Mozaik

Evropska prestonica kulture

Stari prostori za nove ljude 2

Foto: Vladimir Veličković

Stari prostori za nove ljude

Novi Sad kao Evropska prestonica kulture kroz obnovu, zaštitu i razvoj pet središta kulture utemeljio je svoju arhitektonsku priču na nasleđu. Nikada pre se tako nešto nije desilo

Novi Sad će još nekoliko meseci biti Evropska prestonica kulture. Šta ostaje nakon jedne od najprestižnijih evropskih titula u oblasti kulture u gradu koji krasi epitet Srpske Atine?

U programskom smislu, tu su pre svega dva programska luka koji su prošle godine proglašeni Najboljim evropskim trend brendovima u oblasti kulture, “Doček” i “Kaleidoskop kulture”. Ovaj drugi se upravo realizuje po peti put od 1. septembra do 7. oktobra. Oba programska luka pretenduju da budu legati grada i da u programskom smislu zažive i u godinama koje slede nakon ove titularne.

Međutim, Novi Sad je u okviru projekta Evropske prestonice kulture pokrenuo i pitanje prostora, u skladu sa vizijom “za nove ljude, procese, prostore i programe”. To je bila tema nedelje arhitekture, u okviru aktuelnog “Kaleidoskopa kulture” i to kroz tri konferencije “Legati arhitekture” od 5. do 8. septembra.

Žordi Pardo, menadžer kulturnih projekata, specijalista za urbane intervencije i projekte upravljanja nasleđem, kaže da je “titula Evropska prestonica kulture odlična prilika za unapređenje, razvoj i inoviranje pristupa i uloge kulture u projektu urbanog grada, i da obezbeđuje bolje pozicioniranje u Evropi i čvršće odnose sa drugim evropskim gradovima”.

“Mislim da je Fondacija ‘Novi Sad – Evropska prestonica kulture’ uradila dobar posao, prateći elemente i strateške akcije prvobitno planirane u aplikacionoj knjizi, polazeći od koncepta i ideje ‘obnove mostova’, do oporavka i revitalizacije industrijskog nasleđa kao prostora kulture i stvaralaštva, u strategiji unapređenja javnog prostora i neospornog nasleđa. Naravno, ostaje još mnogo posla da se uradi, s obzirom na veliki potencijal novosadske baštine i kulture, i u odnosu na njegov položaj na Dunavu. Ali put koji je započeo je veoma pozitivan i trebalo bi da zaslužuje institucionalni konsenzus i podršku i privatnu saradnju da bi se nastavilo dalje”, rekao je Pardo, inače nezavisni ekspert Evropske komisije za ocenu i izbor Evropskih prestonica kulture.

Novi Sad kao Evropska prestonica kulture kroz obnovu, zaštitu i razvoj pet središta kulture utemeljio je svoju arhitektonsku priču na nasleđu iz 17. veka – Podgrađu Petrovaradinske tvrđave, zatim 18. veka – Almaškom kraju, najstarijem delu grada koji je pod zaštitom, potom 19. veka – samog centra grada i Pozorišnog trga na kom je smešten najstariji srpski teatar, 20. veka – Distrikta koji baštini stogodišnje industrijsko nasleđe pretvoreno u centar savremenog stvaralaštva, i na kraju 21. veka u kom je nastao jedinstven model kulturnih stanica.

Nemanja Milenković, direktor Fondacije “Novi Sad – Evropska prestonica kulture”, ocenjuje da “prostori za kulturu dobijeni u pripremi Evropske prestonice kulture po svom obimu, kvalitetu, brzini zaštite, obnove i razvoja sadržaja u njima prevazilaze sve naše snove iz 2015. godine, kada smo se kandidovali. To je sada činjenica koja će ostati zapisana u istoriji grada jer se nikada pre tako nešto nije desilo. Ne samo što je time prekinuta gotovo osamdesetogodišnja “tradicija” urbicida Novog Sada, već su ova obnovljena i novoizgrađena središta kulture postala svetionici za dalje slične tendencije. Time smo pokazali šta možemo kada hoćemo, ali i da nema razloga da to ne možemo da ponovimo i na drugim mestima.”

Princip obnove, zaštite i razvoja novosadskog nasleđa, tokom projekta Evropske prestonice kulture, priznat je i na evropskom nivou: najstariji deo grada, Almaški kraj, prošle godine postao je deo prestižne Faro mreže Saveta Evrope. Ova mreža okuplja i povezuje organizacije lokalnih zajednica koje kulturno nasleđe aktivno koriste kao potencijal za razvoj svojih sredina i to čine uvažavajući principe Faro konvencije – krovne evropske konvencije o zaštiti kulturnog nasleđa, koju je Republika Srbija ratifikovala 2009. godine.

Dr Angel Portoles, predstavnik Faro mreže, ekspert u oblasti kulturnog nasleđa i kulturnog menadžmenta i saradnik na univerzitetu Jaume u Španiji istakao je da “jedna od ključnih stvari Almaškog kraja jeste da povezuje ljude, mesta i priče, a oni su direktno povezani sa aspektima kao što su, na primer, pravo na nasleđe, učešće u upotrebi i njegovo tumačenje, zatim poštovanje različitosti kao pokretačke snage za susret i kreativan pregled procesa. Kao jedan od najistaknutijih rezultata, vidim stvaranje dinamične zajednice rešene da preispita i proširi vrednosti koje povezuju nasleđe i ljude, kako one koji žive tamo tako i one koji dolaze u komšiluk da osmisle, stvaraju i razvijaju široke umetničke i socijalno-kulturne predloge.” Dr Angel Portoles je dodao da je primer Almaškog kraja usko vezan sa primerom iz španskog grada Kordobe, sa PAX – Patios de la Axerquía, modelom koji nastoji da reflektuje fenomene kao što je džentrifikacija od aktivacije građanstva oko značaja koncepta susedstva, predlažući kulturne akcije koje povećavaju vrednost ljudi i njihovih mesta.

Pokretanje procesa dobijanja statusa zaštićene kulturnoistorijske celine, što je Almaški kraj i postao 2019. godine, pokrenulo je otvaranje Kulturne stanice Svilara, 2018. godine, jedne od prvih u okviru mreže kulturnih stanica u kojoj je osam obnovljenih i novih prostora širom i u okolini Novog Sada, a koja pretenduje da se još proširi. Nakon zaštite, sada se stiglo i do procesa obnove u koji će biti uključene institucije i organizacije. Ideja je da ti procesi koji se odnose na zaštitu, obnovu, ali i razvoj, budu legat Evropske prestonice kulture, odnosno metodologija po kojoj bi se moglo raditi dalje.

Violeta Đerković, koordinatorka mreže kulturnih stanica, smatra da su “raspoređene izvan centralnih gradskih zona i prigradskih naselja, kulturne stanice kao nova mesta okupljanja lokalne zajednice i komšija, donele novi impuls kulturnom životu Grada. Osnovane sa ciljem da kulturni život postane dostupniji svim građanima Novog Sada, pa i onima koji žive dalje od centra i iz različitih razloga nemaju naviku odlaska u kulturne institucije smeštene u radijusu od jednog kilometra u centru grada, kulturne stanice su taj cilj i ispunile, o čemu svedoči broj od 165.000 posetilaca i 3000 aktivnosti u svim stanicama od osnivanja s kraja 2018. godine do danas. Sam proces nastanka neke kulturne stanice nije se ni u jednoj fazi svodio samo na fizički, prostorno-arhitektonski aspekt zgrade, već je suština procesa bila upravo u uključenosti lokalne zajednice u izbor lokacije, njeno smeštanje u širi prostorni kontekst dela grada u kom se nalazi, pridavanje značenja koji taj prostor ili objekat imaju za građane.”

Polazna tačka za obnovu kulturnih stanica bila je obnova oronulih i nebezbednih prostora koji baštine nasleđe grada, poput nekadašnje fabrike svile, danas pomenute Kulturne stanice Svilara. Prema rečima Eve Riccio, direktorke međunarodne saradnje Friche la Belle de Mai, kreativnog prostora u francuskom Marselju, nekadašnje fabrike duvana, taj model revitalizacije prostora, koji je zastupljen i u Novom Sadu, sve je prisutniji širom Evrope.

“Prema rezultatima evropskog projekta T-Factor, privremeni prostori su u porastu širom Evrope. Prazne zgrade, parcele i neiskorišćeni prostori se sve više koriste kao privremena mesta za kokreativno eksperimentisanje, otključavajući mnoštvo inovativnih kulturnih, društvenih i preduzetničkih aktivnosti. Često su ove inicijative ključne za izgradnju zajedničke javne vrednosti i preoblikovanje društvenih, kulturnih i ekonomskih tkiva područja koja se obnavljaju. U mnogim slučajevima, oni su u dobroj poziciji da postanu stalni elementi lokalnog pejzaža, delujući kao prototipovi budućnosti”, rekla je Riccio.

Uz pomenutih pet središta kulture, Fondacija kao nosilac projekta Evropske prestonice kulture ističe i pokretanje različitih arhitektonskih konkursa i javnih poziva, u kojima su uključeni lokalni, ali i nacionalni stručnjaci, među kojima je konkurs “Nova mesta” za uređenje malih javnih površina, u kojima su građani sami davali predloge, kao i aktuelni javni poziv za idejno vajarsko-arhitektonsko rešenje izgleda skulpture posvećene Mitru Subotiću Subi, pioniru elektronske muzike u Srbiji, ali i javni urbanističko-arhitektonski konkurs u okviru kojeg će biti izabran najbolji dizajn za kompleks budućeg Memorijalnog centra posvećenog svim nevino stradalim žrtvama u Pogromu u Južnoj Bačkoj tokom januara 1942. godine. ¶

Iz istog broja

Evropsko prvenstvo u košarci

Dominacija Srbije u grupnoj fazi

Aleksandar Aleksić

Povodom knjige

Varoš visokog neba i najlepših vidika

Sonja Ćirić

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu