Timovi su željno čekali povratak u Evropu i trkanje na stazama koje odlično poznaju, posebno ovu u Katalunji, gde zimi testiraju bolide. Sama konfiguracija staze učinila je da start trke za Veliku nagradu Španije prođe bez uobičajenih karambola u prvoj krivini jer dug pravac pruža mogućnost da se pre nje poredak uspostavi bez guranja. Mark Veber i Sebastijan Fetel (Red Bul) uspeli su da sačuvaju pozicije koje su osvojili u kvalifikacijama, doduše Seb je pokušao da obiđe Australijanca, ali se, shvativši da ne može, mudro povukao verovatno misleći da će mu to kasnije poći za rukom. Veber sigurno nije bio spreman to da dozvoli jer je od početka do kraja vozio seriju najbržih krugova i ubedljivo pobedio.
„Sve mi je danas išlo u prilog, ali imam utisak da je ovo bio najduži gran pri koji sam ikad vozio“, rekao je pobednik novinarima. „Ranije se uvek nešto događalo na putu do pobede, nikad nisam vodio od starta do cilja, a danas se sve svelo na gledanje u tablu (na kojoj mu tim pokazuje prolazno vreme, op. D. R.), i činilo mi se da trka traje čitavu večnost!“
Večnost ili ne, Mark je pobedio u velikom stilu, pokazao je još jednom da je prošlo vreme kada je bio potcenjen kao vozač, ali i to da je tim ipak za korak ispred svih ostalih i da jedino tehnički problemi mogu da ih spreče da trijumfuju. To se upravo dogodilo Fetelu koji, činilo se, kao da je vozio kalkulantski. Naravno, posle trke su stvari postale jasnije, jer je na svetlo dana izašlo ono što je za gledaoce bilo nevidljivo.
„Mnoge stvari mi danas nisu išle na ruku“, rekao je Sebastijan. „Balans bolida nije bio najbolji, imao sam veoma spor prvi pit-stop, morao sam da čekam i propustim jedan Ferari, onda je naišao Baton (Meklaren), i izgubio sam dosta pozicija, bio sam blizu kad je naišao Hamilton (Meklaren), ali nisam mogao da ga obiđem, a petnaestak krugova pre cilja otkazala mi je leva prednja kočnica, ali je na moju sreću Šumaher (Mercedes) bio dovoljno daleko pa sam ipak bio na podijumu.“
Uz pomenuto, za ono za šta su gledaoci pomislili da je Fetelova greška, kada je nakratko izleteo sa staze, bila je kriva elektronika smeštena u komandama na volanu, koja jedno vreme uopšte nije radila, a onda je sama od sebe, baš pred krivinom, proradila i „komandovala“ pun gas zadnjim točkovima pa se iznenađeni Sebastijan umalo zakucao u ogradu.
Drugo mesto, inače, „poklonio“ mu je Hamiton, koji je, za razliku od ranijih, ovu trku vozio mirno, gotovo rezervisano, pa je i za njega i za gledaoce bilo veliko iznenađenje kada je krug i po pre kraja izleteo sa staze i tresnuo u ogradu. Razlog je bilo pucanje prednje leve gume, a ponovljeni snimak tog trenutka bio je prosto – spektakularan! Od svega je, na ogromno zadovoljstvo domaće publike, najviše polzovao Fernando Alonso (Ferari).
„Istina je da je ovaj rezultat došao na neočekivan način, ali to je trkanje“, rekao je potom novinarima. „Posle nekoliko teških trka ponovo sam na podijumu, drugi sam u generalnom plasmanu, ali – daleko je kraj sezone.“ Za njegovog timskog kompanjona Felipea Masu, koji je kroz cilj prošao šesti, izgledalo je kao da jedva čeka da se trka završi jer je čitavog vikenda kuburio sa podešavanjem bolida. Ipak, najbizarnija posledica sitnog čukanja posle starta, kada je Masa lako oštetio prednji stabilizator, bila je poboljšanje ležanja bolida na stazi!
Mihael Šumaher je u Španiji napravio najbolji rezultat od kada se vratio u Formulu 1 – na cilj je stigao četvrti. Za vratom mu je gotovo pola trke bio Baton, jedno vreme je pokušavao i da ga obiđe, bilo je to dobro trkanje, ali je Šumi ipak stari lisac koji se nije dao. Dženson je digao ruke od trkanja kada je primetio da mu se gume brzo „troše“ i stigao peti na cilj. Zutil (Fors Indija) je bio sedmi, solidan rezultat za njega, Kubica (Reno) kao da je pretplaćen na osmo mesto, a sa krugom zaostatka deveto i deseto mesto osvojili su Barikelo (Vilijams) i domaći vozač Algersuari (Toro Roso).
Naredna trka je već u nedelju u Monaku, za Veliku nagradu Monte Karla.
