Mozaik

Vrla nova tehnologija

Sat na čelo, ciglu u ruku 2

Sat na čelo, ciglu u ruku

Novembar i decembar tradicionalno su meseci kada se kupuje najviše tehnologije: laptopi, tableti, mobilni telefoni i najrazličitiji gedžeti savršeni su novogodišnji pokloni za veoma drage osobe. Oni koji će propustiti ovu priliku neka ne očajavaju – iduće godine sve će biti još veće, jače i bolje, a cene sasvim uobičajene. Sledi pet novih proizvoda koji bi čak i u Srbiji trebalo da postanu veoma popularni

Piše: Marija Vidić

ZAKRIVLJENI EKRANI: Čudo tehnologije koje izgleda kao da mu je u najmanju ruku mesto u jedanaestom nastavku Matriksa, ove zime pojavilo se i u Srbiji. Prvi OLED (organic lightemitting diode) televizor sa zakrivljenim ekranom dijagonale 55 inča (140 centimetara) prva je ponudila kompanija LG. Ali, pitate se vi, zašto je ekran uopšte zakrivljen? Ako izuzmemo očigledno – zato što je to moguće, zato što je tehnologija posle mnogo pokušaja i to dostigla i zato što izgleda kao da je televizor iz 2030. godine, odgovor je više nego jednostavan. Prodavci ovih televizora tvrde da blago zakrivljen ekran daje idealnu sliku zahvaljujući tome što su svi njegovi delovi približno jednako udaljeni od očiju posmatrača. Nema loših uglova i gubljenja detalja. Za sada ovo ima smisla samo kod televizora velikih dijagonala, ali bi tokom 2014. mogao da se pojavi i neki model prilagođeniji manjim dnevnim sobama.

Istovremeno, sve je više pametnih telefona sa zakrivljenim ekranima iz potpuno istog razloga. Neki su zakrivljeni po horizontali, neki po vertikali, nudeći jasniju sliku, manje odsjaja i bolju čujnost. No, sve je ovo i dalje suviše daleko od idejnog ishodišta – fleksibilnog ekrana na koji ćemo pričekati još nekoliko godina.

Sat na čelo, ciglu u ruku 3

PAMETNI SATOVI: Ako smo nekada ljude koji idu ulicom i razgovaraju držeći na uhu ogromne pametne telefone posmatrali kao vanzemaljce, kako li ćemo tek sada da gledamo na one koji pričaju sa sopstvenim ručnim zglobom? Naredne godine očekuje se poplava takozvanih nosivih gedžeta – naočara, narukvica, privezaka… A poslednjih meseci najviše pažnje privlače pametni satovi koji polako stižu i u Srbiju. U posao ulaze i brojni sportski i modni brendovi pa je jasno da ćemo uskoro biti preplavljeni ovim stvarčicama.

Sve su one inače pametne, a neke čak i korisne.

U ponudi je više tipova satova, od kojih neki rade samostalno (sat ko sat), a većina u tandemu sa pametnim telefonom, tako što su povezani Bluetooth vezom. Međutim, kritičari napominju da su svi oni još "polupečeni", da imaju brojna ograničenja i pate od dečjih bolesti. Za početak, mnogi od njih nisu vodootporni, što znači da sat mora da se skine pre svakog pranja ruku.

Uglavnom, za sada se radi o kompjuterizovanim satovima sa ekranima osetljivim na dodir, koji daju više informacija i imaju veći broj funkcija od običnih časovnika. Mnogi od njih imaju sopstveni operativni sistem i mogu da pokrenu najrazličitije aplikacije, puštaju audio i video fajlove, preko nekih se može telefonirati i razmenjivati SMS-ovi i mejlovi, mogu se povezati sa drugim uređajima, kao i sa Facebook i Twitter nalozima, dok većina ima "bazične" funkcije poput kalkulatora, navigacije, kalendara, igrica i slično. Jedan od modela, Samsung Galaxy Gear smartwatch, koji se već pojavio u Srbiji, ima čak i kameru od 2 megapiksela (na kaišu) i brojne aplikacije koje već rade na android telefonima, ali su sada prilagođene za satove.

Sat na čelo, ciglu u ruku 4

FIREFOX OPERATIVNI SISTEM: Više od 80 odsto pametnih mobilnih telefona kao operativni sistem koriste Android ili Apple iOS. Microsoft sa svojim operativnim sistemom Windows Phone već dugo pokušava da napravi nekakav ulaz na tržište mobilnih uređaja, ali za sada bez nekog većeg uspeha, dok su ostali operativni sistemi jedva vidljivi. Korisnike i poštovaoce Mozille i njenog Firefox internet pretraživača obradovaće vest da se čak i u Srbiji pojavljuju modeli telefona koje pogoni Firefox operativni sistem. Mada izgledom pomalo podseća na Apple, Mozilla je najavila da ovaj operativni sistem otvorenog koda cilja na sasvim drugu stranu, ka jeftinijim telefonima, i da za početak žele da podstaknu kreiranje što većeg broja aplikacija koje će na njima da rade. Kod nas će pametne telefone sa "vatrenom lisicom" za početak prodavati Telenor, a svi oni koji se uključe u pravljenje aplikacija moći će i da ih prodaju i naplate. Na proleće se očekuje i druga generacija telefona sa ovim operativnim sistemom koji će biti još atraktivniji.

MREŽA ČETVRTE GENERACIJE: Po svemu sudeći, tokom 2014. godine u Srbiji bi mogla da proradi mobilna mreža četvrte generacije, poznata kao LTE (Long Term Evolution) ili 4G. Ova mreža na drugačiji način obrađuje podatke u odnosu na 3G i ranije mreže, omogućujući drastično veće brzine protoka podataka. Na razvoju LTE radi se već gotovo čitavu deceniju, a prva probna mreža proradila je u Oslu i Stokholmu pre četiri godine. Poslednjih godina ovom mrežom pokrivene su SAD i dobar deo Evrope, dok je Srbija, kao i u mnogim drugim slučajevima, na mapi pokrivenosti obeležena nekom sasvim drugom bojom. Tokom 2013. pojavilo se, čak i kod nas, dosta pametnih telefona koji imaju mogućnost da rade na LTE. Mogućnosti mreže zaista su impresivne: teoretska brzina preuzimanja podataka je 300 Mbit/s, a aploud 75 Mbit/s, dok je brzina odziva 20 do 30 ms, u odnosu na trenutno dostupnih preko 100 ms. Tehnologija je takođe poznata po sposobnosti da isprati rad korisnika, tj. njihovih telefona i drugih mobilnih aparata, koji se izuzetno brzo kreću, privezujući se sa jednog na drugi link (bez "štucanja"). U poređenju sa trenutno najbržom mrežom u Srbiji, HSPA+ sa brzinama od 42 Mbit/s za daunloud i 7 MBit/s za aploud, LTE će biti ogromno ubrzanje.

Sat na čelo, ciglu u ruku 5

FABLET: Prvo smo imali mobilne telefone koje su bili ogromne debele cigle. Onda su postajali sve manji, čak i komično maleni. Kada su telefoni postali pametni, opet su, zarad lakšeg baratanja ekranom osetljivim na dodir, postajali sve veći i veći. Paralelno sa tim nastali su i tableti koji su se malo smenjivali, pa malo rasli. Sada smo dobili fablet (phablet), kombinaciju telefona i tableta. To je uređaj premali da bi bio tablet, a pregolem da bi smo ga ležerno držali prislonjenog na uho dok razgovaramo. Ova mešavina kompjutera i telefona trebalo bi da nas poštedi kupovine dve sprave i ponudi obe funkcije u nekom osrednjem pakovanju. Fableti obično imaju dijagonalu između 5 i 6 inča pa za razliku od tableta (minimum 8 inča) mogu da se nose u džepu (velikom džepu) i pruže nešto prijatniji vizuelni doživljaj. Prvi pravi fablet bio je Dell Streak, koji je 2010. godine, kada je napravljen, važio za izuzetnu mašinu, mada problematičnih dimenzija. To je upravo bio jedan od modela koji neugodno leži u iole manjoj šaci i s kojim je teško proći ulicom nezapaženo. Danas u segmentu proizvođača fableta (kao i u mnogim drugim) prednjači kompanija Samsung sa modelom Galaxy Note 3, ali tu su i Huawei, LG, ASUS i mnogi drugi brendovi. U Indiji i Kini ovakvi modeli pravi su hit i njihova prodaja beleži vrtoglave skokove, pa se očekuje da bi u 2014. taj trend mogao da zahvati i Evropu i SAD. Do sada se, međutim, mnogo puta pokazalo da ovakve "međutehnologije" ne sprečavaju kupce da i dalje troše pare. Nekada smo, na primer mislili da nije potrebno imati i desktop računar, i laptop. Onda nam je bilo potpuno besmisleno da posedujemo i laptop i tablet. Sada kupci u iole bogatijim zemljama poseduju gotovo svaku od ovih sprava, pa zašto onda ne bi i fablet?

Iz istog broja

Liberalizacija tržišta električne energije

Od 1. januara srednji napon na slobodnom tržištu

Radmilo Marković, Mirko Rudić

Feljton – Iz knjige Kako smo propevali – Jugoslavija i njena muzika

Srpski Nišvil

Ivan Ivačković

Zvezde u 2014.

Mars u kući bezumlja i tišine

Slobodan Bubnjević

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu