Mozaik

Terapeutsko kloniranje

25. 5. 2005. / 23.11

Veliki mali embrion

Malo ko u naučnoj zajednici sumnja da je strah od kloniranja ljudi neopravdan. Međutim, odustajanje od terapeutskog kloniranja koje može izlečiti milione bolesnika, samo zbog straha od ljudskih klonova, bilo bi ravno odbijanju da se upotrebljava električna struja zato što se koristi i za električnu stolicu

Veliki mali embrion 1
KLONIRANJE LJUDSKOG EMBRIONA: dr Miodrag Stojković, Alison Mardok i…

Dve vesti iz embriologije izbile su prošle nedelje na naslovne strane novina i ušle u udarnu minutažu televizijskih dnevnika. Naučnici iz Južne Koreje uspeli su da iz embriona izdvoje matične ćelije, dok je u Evropi prvi put uspešno izvršeno kloniranje ljudskog embriona. Ovo dostignuće postigao je tim na Univerzitetu u Njukaslu, kojim je zajedno sa profesorom Alison Mardok rukovodio dr Miodrag Stojković, istraživač poreklom iz Srbije, iz Leskovca. Mada ocenjen kao revolucionaran pomak savremene genetike, zbog rasprostranjenog straha od kloniranja ljudi, rezultat iz Njukasla dočekan je sa rezervom, čak i u Srbiji. A neki domaći mediji videli su u tome "leskovačku mućkalicu", sa sve komentarima da se Srbi i po belom svetu opet "igraju Boga". Međutim, nije baš tako. "Mi smo od deset jajnih ćelija dobili tri klonirana embriona, dva su uspela da se razviju do trećeg dana, a jedan do petog dana", specijalno za "Vreme" iz Njukasla objašnjava rezultate svog istraživačkog tima dr Miodrag Stojković. Ovaj postupak naziva se terapeutsko kloniranje. Ono ima za cilj da omogući stvaranje kloniranih tkiva i organa koji će biti zamenjeni kod pacijenata obolelih od mnogih trenutno neizlečivih bolesti.

KUKAVIČJA JAJA: Osnovni koncept kloniranja vrlo je jednostavan. U prirodi, jajna ćelija oplodi se spermatozoidom, da bi se potom, unutar majčine utrobe razvijao ljudski embrion. Kod veštačke oplodnje, tehnike koja se u lečenju steriliteta upotrebljava još od sredine XX veka, jajna ćelija oplodi se u laboratoriji i vrati u utrobu gde embrion počinje sasvim prirodno da se razvija. Ideja kloniranja je da se umesto prave jajne ćelije u majčinu utrobu vrati ćelija čiji je sadržaj zamenjen. To podseća na pticu kukavicu koja iz gnezda drugih ptica izbacuje njihova jaja i polaže svoja, kako bi druge ptice podigle njen porod. Tako naučnici, prilikom kloniranja, nalik ptici kukavici, zamenjuju DNK materijal u oplođenoj jajnoj ćeliji sa DNK materijalom odrasle jedinke, takozvanog donatora. Jajna ćelija se zatim vraća u utrobu, a kada se embrion razvije, rađa se porod istovetan donatoru, pošto ima sa njim indentičan genetski materijal. Isto kao što u gnezdu poljske ševe izrasta mala kukavica.

Veliki mali embrion 2
…i klonirani blastoklasti

Na ovaj način 1996. godine u Edinburgu izvršeno je kloniranje ovce Doli, jedinog kloniranog sisara. No, mada je sama procedura znatno složenija nego sam koncept, kloniranje je do sada bilo uspešno i kod mnogih drugih životinjskih vrsta. Kada je reč o čoveku, želja većine naučnika nije da ćelije sa izmenjenim genetskim materijalom vraćaju u majčinu utrobu kako bi omogućili rađanje novog, kloniranog ljudskog bića, već da iz kloniranih embriona odmah izdvoje samo pojedine, takozvane matične ćelije i potom od njih razviju određena tkiva. Ova tkiva su po svemu istovetna obolelom tkivu pacijenta donatora, osim što su za razliku od njih – zdrava. "To se postiže zamenom genetskog materijala jajne ćelije genetskim materijalom pacijenata", kaže dr Stojković. "Takav kompleks treba stimulisati na deobu da bi se dobio embrion iz kog se izoluju matične ćelije."

PREKVALIFIKACIJA ĆELIJA: U odraslom organizmu praktično sve ćelije imaju određenu funkciju koja se ne može izmeniti. Tako ćelija jetre ni na koji način ne može najednom biti transformisana u ćeliju srčanog mišića. Za razliku od njih, matične ćelije su drugačije. One su još u ranoj fazi razvoja i mogu se, uz pomoć raznih aditiva, "prekvalifikovati" u skoro sve vrste ćelija organizma, tako da služe za najrazličitije funkcije. Mada se i u odraslom organizmu nalazi izvestan broj matičnih ćelija, najkorisnije za medicinske svrhe mogu se dobiti iz kloniranog embriona. Za to kloniranje upotrebljavaju se jajne ćelije koje su višak u klinikama za veštačku oplodnju. Potom se matične ćelije iz kloniranog embriona mogu razviti u tkiva koja će biti istovetna tkivu pacijenta donatora, tako da se mogu bez odbacivanja zameniti u obolelom organizmu.

Veliki mali embrion 3

To će omogućiti ćelijsku terapiju bolesti kao što su artritis i dijabetes, Parkinsonova i Alchajmerova bolest, bolesti srca, kao i bilo kakve druge povrede nervnog tkiva ili oštećenja kičmene moždine. Poslednjih godina postignut je izuzetan napredak u ovoj vrsti istraživanja, pre svega u Južnoj Koreji. Profesor Vu Suk Hvang i njegov tim napravili su prošle godine trideset kloniranih embriona koji su poživeli nekoliko dana, što je dovoljno dugo za ekstrakciju matičnih ćelija, ali ih tada nisu izdvajali iz embriona. Sada im je i to pošlo za rukom. Iz uspešno kloniranih embriona, Hvang i njegove kolege izdvojili su 11 matičnih ćelija. Uz rezultate u Njukaslu, čini se da embrionalne matične ćelije već postaju dostupne. Zato se očekuje da će terapeutsko kloniranje početi da se primenjuje za lečenje pacijenata u narednih pet do deset godina.

Međutim, sva ova otkrića prate najrazličitiji napadi, pre svega optužbe da se embriolozi igraju boga u svojim laboratorijama. Naučnici koji se bave terapeutskim kloniranjem podvlače razliku između svojih istraživanja i, u većini zemalja zabranjenog, reproduktivnog kloniranja kome je cilj rađanje novog ljudskog bića. Ljudski klonovi su bolesna zamisao i malo ko u naučnoj zajednici sumnja da je strah od kloniranja ljudi neopravdan. Međutim, odustajanje od terapeutskog kloniranja koje može izlečiti milione bolesnika, samo zbog straha od ljudskih klonova, bilo bi ravno odbijanju da se upotrebljava električna struja zato što se koristi i za električnu stolicu. S druge strane, moralne osude i kritike da su svi embrioni, nastali u laboratoriji ili ne, mogli da postanu ljudi, teško da su osnovane, naročito zato što se u ovim istraživanjima koriste embrioni stari samo četiri ili pet dana, koji nisu veći od mikroskopske grudvice ćelija. Na kraju krajeva, primeri iz prirode najbolje pokazuju šta je dopustivo, a šta nije. Da li se ptica kukavica oseća kao bog kada zameni jaja u tuđem gnezdu? Teško, inače bi na svom repertoaru, umesto monotonog kukanja, verovatno imala i neku božansku melodiju.

Intervju - dr Miodrag Stojković, direktor Centra za biologiju matičnih ćelija i razvojnu genetiku u Njukaslu, V. Britanija

Što pre do bolesnika

"Javnost se sve više upoznaje i informiše o tome šta zapravo stoji iza ovih projekata, a to je iskorenjivanje određenih bolesti"

Nedavno je u jednoj od polemika u "Vremenu", u kojima se često maliciozno prebrajaju naučni radovi i članovi familije do petog kolena, pomenuta i karijera dr Miodraga Stojkovića. U nepretencioznom odgovoru Stojković je napisao kako ne želi da se na taj način utrkuje sa drugim naučnicima jer će o bilo čijem "doprinosu nauci i čovečanstvu, na kraju cele priče, pokazati vreme". Poslednji revolucionarni rezultati iz Njukasla pokazuju da je to vreme vrlo brzo počelo bar da nagoveštava značaj rada dr Stojkovića. A što se tiče polemike, kasnije se ispostavilo da je u sportskom prepucavanju preko tarabe i opštem hvatanju za vratove, Stojković samo (tehničkom) greškom napadnut, kao jedan od najuspešnijih naučnih radnika poreklom iz Srbije. Rođen 1964. godine u Leskovcu, Stojković je završio Veterinarski fakultet u Beogradu 1990. i zaposlio se u kompaniji Zdravlje u Leskovcu. Godinu dana kasnije, nastavio je školovanje na Univerzitetu u Hamburgu, u Nemačkoj, gde je doktorirao 1996. Mada mlad, dr Stojković je svojim naučnim rezultatima brzo stekao međunarodni ugled.

Trenutno radi u Centru za biologiju matičnih ćelija i razvojnu genetiku u Njukaslu, u Velikoj Britaniji. Na Institutu za humanu genetiku Univerziteta u Njukaslu rukovodi sa osam istraživačkih projekata ali, uprkos tome, on nije naučnik na kakve smo navikli u Srbiji – istraživač zatvoren u tišinu laboratorije iz koje sa spoljnim svetom komunicira samo kroz broj svojih i tuđih naučnih radova. Kao uspešan naučnik moderne ere, Stojković je predusretljiv i uvek voljan da na kongresima i kroz medije najširoj javnosti objasni detalje i svrhu svog naučnog rada. Sve sa ciljem da predstavi jednu novu medicinu koja se trenutno rađa u njegovoj laboratoriji, a koja bi mogla da produži i olakša život milionima obolelih od trenutno neizlečivih bolesti. Ova vrsta komunikativnosti je od izuzetne koristi u embriologiji i biologiji matičnih ćelija, oblastima koje su neprestano izložene napadima, zbog straha da bi mogle biti zloupotrebljene za kloniranje ljudi. "Ono što ja radim jeste dovođenje matičnih ćelija što pre do bolesnika. To je jedini i osnovni cilj mog posla", kaže dr Stojković za "Vreme".

"VREME": Koji je najveći problem sa kojim se vaš tim suočava tokom procesa kloniranja?

MIODRAG STOJKOVIĆ: Najveći problem ne samo naš već svih naučnika koji se bave ovom tematikom jeste dovoljan broj jajnih ćelija. Pored toga, mi koristimo jajne ćelije koje su slabijeg kvaliteta.

Pojedini stručnjaci iznose sumnje da bi matične ćelije dobijene iz kloniranih embriona mogle biti kancerogene.

Kancerogeneza nije problem. Kad se presađuju matične ćelije, ne presađuju se "pluripotentne", nego već diferencirane ćelije. Za sada je najveći problem kako eliminisati životinjske sastojke koji se koriste za rast matičnih ćelija. Ali i to će se uskoro rešiti. Uslovi za derivaciju i rast ćelija poboljšavaju se iz dana u dan.

Kako komentarišete upravo objavljene rezultate južnokorejskih naučnika?

Uspesi naučnika iz Južne Koreje su fanastični! Oni rade izvrstan posao, to je ekipa stručnjaka koja je uspela da za vrlo kratko vreme napravi seriju dobrih rezultata. Naravno da će njihov rad, kao i naš, biti obostrano koristan. Pre tri dana sreo sam se sa profesorom Hvangom koji vodi taj projekat u Južnoj Koreji i dogovorili smo se da sarađujemo.

Reakcije javnosti, kao i svuda u svetu, podeljene su i u Srbiji.

Siguran sam da će razumevanje i podrška javnosti rasti u narednom periodu. Javnost se sve više upoznaje i informiše o tome šta zapravo stoji iza ovih projekata, a to je iskorenjivanje određenih bolesti. Svaki ozbiljan naučnik shvata pravu medicinsku šansu koju nam ova metoda pruža.

Da li ima mogućnosti da vaši rezultati ipak budu zloupotrebljeni?

Ovo što mi radimo nema nikakve veze sa takozvanim reproduktivnim kloniranjem. Ovo je proboj u lečenju i iskorenjivanju ljudskih bolesti. To je nešto što će promeniti medicinu jer ćemo uskoro biti svedoci moderne ćelijske terapije. Ne bih želeo da ulazim u to da li će neko zloupotrebiti rezultate koji su namenjeni lečenju sada neizlečivih bolesti. Reproduktvino kloniranje je zabranjeno u Velikoj Britaniji. Trebalo bi ga zabraniti i širom sveta.

Da li imate podršku odavde, iz Srbije i Crne Gore?

Govorio sam na kongresima u Leskovcu, Beogradu, Kragujevcu i Kotoru. Sa velikim zadovoljstvom mogu da primetim veliku podršku. Ne samo podršku studenata medicine, lekara i naučnika već i ostalih, uključujući i Srpsku pravoslavnu crkvu.

Iz istog broja

Evrosong 2005.

Koncert za dijasporu i mobilni

Tamara Skrozza

Fudbal

Ruska ofanziva

Vladimir Stanković

Formula 1 - Velika nagrada Monaka

Finski leteći start

Dušan Radulović, Radio Beograd 1

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu