vest o tadašnjim separatističkim demonstracijama u Prištini 1981, uzalud viknuo: „Zaustavite Rojters!“