Mozaik

Sećanje: Radovan Kragulj (1936–2022)

Vlasnik sopstvene utopije 2

Vlasnik sopstvene utopije

Zajednički imenitelj Kraguljeve umetnosti je društvena analiza u kojoj fokusira narušen ekološki sistem. Bio je uveren da umetnost dolazi iz života i da je poljoprivreda bez kulture pogubna

Na životnim izohipsama Radovana Kragulja markirani su toponimi zavičajne Bosne – Veliko Palančište kod Prijedora, Beograd (školovanje, prva izložba 1959), London, Vels i Pariz. Može se reći da je dobar imunološki sistem samoodržanja ličnosti, njenog identiteta, fizičkog i mentalnog prostora učinio da Radovan, sudbinom dete sa Kozare, oči u oči sa ratnim stradanjima i bedom, između Scila i Haribdi u formativnom uzrastu, postane ličnost čiji se integritet najsnažnije ispoljio u vizuelnom stvaralaštvu aktivističkog tona.

Kragulj pripada generaciji koja je u poslednjoj trećini 20. veka intenzivnim umetničkim delovanjem umrežila nacionalnu sa internacionalnom likovnom scenom, stvaraocima koji su uvereni da umetnost dolazi iz života i da ona (možda) može da menja svet. “U svom radu sam tražio da ispitam i oslikam otuđenje, odeljenost čoveka od prirode oličene u čovekovom uništavanju pripitomljenih životinja”, zapisao je.

U Kraguljevom intelektualnom i kreativnom habitusu sublimisana su različita podsticajna iskustva: po diplomiranju na beogradskoj Likovnoj akademiji on od 1963. nastavlja život u Zapadnoj Evropi gde se dodatno edukuje, a u Londonu stiče i poziciju edukatora. Nastanjen je u Londonu i Velsu, a od 1977. godine Pariz postaje još jedna stanica njegovog života i rada. Iako generacija sa Vladimirom Veličkovićem, Kragulj je sasvim drugačijeg kreativnog diskursa.

Korpus Kraguljevog dela ostvaren je u crtežima, slikama, instalacijama, hepeningu, objektima / skulpturama, ambijentu, enviromentu, performansu, a eksperimentisao je i u području slajd i video-projekcije. Svakako, on nikada nije napustio tradicionalna izražajna sredstva, ali je koristio transmedije i obogaćivao svoje stvaralaštvo kombinacijama različitih praksi. U kritičarskim recepcijama naglašavano je da je minuciozno opisivanje duha forme posebna likovna senzacija, artizam i ekskluzivnost kao zaštitni znak, kao i da je svojim virtuoznim mecotintama hamagučijevog uzora uneo novu vrstu ekspresije u grafiku beogradskog kruga, čiji je njen istaknuti član bio decenijama.

Šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka Kragulj se afirmisao savršenim grafičkim radovima čija je idejna i vizuelna perfekcija (vrh medija) nagrađena na mnogim međunarodnim izložbama i u Beogradu. Uspesi sa umetničkom grafikom ohrabrili su ga i on tokom decenija još više produbljuje sferu interesovanja, u hodu menjajući i prilagođavajući sredstva izražavanja.

Zajednički imenitelj Kraguljeve umetnosti je društvena analiza u kojoj fokusira narušen ekološki sistem u primordijalnim zonama čovekovog otuđenja sa maticom prirodom. Ove dramatične forme devastacije prirode za samog autora, posebno senziblizovanog na ove bazične fenomene, u njegovom radu oličene su u čovekovom uništavanju pripitomljenih/ domaćih životinja. U realnom i metaforičkom ekološko/ životnom kodu, ovaj magistralni rascep simbolizuje Krava, sveta životinja samo u Indiji. Pre svega, Krava je metafora koja pali alarmno svetlo u opasnom narušavanju zakona prirode i gubljenju elementarnih etičkih principa u vezi čoveka i okruženja, a sve u ime potrošačkog boga i kapitala.

Ovaj koncept najavljen 1977. godine zasnivan je na ideji arhetipske veze ljudi i životinja, od početaka života do smrti. Pored krave, teme ugroženih vrsta u Kraguljevom kreativnom vrtu su i zečevi, svinje, ovce. Poput Bojsa, fokusirajući se na ekološka pitanja, Kragulj uvodi svoju umetničku praksu u jedan vid političkog diskursa, ali kao osvešćen i ozbiljan umetnik sa velikim stvaralačkim iskustvom.

Tokom jednog putovanja po Velikoj Britaniji početkom sedamdesetih, obišao je Severni Vels i oduševio se njegovom pastoralnom atmosferom, koja ga je podsetila na rodni kraj, na detinjstvo. Odlučio je da kupi kuću s farmom Hluingart Vaur u blizini Bilt Velsa: tu je našao nebrojena nadahnuća za svoje buduće kompletne cikluse. Egzistenciju je počeo da deli između urbanog, umetničkog pariskog života i opuštenog boravka u velškoj očuvanoj prirodi, poznatoj i po vrhunskom savremenom stočarstvu, koje će postati predmet njegovog izučavanja. Naslovi njegovih ciklusa Mlečni putevi Radovana Kragulja, Hommage kravi Radovana K. ili Pazite, prolazi stado afirmišu umetnost, sredstvo društvene analize i dijaloga, u analizi čisto optičkih fenomena do aktuelnih humanističkih problema.

Autorova izjava: “Moje interesovanje za život ruralnog Velsa najvažnija je deonica u mom radu”, potvrđuje prirodu Kraguljevog porekla i egzistencijalno iskustvo poneto iz rodne Bosne. Smatrao je i da je poljoprivreda bez kulture pogubna. Da li to danas neko čuje i/ili razume? Izlagao je po svetu samostalno i na više od 200 bijenala, nagrađivan je, a postao je akademik u Republici Srpskoj.

Kragulj je živeo aktivno, dosledno, stvaralački, putujući iz Pariza do Beograda, Prijedora, a leta je provodio u Herceg Novom. Bio je delikatna ličnost koja nije odustajala od svojih ideja i ideala. Bio je vlasnik sopstvene utopije. Uprkos zdravstvenim tegobama, iz bolnice se vratio sa novim sveskama crteža. A poznato je koliko su ti zapisi banka ideja za nove projekte.

Iz istog broja

Jubilej

Stižu tamo gde niko ne može

Novica Andrić

Iz istorije

Prekoračenje umetnosti u život

Silvia Dražić

Razglednica

Imati Munka

Robert Čoban

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu