Mozaik

Vreme nauke

Šest 2

NATPIS NA KOVERTI: "dr Stenli Milgrim. Predati prvoj osobi koja bi ga mogla poznavati"

Šest

Piše: S. B

Koliko je svet mali? Kao zgodna mera za svet u kome se niko ipak ne može zauvek skrivati u intimnosti i gde svako malo srećemo ljude koji poznaju prijatelje naših prijatelja, ali i prijatelje naših neprijatelja, mogao bi se uzeti broj šest, koji, po Milgrimovoj teoriji malog sveta, stoji između svake dve ljudske osobe, bez obzira na njihovo opredeljenje u bilo kom smislu. Naime, u čuvenom pokušaju da otkrije koliko su ljudi međusobno povezani, američki psiholog Stenli Milgrim (1933–1984) poslao je u Boston 1967. pismo na kome nije napisao adresu primaoca, ali je naveo da se pismo prosledi "prvoj osobi koja bi ga mogla poznavati". Ispostavilo se da je pismo do te osobe putovalo kroz samo šest ruku. To će kasnije, kao "šest stepeni razdvajanja", postati deo fonda opštih znanja, čest filmski motiv, ali i tehnološki osnov za socijalne mreže poput Facebooka. Da bi došao do toga da samo šest osoba deli uglednog akademika i kakvog marginalizovanog nesrećnika koga proganja svaki nasilnik, Milgrim je poslao i do odredišta pratio 160 različitih pisama i, mada svojevremeno kritikovan, njegov rezultat je danas proveren u više internet eksperimenata i analiziran u ogromnom broju matematičkih radova koji broje čvorove ljudske mreže. Igrom slučaja, u obliku čvora drevni Indijci pisali su upravo cifru šest, da bi, kada su na tom čvoru Arapi negde usput zagubili donju kukicu, šestica postala obla kao svet oko nas. Kao svet u kome život čine atomi sa šest nukleona u jezgru, koliko ih gradi ugljenik. I svet koji je potpuno izgrađen od šest leptona i šest kvarkova, svet u kome se pčelinja saća sa šest stranica savršeno uklapaju i po kom vrve insekti sa šest nogu. I gde svaka kocka ima šest strana. I šest mogućnosti. Za neke od njih može se navodno naći "šesto čulo". Za druge ostaje samo onoliko malo koliko staje između ljudi. A to može biti i rezultat drugog eksperimenta po kome je Stenli Milgrim poznat, onog u kome je ogromna većina ispitanika puštala "struju" glumcu koji je umirao od infarkta, spremna da slepo sledi autoritet koliko god volti, batina i cifara bude trebalo.

VREME NAUKE
u broju 6 donosi

DRAMA JEDNE KNJIGE
Kako se sunčao kanon osunčavanja
Piše: Slobodan Bubnjević

Na retkim sačuvanim primercima prvog izdanja "Kanona osunčavanja" i danas se mogu jasno videti tragovi koje je istorija ostavila na njemu, podsećajući na naučnika koji je uspeo da ostvari trajan doprinos u više nego dramatičnom životu kakav je zadesio Milankovića

GODIŠNJICA U SANU
Milutin Milanković
(18791958)

Najznačajniji naučnik koji je svoju karijeru proveo u Srbiji, akademik i profesor Beogradskog univerziteta, Milutin Milanković bio je klimatolog, inženjer, geofizičar, astronom, tvorac najtačnijeg kalendara i popularizator nauke, ali je u svetu najpoznatiji kao kreator astronomske teorije ledenih doba i takozvanog kanona osunčavanja

LEDENA DOBA
Kad se Jadran pretvori u led
Piše: Marija Vidić

Tokom Malog ledenog doba, napušteni su brojni posedi u Alpama, Norveškoj i na Islandu. Seljaci su promenili termine setve i žetve da bi se prilagodili uvek nepouzdanim vremenskim uslovima, a Finska je izgubila trećinu stanovništva zbog gladi i bolesti

AKADEMSKE INICIJATIVE
Pačja soft škola
Piše: Zoran Subić

Microsoftovi programi pomoći studentima tehničkih i računarskih nauka u Srbiji počinju podelom besplatnog softvera i prate studenta do zapošljavanja

NAUKA U KNJIŽARAMA
Posao koji Ajnštajn nije završio

Brajan Grin ELEGANTNI KOSMOS,
Heliks, 2009.

INTERVAL
Mesec nauke u Evropi

Rehabilitacija Alana Tjuringa; Otkriće na Kavkazu; CERN; Energija vetra; Planeta nalik na Zemlju


Iz istog broja

Evropsko prvenstvo u košarci

Više od povratka

Vladimir Stanković

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu