Mozaik

Tretmani podmlađivanja

Zabluda jeftine medicine 1

15. 1. 2014. / 16.12

Zabluda jeftine medicine

U beogradskim salonima lepote svakodnevno se reklamiraju usluge podmlađivanja kože, uvećanja usana ili uklanjanja bora. Ove tretmane u većini slučajeva obavljaju lekari, koji u trci za dodatnom zaradom rizikuju da izgube licencu za rad. Sa druge strane, pacijenti se, zavedeni povoljnim ponudama, podvrgavaju vrlo rizičnim tretmanima, koje nekad primenjuju čak i kozmetičari i frizeri

Piše: Sanja Zrnić

Strah od starenja, fobija savremenog sveta, koja je u jednom trenutku zasenila strah od prolaznosti, učinila je veliku uslugu estetskoj hirurgiji. Tretmani podmlađivanja kože postali su vrlo dostupni, pa, na primer, "punjenje usana i bora" možete obaviti na putu do prodavnice, u skoro svakom beogradskom salonu lepote. Reklamni materijal za tretmane poput mezoterapije, lipolize, dermarolera, hemijskog pilinga ili ubrizgavanja hijaluronskih filera deli se na svakom koraku, a široka primena ovih medicinskih tehnika dovela je u pitanje kvalitet ovih usluga. One se mogu kupiti i na sajtovima grupne kupovine, gde za svega 800 dinara može da se obavi mezoterapiji lica, vrata i dekoltea. Mezoterapija je metoda lečenja raznih oboljenja, a u estetskoj medicini koristi se za podmlađivanje kože, skidanje masnih naslaga, strija, celulita ili podočnjaka. U zavisnosti od indikacije, specijalno spravljeni "kokteli" koji se sastoje od preparata vitamina, enzima kolagena i drugih sastojaka, ubrizgavaju se u sloj kože debljine četiri do 13 milimetara, zavisno od regije koja se tretira.

Zakon propisuje da svaku terapiju koja podrazumeva ubrizgavanje hemikalija u kožu, mora da obavlja isključivo lekar, u uslovima koji postoje u lekarskim ordinacijama. Uprkos ovome, ovakvi tretmani su ipak dostupni u brojnim kozmetičkim salonima, što je dovelo u pitanje kvalitet same usluge, preparata koji se koriste i osoblja koje ih obavlja. Oblast mezoterapije i ostalih antiejdž procedura u Srbiji je veoma neuređena. Zbog ovoga dolazi do brojnih nedozvoljenih radnji, a najveće posledice snose pacijenti.

PRIVATNA PRAKSA: Brojne zloupotrebe ovakvih metoda dešavale su se i u zemljama Evropske unije, te je u cilju sprečavanja nestručnih lica da rade ovakve zahvate, zakonom određeno da isključivo lekari koji su specijalizovani za ovu vrstu tretmana, dermatolozi i plastični hirurzi, smeju da se bave ovom medicinskom tehnikom. Dr Violeta Skorobać Ašanin, nacionalni sekretar Srbije za plastičnu i estetsku hirurgiju, kaže za "Vreme" da se mezoterapija dugo godina koristila za ubacivanje analgetika i smirivanje bola. Kada se upotrebljava u te svrhe, svaki lekar sme da je primenjuje. "Nijedan kozmetički salon nema dozvolu da pruža ovu uslugu, osim ako nije registrovan kao ordinacija za bilo koju medicinsku delatnost, pa makar to bio i samo pregled lekara. Svaka država ima problema sa lekarima koji u nezakonskim okvirima obavljaju svoju delatnost, pa se i one bore brojnim mehanizmima protiv ovoga, kao i čestim inspekcijama", objašnjava Violeta Skorobać Ašanin.

Ona podseća na slučaj Majkla Džeksona koji je umro zbog aplikacije leka Diprivan, koji je hipnotik i koristi se za opštu anesteziju, van operacione sale u kućnim uslovima. "Niko nije sankcionisan sve dok se nije desila smrt, jer niko nije znao da se to dešava. Isto je i sa mezoterapijama u kozmetičkim salonima koji nisu registrovani kao ordinacije i kao takvi nisu pod ingerencijom zdravstvene inspekcije", objašnjava dr Violeta Skorobać Ašanin.

Dr Ivana Filipović Marković je u Parizu završila postdiplomske studije iz oblasti mezoterapije i objašnjava za "Vreme" šta su zapravo posledice jeftinih tretmana. Ona naglašava da u inostranstvu ne mogu da se kupe ni igle ni preparati, ukoliko lekar nema potvrdu da je specijalizovan za ovu medicinsku tehniku. U domaćem zakonu ovakve odrednice još ne postoje, ali nikome sem lekara to ne bi trebalo da bude dozvoljeno. Međutim, ima doktora koji ne poštuju zakon, pa u kozmetičkim salonima obavljaju tretmane u nesterilisanim uslovima, što može dovesti do brojnih infekcija. U trci za dodatnom zaradom, pojedinci drže i kurseve mezoterapije, na kojima obučavaju medicinske sestre i kozmetičare tehnikama ubrizgavanja preparata.

AD HOC ŠKOLA: U brojnim estetskim magazinima, kao i na Sajmu kozmetike, koji je održan u Beogradu 12. i 13. oktobra prošle godine, estetski i edukativni centri, koji su u vlasništvu doktora, ponudili su ove specijalne treninge za kozmetičare, u okviru kojih se uči i obavljanje hemijskog pilinga. Kozmetičari dobijaju sertifikate, koji znače da učesnici kursa "pripadaju međunarodnoj klasi edukovanih kadrova".

"Ova oblast je nedefinisana zakonom i to je najveći problem. Najbolje je regulisana u Francuskoj, koja je jedino mesto gde postoje postdiplomske studije iz ove oblasti. One traju dve godine i svaki lekar koji se bavi mezoterapijom mora da ih završi. Zato je suvišno pričati o sertifikatima koji se dobijaju na kursevima, tj. treninzima mezoterapije", kaže dr Ivana Filipović Marković. Ona dodaje i da je estetska hirurgija, nažalost, postala part time job. "Lekari su primorani da rade dodatne poslove, ali i to je bolje nego da ubrizgavanje obavi kozmetičarka ili frizerka, a postoje i takvi slučajevi", kaže dr Ivana Filipović Marković.

Pravila se zaobilaze i novim metodama, kao što je mezoterapija bez igala koju smeju da primenjuju nestručna lica. Svako ko primenjuje ovu metodu morao bi da bude veoma dobro upućen u sastav preparata koji se koriste, kao i u zdravstveno stanje pacijenta. Tako, na primer, mora da zna da ukoliko je pacijent konzumirao lekove poput brufena ili aspirina dva dana pre tretmana, ne bi smeo da se podvrgne mezoterapiji. Osim ovoga postoji još niz komplikacija koje mogu da se jave usled nestručne primene, a o kojima smo se raspitivali i u salonima lepote gde postoji ova usluga. Od tri radnice iz tri kozmetička salona u Beogradu, dobili smo odgovor da nema nikakvih neželjenih dejstava kada je reč o mezoterapiji, dok punjenje usana i bora može da izazove komplikacije, ali da se tako nešto još nije desilo.

Privlačne cene su takođe čest uzrok mogućih komplikacija, pa neinformisani pacijenti zavedeni povoljnom ponudom zaborave da u ovoj oblasti i te kako važi pravilo da cena određuje kvalitet. Jedan "koktel" mezoterapije kreće se od 40 do 50 evra pa naviše na tržištu, a u salonima lepote je kompletan tretman dostupan za nekoliko stotina dinara. Zato se sumnja i u sastav preparata koji se nude po tako niskim cenama, a to može imati samo placebo efekat. "Preparati koji se koriste na tržištu su brazilski i kineski proizvodi koji se ilegalno uvoze. Zna se da kod nas postoji nekoliko farmaceutskih kuća od kojih mogu da se naruče ovi proizvodi, ali oni su daleko skuplji. Ono što dobijate u salonima lepote može biti fiziološki rastvor i vitamin C, što nema nikakvog efekta. Na taj način su pacijenti oštećeni i jedini rezultat je loš imidž mezoterapije. Nije moguće da ceo tretman košta nekoliko stotina dinara, kada samo za iglu treba izdvojiti 500 dinara. Dakle, rezultat jeftinog tretmana ne postoji", kaže dr Ivana Filipović Marković.

Obavljati ubrizgavanje u kozmetičkim salonima je veoma rizično. "U sredini gde se seku nokti i topi vosak za depilaciju ne smete ni iglu da otvorite. U suprotnom može doći do brojnih infekcija kože", objašnjava dr Ivana Filipović Marković. Problem je, međutim, mnogo širi, jer nije reč samo o mezoterapiji, u pitanju je antiejdž oblast, koja je takođe nedefinisana. Mnogi lekari se izdaju za antiejdž specijaliste, ali izučavanje ove oblasti postoji samo u okviru privatnih medicinskih škola, odnosno udruženja lekara i ne izučava se ni na jednom univerzitetu u svetu.

U svakom slučaju, najveću pretnju za pacijente predstavlja niže medicinsko osoblje koje uprkos svemu obavlja ove tretmane, upozorava sagovornica "Vremena" Ivana Marković Filipović. "To je velika borba i čini mi se da nijedna zemlja ne može da izađe na kraj sa tim boreći se sa sporadičnim slučajevima gde se već desio problem, pa je kao takav prijavljen od strane korisnika usluge", kaže dr Violeta Skorobać Ašanin. Ona naglašava da ako lekari obavljaju delatnost van medicinske prakse ili zdravstvene ustanove, a da pacijenti nisu u urgentnim stanjima, mogu biti izvedeni na Sud časti Lekarske komore Srbije, kada kazna može da bude čak i gubitak lekarske licence. Oglušivanje o pravila u ovom slučaju može doneti ozbiljne posledice.

Kršenje zakona je samo jedno lice problema, ali odgovornost nije samo na lekarima, već i na pacijentima. Podvrgavanje ovakvim tretmanima zahteva temeljno informisanje, jer u suprotnom posledice mogu biti trajne. Zdravlje se ipak ne može kupiti na rasprodaji.

Posledice nestručnog ubrizgavanja

Neželjeni efekti nestručnog ubrizgavanja, pre svega, mogu biti infekcije kože, crvenilo i modrice koje mogu ostati na koži i do deset dana. Ukoliko neko ima problema sa zgrušavanjem krvi nikako ne bi smeo da se podvrgne ovom tretmanu, a pre svake mezoterapije je obavezna analiza krvi. Usled nestručnosti može doći i do mučnina, vrtoglavica, povraćanja, poremećaja rada organa i anafilaktičkog šoka. Kada je reč o punjenju usana i bora, bitno je koji se preparat koristi – kod hijalurona je najmanji broj mogućih komplikacija, dok je, recimo, kod polusintetskih ili sintetskih proizvoda taj rizik veći. Sa jeftinim materijalima može da se dogodi da efekat traje samo nekoliko godina. Usled ovoga može doći do ozbiljnih komplikacija, poput granuloma kada organizam reaguje na strano telo i koža pokušava da odbaci taj rastvor, pri čemu na koži nastaju promene vrlo neprijatnog izgleda.

Iz istog broja

Mačkat – 14. pršutijada

Od države nema vajde

Dragan Todorović

Vodosnabdevanje

Žedna godina

Slobodan Bubnjević

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu