Mozaik

Laboratorija slavnih

19. 3. 2008. / 11.42

Zvanice na Ajnštajnovom rođendanu

Priča o polarnoj svetlosti predstavljaće Srbiju na naučnom festivalu u Velikoj Britaniji

Zvanice na Ajnštajnovom rođendanu 1
FINALISTI: S. Milutinović-Smiljanić, T. Prodanović, A. Milošević, V. Marijanski, T. Kamčeva, I. Horvat, G. Đorđijevski, N. Ćirić, J. Andrejić, J. Aleksić

Uvećana

Naravno da se rođendan Alberta Ajnštajna (1879–1955) nigde u Beogradu nije organizovano slavio. Mada su prolaznici pored trenutno zatvorenog restorana Mekdonalds mogli svašta da pomisle, večernje okupljanje na Terazijama u petak 14. marta nije bilo direktno povezano sa godišnjicom rođenja najslavnijeg fizičara svih vremena. Grupa istraživača i ljubitelja nauke, od kojih neki sasvim slučajno neguju ajnštajnovski imidž, okupila se baš te večeri ispred Pozorišta na Terazijama nešto drugačijim povodom – zbog ovogodišnjeg finala Laboratorije slavnih. Na ovom događaju publika je imala prilike da čuje deset mladih ljudi i njihove vrlo zanimljive priče iz nauke, kao i da navija za svoje favorite koji su im naučne ideje izneli na najuzbudljiviji način. Poznatija po svom engleskom nazivu Fejmlab, Laboratorija slavnih je takmičenje u trominutnom predstavljanju naučnih koncepata koje je, kao projekat za popularizaciju nauke, poteklo iz Velike Britanije.

Ovo takmičenje je u Srbiji prošle godine pokrenuo Britanski savet u Beogradu, a "Vreme" je već pisalo o velikom interesovanju koje je znatno prevazišlo odjek u susednim zemljama. Glavni cilj ovog takmičenja je promocija nauke i njeno prbližavanje običnoj, nenaučnoj publici. Prošlogodišnji pobednik Vladimir Živković predstavljao je Srbiju na Festvalu nauke u Čeltnemu u Britaniji, da bi potom kroz niz aktivnosti doprineo popularizaciji nauke u zemlji. Laboratorija je bila značajna i za sve ostale prošlogodišnje učesnike – svih deset finalista je vrlo aktivno promovisalo nauku na razne načine, neki su to činili kroz predavanja i tribine, a drugi kroz popularne članke i rad na TV emisijama.

Ispostavilo se da po izboru finalista, ni druga sezona nije ništa slabija – među njima su uglavnom bili studenti, kao i već afirmisani mladi naučnici iz više gradova Srbije, ali je za sve njih zajedničko da uspešno drže pažnju publike. U samom finalu, takmičare je sačekala puna sala Pozorišta na Terazijama, televizijske kamere i žiri koji su činili ugledni astrofizičar i popularizator nauke Milan M. Ćirković, producent i osnivač beogradskog Festivala nauke Mladen Petrović, kao i poznati režiser i dramaturg Jelena Bogavac. Kad je uključen sat, moglo se čuti svašta zanimljivo o nastanku i dimenzijama Univerzuma, o čudesnim osobinama svetlosti, što obične što polarne, ali i običnih tečnosti kao što su voda i mleko, o vezama mrava i saobraćaja, kao i o stresu kod beba i odraslih.

Žiri je ocenjivao svaki nastup pojedinačno i istovremeno vrednovao koliko su finalisti bili ubedljivi, zanimljivi i jasni, kao i koliko su njihove priče naučno zasnovane. Na osnovu svih tih fakora, za ovogodišnjeg pobednika Laboratorije izabrana je Tijana Prodanović iz Novog Sada. No, za sve njih plasman nije presudan jer su se, sudeći po atmosferi na finalu, svi odlično zabavili i usavršili svoj javni nastup, a sada ih, kao što je bilo prošle godine, sve podjednako očekuje puno medijske pažnje. Nema sumnje da ćete ih često viđati do sledećeg Ajnštajnovog rođendana.

Tri minuta za nauku

Kao i prošle godine, deset finalista Laboratorije slavnih specijalno za "Vreme" predstavlja svoje priče iz nauke koje su ih dovele do finala:

Gordan Đorđijevski

Apsolvent Saobraćajnog fakulteta, Gordan Đorđijevski (29) iz Zemuna, predstavio je u finalu priču o pametnim raskrsnicama, dok se u prvom krugu bavio železničkim kolskim pošiljkama uz primenu teorije rasplinutih skupova. "Železnice imaju širok opseg mogućnosti pri izboru načina prevoza pošiljke od mesta otpreme do odredišta", kaže Đorđijevski. "Za izbor optimalne strategije često se koriste matematički modeli, a svaki od njih je zasnovan na ulaznim podacima. Oni su često neprecizni, pa klasični modeli daju nesigurne rezultate. Model zasnovan na teoriji rasplinutih skupova polazi od pretpostavke da su uslovi pod kojima se obavlja transportni proces promenljivi, i uz mnogo manje proračuna dolazi se do rezultata što omogućava njegovu primenu u realnom vremenu."

Jelena Andrejić

Trenutno na drugoj godini doktorskih studija biologije u Beogradu, Jelena Andrejić (25) iz Niša je u finalu Laboratorije opisivala mravlje algoritme, a u prvom krugu se pitala da li će naučnici ikada uspeti da "izoluju makar i delimičnu DNK dinosaurusa, pošto se ona nakon smrti nekog organizma raspadne u roku od dva minuta". "Jedna od prvih i najpoznatijih mumija dinosaurusa je Hadrosaurus star 65 miliona godina, pronađen 1999. godine u Severnoj Dakoti u Americi i zato nazvan Dakota", kaže Jelena Andrejić objašnjavajući kako je ‘Dakotu’ nakon smrti zatrpala velika količina mulja. "Pod takvim anaerobnim uslovima, proces raspadanja i degradacije od strane bakterija tekao je vrlo sporo, i tako je ‘Dakota’ ostao skoro netaknut. Nikada se ne zna, možda park iz doba Jure nije fikcija, ali je sigurno da mumije dinosaurusa omogućuju da bolje shvatimo svet ovih neverovatnih i davno izumrlih stvorenja."

Nemanja Ćirić

Student treće godine elektrotehnike, Nemanja Ćirić (23) iz Subotice, objasnio je u finalnom nadmetanju kako radi optički žiroskop, čime se nadovezao na svoju prvu temu o optičkim vlaknima koja, kako kaže, "ozbiljno ugrožavaju dominaciju bakarnih provodnika na polju telekomunikacija". "Njihov princip funkcionisanja je jednostavan: poruka se generiše svetlosnim signalom koji se prenosi kroz optička vlakna i na strani primaoca se detektuje prisustvo (jedinica) odnosno odsustvo (nula) svetla", kaže Ćirić. "Ova vlakna zauzimaju mnogo manje mesta nego bakarni kablovi, prisluškivanje je mnogo teže, a cena uporediva".

Ivana Horvat

Apsolvent astronomije i astrofizike u Novom Sadu Ivana Horvat (24) u finalnom nadmetanju opisala je vrlo plastično Veliki prasak, čime je njena prethodna priča o evoluciji zvezda avanzovala u evoluciju Univerzuma: "Sagorevanje vodonika predstavlja najdužu fazu u evoluciji jedne zvezde koja joj omogućava da sija milijardama godina", kaže Horvatova i dodaje da kada konačno potroši zalihe vodonika u jezgru i pretvori ih u helijum, zvezda ulazi u fazu gigantskog crvenog džina. "One manje masivne zvezde će posle ove faze okončati kao sasvim male sfere koje nazivamo beli patuljci. One masivnije završavaju svoj život u spektakularnoj eksploziji supernove. Na mestu eksplozije ostaće mala, gusta sfera, zvana neutronska zvezda. Međutim, najmasivnije zvezde će se nepovratno urušiti u sebe. To je slučaj kad nastaje crna rupa."

Tina Kamčeva

Student četvrte godine fizičke hemije Tina Kamčeva (23) iz Podgorice otkrila je u finalu neke zapanjujuće osobine obične vode koje proističu iz osobina vodonične veze, dok se u kvalifikacijama bavila temom kontracepcije. "Više od sto miliona žena širom sveta svakog dana popije po jednu antibebi pilulu", kaže Kamčeva, objašnjavajući da su osnovni sastojci pilule hormoni estrogen i progesteron. "Prvi je odgovoran za to što su žene proglašene za lepši pol, dok je progesteron hormon trudnoće. Veću količinu progesterona u krvi hipofiza prepoznaje kao trudnoću bez obzira odakle ovoliko tog hormona u krvi. Tako antibebi pilula drži telo u zabludi da je trudno, sprečava ovulaciju, a samim tim i oplođenje jajne ćelije."

Vanja Marijanski

Student biohemije iz Novog Sada Vanja Marijanski (21) u finalu Laboratorije slavnih na efektan način je prikazao nekoliko biohemijskih tajni za podmlađivanje kože, a u kvalifikacijama se bavio takozvanim "nevidljivim mastilom" koje ima sposobnost da menja boju sa temperaturom. "Proučavam rastvore u kojima kobalt gradi komplekse sa hlorom", kaže Marijanski. "Kompleksi, kao vrlo složeni i veliki molekuli, mogu imati različite strukture, a od njih zavise njihove fizičke i hemijske osobine. Predmet mog interesovanja je promena izgleda kompleksa izazvana zagrevanjem i hlađenjem. Ako bih pronašao idealan rastvor, mogao bih ga brzo ugrejati na suncu, dobiti kompleks određene građe, koji bi pri prelasku u neku drugu strukturu dugo oslobađao toplotu u okolinu."

Ana Milošević

Najmlađa učesnica ovogodišnje Laboratorije slavnih, maturantkinja Medicinske škole Ana Milošević (19) iz Beograda, otkrila je publici čitav svet mlečnih bakterija i uz eksperimentalnu demonstraciju podrobno objasnila Sokslet Henkelovu metodu za merenje kiselosti, odnosno svežine mleka. U prvom krugu takmičenja bavila se nimalo jednostavnom naukom svakodnevice objašnjavajući kako nastaje tvrda voda. "Po našim standardima dozvoljeno je 200 mikrograma kalcijuma po litru i veće odstupanje od ove vrednosti može dovesti do rahitisa, mišićne napetosti i poremećaja osmolarnosti koji uzrokuje mnoge ozbiljne probleme", kaže Miloševićeva. "Količina kalcijuma se određuje na osnovu njegove sposobnosti da se veže za metalni indikator."

Jovan Aleksić

Diplomirani fizičar istraživač Jovan Aleksić u jednoj vrlo uspeloj demonstraciji sa trakom i loptama u finalu je objasnio mogućnost postojanja više dimenzija u Svemiru. U preliminarnom takmičenju se takođe držao fundamentalnih tema, pričajući o vezama materije i energije. "U mikrosvetu su primećene pojave da materija najednom nestane, a da se pojavi energija. Objašnjenje nalazimo u tome da se materija pretvorila u energiju. Sa druge strane, može se primetiti nestanak energije uz istovremeno pojavljivanje materije i ovde je objašnjenje jasno – energija se pretvorila u materiju", kaže Aleksić objašnjavajući da su masa i energija jednake, a da bi to bilo i brojčano tačno, potrebno je samo postaviti faktor srazmernosti, što je E = mc2."

Sanja MilutinovićSmiljanić

Magistar endokrinologije sa ozbiljnim, međunarodnim istraživačkim iskustvom, Sanja Milutinović-Smiljanić (34) iz Beograda pričala je u finalu o stresu kod beba i odraslih, dok je u kvalifikacijama publici pokušala da približi vazopresinske receptore koje i sama istražuje. "Poznato je da vazopresin, hormon i neurotransmiter, učestvuje u regulaciji krvnog pritiska i srčane frekvencije kod ljudi, ali nisu poznati mehanizmi kako to čini", kaže Milutinović-Smiljanić. "Spektralnom analizom dobijenih signala možemo odrediti mehanizme kojima vazopresin učestvuje u kardiovaskularnoj regulaciji, što bi nam omogućilo eventualnu buduću primenu vazopresinskih antagonista kao lekova protiv povišenog krvnog pritiska, naročito u stanju stresa."

Tijana Prodanović

Doktor astrofizike, sa velikom istraživačkom karijerom i predavačkim iskustvom, Tijana Prodanović (30) iz Novog Sada u finalu je objasnila pojavu polarne svetlosti, upoređujući solarni vetar sa kišom, a Zemljino magnetno polje sa kućnim olucima koji naelektrisane čestice sprovode ka polovima. U prvom krugu je objašnjavala da energija koju zvezde proizvode u svojim jezgrima omogućava njihov sjaj, ali ih u isto vreme i čini stabilnim, "suprotstavljajući se gravitaciji koja pokušava da sažme zvezdu". "Energija se u zvezdama proizvodi u procesu fuzije i tada dolazi do spajanja lakših elemenata u teže sve do gvožđa, kod koga je potrebno uložiti više energije da se spoji u nešto teže nego što se dobije, tako da sa gvožđem fuzija prestaje", kaže Prodanović.

Iz istog broja

Formula 1

Amateri svih zemalja…

Dušan Radulović, Radio Beograd 1

Intervju – Igor Primorac, filozof

Etika i seks

Gordana Milosavljević

Istraživanje – Nove vojske bivše Jugoslavije (5)

Hrvatski slučaj

Ivica Đikić

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu