Novi Sad će još nekoliko meseci biti Evropska prestonica kulture. Šta ostaje nakon jedne od najprestižnijih evropskih titula u oblasti kulture u gradu koji krasi epitet Srpske Atine?
U programskom smislu, tu su pre svega dva programska luka koji su prošle godine proglašeni Najboljim evropskim trend brendovima u oblasti kulture, “Doček” i “Kaleidoskop kulture”. Ovaj drugi se upravo realizuje po peti put od 1. septembra do 7. oktobra. Oba programska luka pretenduju da budu legati grada i da u programskom smislu zažive i u godinama koje slede nakon ove titularne.
Međutim, Novi Sad je u okviru projekta Evropske prestonice kulture pokrenuo i pitanje prostora, u skladu sa vizijom “za nove ljude, procese, prostore i programe”. To je bila tema nedelje arhitekture, u okviru aktuelnog “Kaleidoskopa kulture” i to kroz tri konferencije “Legati arhitekture” od 5. do 8. septembra.
Žordi Pardo, menadžer kulturnih projekata, specijalista za urbane intervencije i projekte upravljanja nasleđem, kaže da je “titula Evropska prestonica kulture odlična prilika za unapređenje, razvoj i inoviranje pristupa i uloge kulture u projektu urbanog grada, i da obezbeđuje bolje pozicioniranje u Evropi i čvršće odnose sa drugim evropskim gradovima”.
“Mislim da je Fondacija ‘Novi Sad – Evropska prestonica kulture’ uradila dobar posao, prateći elemente i strateške akcije prvobitno planirane u aplikacionoj knjizi, polazeći od koncepta i ideje ‘obnove mostova’, do oporavka i revitalizacije industrijskog nasleđa kao prostora kulture i stvaralaštva, u strategiji unapređenja javnog prostora i neospornog nasleđa. Naravno, ostaje još mnogo posla da se uradi, s obzirom na veliki potencijal novosadske baštine i kulture, i u odnosu na njegov položaj na Dunavu. Ali put koji je započeo je veoma pozitivan i trebalo bi da zaslužuje institucionalni konsenzus i podršku i privatnu saradnju da bi se nastavilo dalje”, rekao je Pardo, inače nezavisni ekspert Evropske komisije za ocenu i izbor Evropskih prestonica kulture.
Novi Sad kao Evropska prestonica kulture kroz obnovu, zaštitu i razvoj pet središta kulture utemeljio je svoju arhitektonsku priču na nasleđu iz 17. veka – Podgrađu Petrovaradinske tvrđave, zatim 18. veka – Almaškom kraju, najstarijem delu grada koji je pod zaštitom, potom 19. veka – samog centra grada i Pozorišnog trga na kom je smešten najstariji srpski teatar, 20. veka – Distrikta koji baštini stogodišnje industrijsko nasleđe pretvoreno u centar savremenog stvaralaštva, i na kraju 21. veka u kom je nastao jedinstven model kulturnih stanica.
Nemanja Milenković, direktor Fondacije “Novi Sad – Evropska prestonica kulture”, ocenjuje da “prostori za kulturu dobijeni u pripremi Evropske prestonice kulture po svom obimu, kvalitetu, brzini zaštite, obnove i razvoja sadržaja u njima prevazilaze sve naše snove iz 2015. godine, kada smo se kandidovali. To je sada činjenica koja će ostati zapisana u istoriji grada jer se nikada pre tako nešto nije desilo. Ne samo što je time prekinuta gotovo osamdesetogodišnja “tradicija” urbicida Novog Sada, već su ova obnovljena i novoizgrađena središta kulture postala svetionici za dalje slične tendencije. Time smo pokazali šta možemo kada hoćemo, ali i da nema razloga da to ne možemo da ponovimo i na drugim mestima.”
Princip obnove, zaštite i razvoja novosadskog nasleđa, tokom projekta Evropske prestonice kulture, priznat je i na evropskom nivou: najstariji deo grada, Almaški kraj, prošle godine postao je deo prestižne Faro mreže Saveta Evrope. Ova mreža okuplja i povezuje organizacije lokalnih zajednica koje kulturno nasleđe aktivno koriste kao potencijal za razvoj svojih sredina i to čine uvažavajući principe Faro konvencije – krovne evropske konvencije o zaštiti kulturnog nasleđa, koju je Republika Srbija ratifikovala 2009. godine.
Dr Angel Portoles, predstavnik Faro mreže, ekspert u oblasti kulturnog nasleđa i kulturnog menadžmenta i saradnik na univerzitetu Jaume u Španiji istakao je da “jedna od ključnih stvari Almaškog kraja jeste da povezuje ljude, mesta i priče, a oni su direktno povezani sa aspektima kao što su, na primer, pravo na nasleđe, učešće u upotrebi i njegovo tumačenje, zatim poštovanje različitosti kao pokretačke snage za susret i kreativan pregled procesa. Kao jedan od najistaknutijih rezultata, vidim stvaranje dinamične zajednice rešene da preispita i proširi vrednosti koje povezuju nasleđe i ljude, kako one koji žive tamo tako i one koji dolaze u komšiluk da osmisle, stvaraju i razvijaju široke umetničke i socijalno-kulturne predloge.” Dr Angel Portoles je dodao da je primer Almaškog kraja usko vezan sa primerom iz španskog grada Kordobe, sa PAX – Patios de la Axerquía, modelom koji nastoji da reflektuje fenomene kao što je džentrifikacija od aktivacije građanstva oko značaja koncepta susedstva, predlažući kulturne akcije koje povećavaju vrednost ljudi i njihovih mesta.
Pokretanje procesa dobijanja statusa zaštićene kulturnoistorijske celine, što je Almaški kraj i postao 2019. godine, pokrenulo je otvaranje Kulturne stanice Svilara, 2018. godine, jedne od prvih u okviru mreže kulturnih stanica u kojoj je osam obnovljenih i novih prostora širom i u okolini Novog Sada, a koja pretenduje da se još proširi. Nakon zaštite, sada se stiglo i do procesa obnove u koji će biti uključene institucije i organizacije. Ideja je da ti procesi koji se odnose na zaštitu, obnovu, ali i razvoj, budu legat Evropske prestonice kulture, odnosno metodologija po kojoj bi se moglo raditi dalje.
Violeta Đerković, koordinatorka mreže kulturnih stanica, smatra da su “raspoređene izvan centralnih gradskih zona i prigradskih naselja, kulturne stanice kao nova mesta okupljanja lokalne zajednice i komšija, donele novi impuls kulturnom životu Grada. Osnovane sa ciljem da kulturni život postane dostupniji svim građanima Novog Sada, pa i onima koji žive dalje od centra i iz različitih razloga nemaju naviku odlaska u kulturne institucije smeštene u radijusu od jednog kilometra u centru grada, kulturne stanice su taj cilj i ispunile, o čemu svedoči broj od 165.000 posetilaca i 3000 aktivnosti u svim stanicama od osnivanja s kraja 2018. godine do danas. Sam proces nastanka neke kulturne stanice nije se ni u jednoj fazi svodio samo na fizički, prostorno-arhitektonski aspekt zgrade, već je suština procesa bila upravo u uključenosti lokalne zajednice u izbor lokacije, njeno smeštanje u širi prostorni kontekst dela grada u kom se nalazi, pridavanje značenja koji taj prostor ili objekat imaju za građane.”
Polazna tačka za obnovu kulturnih stanica bila je obnova oronulih i nebezbednih prostora koji baštine nasleđe grada, poput nekadašnje fabrike svile, danas pomenute Kulturne stanice Svilara. Prema rečima Eve Riccio, direktorke međunarodne saradnje Friche la Belle de Mai, kreativnog prostora u francuskom Marselju, nekadašnje fabrike duvana, taj model revitalizacije prostora, koji je zastupljen i u Novom Sadu, sve je prisutniji širom Evrope.
“Prema rezultatima evropskog projekta T-Factor, privremeni prostori su u porastu širom Evrope. Prazne zgrade, parcele i neiskorišćeni prostori se sve više koriste kao privremena mesta za kokreativno eksperimentisanje, otključavajući mnoštvo inovativnih kulturnih, društvenih i preduzetničkih aktivnosti. Često su ove inicijative ključne za izgradnju zajedničke javne vrednosti i preoblikovanje društvenih, kulturnih i ekonomskih tkiva područja koja se obnavljaju. U mnogim slučajevima, oni su u dobroj poziciji da postanu stalni elementi lokalnog pejzaža, delujući kao prototipovi budućnosti”, rekla je Riccio.
Uz pomenutih pet središta kulture, Fondacija kao nosilac projekta Evropske prestonice kulture ističe i pokretanje različitih arhitektonskih konkursa i javnih poziva, u kojima su uključeni lokalni, ali i nacionalni stručnjaci, među kojima je konkurs “Nova mesta” za uređenje malih javnih površina, u kojima su građani sami davali predloge, kao i aktuelni javni poziv za idejno vajarsko-arhitektonsko rešenje izgleda skulpture posvećene Mitru Subotiću Subi, pioniru elektronske muzike u Srbiji, ali i javni urbanističko-arhitektonski konkurs u okviru kojeg će biti izabran najbolji dizajn za kompleks budućeg Memorijalnog centra posvećenog svim nevino stradalim žrtvama u Pogromu u Južnoj Bačkoj tokom januara 1942. godine. ¶
