Mozaik

Slobodni internet – Još nije gotovo

Sloboda ili pare! 2

Sloboda ili pare!

U sredu 18. januara protestu zbog najavljenih "protivpiratskih" zakona pridružilo se oko 13 miliona ljudi. Prikupljeno je oko 10 miliona potpisa na peticiju koja poručuje američkim zakonodavcima: "Okončajte pirateriju, ne slobodu", i poslato tri miliona mejlova podrške borbi protiv ovih zakona. U protestu je učestvovalo oko 115.000 sajtova, među kojima i Wikipedia, koja je zatamnela sve svoje strane na engleskom jeziku dajući sličicu onoga što bi se dogodilo kada bi zakon o sprečavanju piraterije stvarno bio izglasan

Internet zajednica izvojevala je malu pobedu. Nakon velike graje zbog predloga zakona o sprečavanju piraterije na internetu (SOPA) i jednodnevnog protesta u koji su se uključile velike američke kuće kao što su Google, Wikipedia, Facebook i Mozilla, probno glasanje o ovom dokumentu u američkom Kongresu je, za sada, odloženo. Nakon što je skinula crnilo i poruku "Zamislite svet bez slobodnog znanja" sa svojih stranica na engleskom jeziku, Wikipedia je pobedonosno ostavila novu malu belu markicu: "Još nije gotovo".

Tokom tog kratkog protesta nekoliko senatora koji su podržavali SOPA i PIPA (Protect IP Act) promenili su mišljenje. Republikanci Marko Rubio sa Floride i Roj Blant iz Misurija izjavili su da više ne podržavaju ovaj zakon, pridružio im se i Patrik Liti iz Vermonta pošto su ga ubedili mnogi zemljaci, a i brojne druge javne ličnosti danima su govorile o tome zašto je nedopustivo da SOPA prođe. Do četvrtka je osam članova Kongresa promenilo stav. Lider većine u američkom Senatu Hari Rid izjavio je nakon toga da veruje da će se ipak doći do kompromisa oko zaštite intelektualne svojine i otvorenosti i inovativnosti na internetu. Jer, ne radi se samo o krađi filmova od prebogatih glumaca. Često se zaboravlja da visoka stopa piraterije još teže pogađa hiljade mladih ljudi koji tako gube radna mesta.

Međutim, u ovom trenutku internet je "bezbedan". Republikanac iz Teksasa Lamar Smit, glavni zagovornik SOPA, izjavio je da se za sada povlači taj zakon dok se ne pronađe bolje rešenje. "Ozbiljno sam shvatio zabrinutost kritičara u vezi s predloženim zakonom koji bi rešio problem online piraterije. Jasno je da moramo razmotriti pristup kojim bi se na najbolji način rešio problem stranih lopova koji kradu i prodaju američke izume i proizvode", kazao je Smit i dodao da se problem piraterije ne sme ignorisati jer je prevelik – krađa američkog intelektualnog vlasništva košta američku ekonomiju, kako je rekao Smit, više od 100 milijardi dolara godišnje, a rezultira gubitkom hiljada radnih mesta. "Kongres ne može samo da gleda i ništa ne preduzima dok su američki inovatori i kreatori pod napadom", dodao je šezdesetčetvorogodišnji senator iz San Antonija.

DRUGA STRANA: Protivnici SOPA i PIPA imaju još jednog keca u rukavu: Bela kuća je u jeku rasprave o predlozima antipiratskih zakona saopštila da podržava borbu protiv piraterije, ali da neće podržati zakone koji "umanjuju slobodu izražavanja, ugrožavaju sajber bezbednost ili podrivaju dinamični, inovativni globalni internet". Jednom rečju, čak i da su se senatori složili, Obama bi mogao da uloži veto.

Da li je stvar samo u gledanju piratizovanih filmova? Za mnoge sigurno jeste: broj ljudi koji dnevno sa interneta preuzimaju na desetine filmova sigurno je ogroman. Ali, nije samo to problem: opšti je stav da se iza zakona o zaštiti autorskih prava i intelektualne svojine krije cenzura, te da bi SOPA i PIPA drastično izmenile prirodu interneta. To se posebno odnosi na Wikipediju i Wikimediju koje su neprofitne organizacije, i koje u najvećoj meri poštuju prava autora ali, jednostavno, ne mogu uvek to da postignu. Oni koji brane slobodan internet naglašavaju i da bi on indirektno mogao da utiče i na kršenje sajber bezbednosti, da izazove ogroman broj skupih i dugotrajnih parnica te da se kosi sa pravima koja proističu iz Prvog amandmana američkog Ustava.

REAKCIJA: U sredu 18. januara protestu protiv SOPA i PIPA pridružilo se, procenjuje se, oko 13 miliona ljudi. Prikupljeno je oko 10 miliona potpisa (samo Google je skupio sedam miliona potpisa na peticiju koja poručuje senatorima: "Okončajte pirateriju, ne slobodu") i senatorima je poslato tri miliona mejlova podrške borbi protiv ovih zakona. U protestu je učestvovalo oko 115.000 sajtova među kojima su mreža Reddit.com, sajt WordPressa, otvorene platforme za pravljenje sajtova, Google koji je pozivao na akciju i Wikipedia koja je zatamnela sve svoje strane na engleskom jeziku dajući sličicu onoga što bi se dogodilo kada bi SOPA stvarno bila izglasana.

Kada se udruže giganti kao što su Google, Yahoo!, YouTube, Facebook, Twitter, AOL, LinkedIn, eBay, Mozilla, Wikipedia, Wikimedia i brojne organizacije koje štite ljudska prava kao Human Rights Watch ili Reporteri bez granica, akcija teško može da ne uspe. Na ove kompanije odlazi ogroman procenat ekonomije SAD, i oni imaju glasove na svim važnim mestima. Njima su se pridružili i brojni magazini kao na primer Wired, filmadžije poput Majkla Mora (da li je iko sumnjao?) i glumci Ašton Kučer ili Alek Boldvin koji su svoj stav iskazali na Twitteru.

"SOPA je gotova!", odjekivalo je na internetu i u drugim medijima.

Do petka je, međutim, već izbio novi rat – pošto je na Novom Zelandu uhapšen vlasnik sajta MegaUpload.com, koji je jedno od najvećih mesta na internetu za razmenu filmova i muzike. MegaUpload je funkcionisao (u prošlom vremenu, pošto je sada zatvoren) kao i većina sličnih sajtova: korisnici su postavljali na neki server svoje filmove i muziku, a drugi korisnici su to isto preuzimali. Trenutno na adresi MegaUpload.com stoji baner sa tri grba: FBI-ja, Američkog ministarstva pravde i tela koje se u toj zemlji bavi zaštitom intelektualne svojine. U obaveštenju stoji da je domen zaplenjen i da su osobe i kompanije koje stoje iza te adrese optužene za nekoliko dela među kojima su i reketiranje, pranje novca, olakšavanje drugima da načine povredu autorskih prava.

ROBIN HUD: Vlasnik sajta MegaUpload, tridesetsedmogodišnji Kim Šmic (ili Kim Dotkom) i još tri direktora njegove kompanije uhapšeni su u Oklandu po nalogu Ministarstva pravde SAD. Šmic je državljanin Nemačke i Finske sa dozvolom za boravak na Novom Zelandu i u Hong Kongu. Sjedinjene Američke Države navele su u optužnici da je u 2010. godini zaradio 42 miliona dolara. Mada je preuzimanje sadržaja (filmovi, serije, igrice, muzika…) sa ovog sajta bilo besplatno, onaj ko je želeo da to radi većom brzinom plaćao je mesečnu ili godišnju pretplatu. Takođe, na sajtu je bilo i oglasa koji su bili dodatan izvor prihoda i na svemu tome Šmic i njegova firma debelo su zarađivali.

