Sve je počelo pre deset godina od lepog sećanja na dečju igru u kojoj latice cveta odgovaraju na pitanja da li me voli ili ne, da bi preraslo u međunarodni projekat i izložbu koji jubilarni rođendan obeležavaju upravo sad, u Beogradu
Međunarodna izložba ilustracija “Voli me, ne voli me” u Domu kulture Studentski grad u Beogradu počela je od lepog sećanja na istoimenu dečju igru.
Pokrenula ga je književnica iz Zagreba, Beograđanka Ana Đokić, tako što je 2012. godine pozvala 14 hrvatskih ilustratora da svojim jezikom opišu šta je za njih “Voli me, ne voli me”, igra otkidanja latica ne bi li se odgonetnulo da li me voli ili ne onaj ko me zanima, i da te svoje radove pokažu na izložbi u Zagrebu. Danas, deset godina kasnije, u Beogradu izlaže 124 umetnika. Pomenimo samo domaćine: Ana Petrović, Bob Živković, Ana Momčilović, Bojana Sinđić i Stefan Jeremić.
Posle izložbe u Zagrebu “mislila sam da je to kraj priče”, kaže za “Vreme” Ana Đokić.
“Sticajem okolnosti, imali smo priliku da naredne godine postavimo izložbu u Sarajevu, pa smo se dosetili da pozovemo bosanskohercegovačke autore da se priključe projektu. Otvaranje je bilo veličanstveno! Mislim da je čak 300 ljudi videlo izložbu samo prve večeri. To nikad ni ranije ni kasnije nisam doživela!
U Kopenhagenu nam se priključila grupa multikulturalnih umetnika sa svih strana sveta, slično je bilo i u Austriji. U Ujedinjenim Arapskim Emiratima nismo mogli da izlažemo radove na kojima je bilo i najmanjih naznaka golotinje, ali nismo pravili problem zbog toga. Prihvatili smo i to kao deo ove ‘voli me, ne voli me’ priče.”
Najčešće asocijacije povodom naslova projekta su dečja igra i ljubavni odnos, pa je na izložbi ova potonja tema i najzastupljenija. “Neki od autora su se osvrnuli i na odnos roditelj-dete ili čovek- priroda”, priča za “Vreme” Ana Đokić i dodaje da je “jedan od komentara posetilaca u Beogradu bio da je dijapazon ‘ne voli me’ likovnih rešenja mnogo različitiji od onog ‘voli me’. Izgleda da svi mi na sličan način doživljavamo stanje ljubavi, a svako od nas potpuno različito oseća stanje ne-ljubavi”.
Očekivalo bi se da mesto stanovanja određuje umetnikov pristup ovoj temi, da autori iz, na primer, Emirata, drugačije pričaju o ljubavi i ne-ljubavi od kolega iz Slovenije. Ana Đokić ocenjuje da “ljubavna tematika, bilo da se odnosi na romantičnu ljubav, ljubav prema porodici ili prirodi, nadilazi svaku teritorijalnu podelu. Ne bih rekla da doživljaj ljubavi zavisi od države u kojoj živimo. Možda samo o nekim vidovima ljubavi ne pričamo javno ako smo rođeni u zemlji u kojoj se o romantičnoj ljubavi ne govori izvan četiri zida, kao u Emiratima. U drugim zemljama se, naprotiv, govori javno i o ljubavi i o seksualnom opredeljenju, što možemo da vidimo najpre u radovima autora iz Austrije i Danske. Neki autori su s humorom pristupili temi, najviše ih je iz Hrvatske, dok se u većini radova autora iz Bosne i Hercegovine oseća onaj čuveni bosanski sevdah”.
U kontekstu aktuelnih dešavanja u regionu, naziv projekta i izložbe je neverovatno primenljiv na odnose među državljanima pređašnjih jugoslovenskih republika. Ana Đokić, međutim, kaže da nije imala na umu i taj aspekt svoje teme i da joj je “najvažnije da se izložba širi i da gostuje u različitim državama bez obzira u kakvim su te države međusobnim političkim ili verskim ili kulturološkim odnosima. Izložba ‘Voli me, ne voli me’ priča o ljubavi, nadilazi sve te ne voli/ voli političke igre. Nakon Beograda putujemo u Iran, i to u Teheran i Isfahan, zatim u Crnu Goru i u Litvu. Ljubav i umetnici ne poznaju i ne priznaju granice. Mi svi, prvenstveno, imamo pravo da se volimo. O tome ova izložba priča”.
Ambasador Srbije Dragan Šutanovac tema je pošalica na internetu pošto je javno rešavao jedan matematički zadatak. Nepravedno je to, jer rešenje je bilo tačno i pokazalo da Srbija ima superiorno osnovno obrazovanje
Stiže dvobroj „Vremena“ na više strana za iste pare. Ako se pretplatite, čitate za manje od 140 dinara po broju! Do sredine januara 25 odsto popusta na polugodišnje i godišnje pretplate
Neka istraživanja kažu da su konzervativci srećniji ljudi. Druga kažu da samo bolje glume sreću, a treća postavljaju pitanje da li je sreća jednako kvalitet života
Čuveni košarkaški trener Svetislav Pešić ponovo je na klupi minhenskog Bajerna. Kao nekadašnji šampionski trener, Pešić budi nadu da je za Bajern u Evroligi moguć čudesni preokret
Srpski košarkaš i jedan od najboljih košarkaša sveta sinoć je u pobedi svog tipa uspeo da obori rekord legendarnog Karima Abdula Džabara po broju asistencija u karijeri za igrače na poziciji centra
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