MegaUpload je posle hapšenja saopštio da su optužbe koje se odnose na olakšavanje kršenja autorskih prava "groteskno prenaduvane". "Činjenica je da je velika većina internet saobraćanja preko MegaUploada legitimna i mi ćemo opstati. Ako industrija želi da iskoristi našu popularnost, rado ćemo ući u dijalog. Imamo dobre ideje. Molimo vas, kontaktirajte nas", stajalo je u saopštenju.

Američko filmsko udruženja ne bi se baš složilo sa konstatacijom da je "većina internet saobraćaja legitimna" jer, po njima, većina predstavlja kršenje autorskih prava.

A većina ljudi koja je koristila MegaUploadove usluge, ovaj i slične sajtove i ljude koji iza njih stoje smatra Robinom Hudom modernog doba. Oni kradu od prebogate filmske industrije i daju onima koji ne mogu ili ne žele da idu u bioskop. Međutim, u ovom slučaju ispostavilo se da Robin Hud nije mnogo siromašniji od holivudskih filmadžija. Policija je polako, javno i sramotno objavljivala snimke hapšenja i zaplene imovine (ružičasti "kadilak" iz 1959. i još nekoliko luksuznih automobila, skraćenu sačmaru i 6,83 miliona evra) usput detaljno pokazujući luksuz "Dotkom rezidencije" u kojoj je Šmic živeo. Ekipa koja je uhapšena zadržana je u pritvoru, a FBI i Ministarstvo pravde SAD ocenili su da se radi o jednom od "najvećih slučajeva kršenja autorskih prava ikada procesuiranih u SAD" – prihodi nosilaca autorskih prava zbog štete koju im je naneo MegaUpload manji su za oko 500 miliona dolara.

MegaUpload je inače i pre hapšenja dobio veliku podršku javnosti a razni muzičari (među kojima je, na primer, Ališa Kiz), iako su i sami pokradeni, ostavljali su im poruke podrške. Sada će ih na sudu braniti Robert Benet, jedan od poznatijih američkih advokata koji je ranije zastupao kompaniju Enron, kao i Bila Klintona i druge političare.

NOVI TALAS: Hapšenje je proizvelo još jedan obrt. Ako je neizvesno da li je ono bilo reakcija na protest od 18. januara (jer je slučaj sigurno dugo pripreman), sasvim je jasno da je hakerski rat usledio kao osveta. Uveliko poznata hakerska grupa Anonymous oborila je nekoliko sati nakon zatvaranja MegaUploadsa sajtove FBI-ja, ministarstva pravde SAD, organizacija muzičke i filmske industrije SAD (MPAA i RIAA), sajt šefa MPAA i bivšeg demokratskog senatora Krisa Doda koji je jedan od najvećih zagovornika SOPA i PIPA, filmskog studija Universal, Disney, Sony, Warner Brothers, medijske kuće CBS, muzičke kompanije EMI, agencije za zaštitu autorskih prava SAD i mnoge druge. "Anonimni" su saopštili da je po broju učesnika ovo bio njihov najveći organizovani napad izveden sa više od 5635 kompjutera. "Mi, Anonimni, upravo izvodimo dosad svoj najveći napad na sajtove vlade i muzičke industrije. Zar je FBI stvarno mislio da će se izvući? Trebalo je da nas očekuju", naveli su hakeri u saopštenju.

Sledili su i napadi po Evropi: sajtovi francuske Agencije za zaštitu intelektualne svojine i drugih institucija, Ministarstva pravosuđa i još nekoliko sajtova u Austriji, a onda su prešli i na Poljsku i njihovog premijera, predsednika i vladine ustanove. Kako se pretpostavlja, Anonimni su pažnju preusmerili na potpisnike i buduće potpisnike ACTA, još jednog pravnog dokumenta. ACTA (Anti-Counterfeiting Trade Agreement) je međunarodni trgovinski sporazum koji su već potpisali SAD, Kanada, Australija, Japan, Južna Koreja, Maroko, Singapur i Švajcarska, a koji bi mogao, tvrde kritičari, veoma da oteža korišćenje P2P (peer to peer) tehnologije kakvu koriste torent klijenti za preuzimanje raznih, često piratskih sadržaja preko interneta.

Sudeći po svemu što se dešavalo, SOPA i PIPA baš i nisu potrebne ni Americi ni bilo kome drugom. I bez donošenja tih zakona očigledno su postojali mehanizmi za borbu bar protiv one najžešće piraterije i sasvim uspešno su izvršili hapšenja, gašenja i zaplene. Javnost se sada pita čemu čitava priča o novim pravilima.

U međuvremenu, filmska industrija, najveći gubitnik u čitavoj priči, za razliku od senatora, nije se povukla. Njihovi predstavnici daju ljutite izjave u kojima pozivaju vlasti da reše – kako god znaju – očigledan problem velike krađe intelektualne svojine. No, u situaciji kada se Anonimni, grupa mladih idealista i aktivista (i kriminalaca), smeju u lice FBI-ju i američkim gigantima, retko ko će se naljutiti i podržati prebogati Holivud.

No, iako ovo još izgleda kao borba za slobodu i internet, iza svega je drugi sloj priče o mnogo novca: o milionima koje gube filmska, muzička i druge industrije i milionima koje bi mogle da izgube kompanije kao što je Google ili MegaUpload.

A mi, mali ljudi, brinemo za Wikipediju.

Duga ruka SOPA

Iz sadašnje perspektive SOPA je vrlo rigidan zakon. Ukratko, predlog teksta koji je sastavljen krajem oktobra prošle godine nalaže internet pretraživačima kao što je Google ili Yahoo da u rezultatima pretraga ne objavljuju inostrane sajtove s piratskim materijalom, pre svega one sa filmovima i muzikom. Domaće, odnosno američke sajtove sa piraterijom bi zatvarali, a strani sajtovi se kod američkih korisnika interneta ne bi ni pojavljivali u pretragama.

Državni tužilac dobio bi ovlašćenje da uđe u trag servisu preko koga se plaćaju usluge piratskih sajtova. Onda bi se preko njih identifikovao vlasnik ili druga osoba koja je osnovala sajt ili njime upravlja. Takođe, kao što smo videli i u slučaju PayPala i Wikileaksa – PayPal je zamrzao sredstva Wikileaksa jer se po oceni vlasti bavio "nelegalnim radnjama"), tužilac bi imao pravo da naredi servisu za plaćanje koji sarađuje sa piratskim sajtom da obustavi pružanje usluga svakom prekršiocu SOPA.

Predviđene su i neke preventivne mere kao, na primer, sprečavanje korisnika interneta iz Amerike da pristupe piratskim sajtovima, ili zabrana servisima za oglašavanje na internetu (a najveći je Google), kao i servisima za plaćanje poput PayPala da sklapaju ugovore sa takvim sajtovima. Ujedno, svima njima – internet provajderima, servisima za plaćanje, oglašivačima, agencijama za oglašavanje, pretraživačima ili službama za registraciju internet adresa – bio bi obezbeđen imunitet kada preduzimaju mere protiv piratskih sajtova.

No, sve ovo ne odnosi se isključivo na klasične piratske sajtove koji rasturaju zaštićena digitalna autorska dela kao što su muzika, filmovi ili knjige, već bi se isti propisi odnosili i na sve one koji trguju "opasnim dobrima ili uslugama" kao što su falsifikovani lekovi, lekovi koji se moraju isključivo davati na recept, ili proizvodi i usluge koji su lažno identifikovani kao oni koji odgovaraju vojnim standardima ili se navodno koriste u nacionalnoj bezbednosti ili policiji.

SOPA je zatražila da se za sva ova dela drastično povećaju kazne, kao i da se po američkim ambasadama širom sveta postave atašei za intelektualnu svojinu koji će se baviti ovim pitanjima.

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu