Mozaik

Intervju – Toplica Spasojević, predsednik FK Crvena zvezda

Samoupravljanje na preduzetnički način

Moj stav je da mi sada ne možemo, na primer, da pričamo o privatizaciji klubova jer bi nas javnost dočekala "na nož". Zbog toga što je u javnosti stvorena takva percepcija po kojoj neki tajkuni dolaze da uzmu nešto što im ne pripada. Stvorena je takva klima u kojoj izgleda da neko od nekoga nešto otima

Samoupravljanje na preduzetnički način 1

Predsednik FK Crvena zvezda Toplica Spasojević nadgleda iz svečane lože rekonstrukciju terena i atletske staze na najvećem srpskom sportskom objektu. Teren, ruiniran prošlog juna na koncertu Zdravka Čolića, raskopan je u potpunosti i čeka na novu drenažu i travnatu podlogu. "Sve će to biti u narednih mesec dana gotovo", kaže Spasojević reagujući na naš komentar da ne izgleda da će radovi biti okončani do početka sezone. Klub će zajedno sa Organizacionim odborom Univerzijade Beograd 2009. uložiti oko 700.000 evra u temeljno obnavljanje ovog dela stadiona na kome gotovo ništa nije rađeno poslednjih dvadesetak godina. Majstori se povlače sa posla kada udari velika vrućina i rade noću, saznajemo od predsednika kluba koji je siguran da će ova rekonstrukcija stadiona, tima i menadžmenta postaviti Zvezdu na osnove koji će joj obezbediti stabilnu budućnost.

Spasojević odaje utisak smirenog čoveka koji ne misli da je u svemu u pravu i voli da radi u timu. Kada govori o klubu kaže "mi", što bi moglo da se oceni i kao nedostatak spremnosti da se preuzme odgovornost. Obaveze prema klubu uspeva da uklopi sa svojim poslovnim aktivnostima koji su vezani za kompaniju i brojne neformalne sastanke sa srpskim privrednicima. Kaže da je još rano pričati o tome da je fudbal u Srbiji dobar biznis jer je ambijent loš i država treba više da učini u promeni tog miljea. Za sebe kaže da je zaljubljenik u fudbal i da ne misli da je privatizacija najbolji način da se svi problemi reše. Ponekad zvuči više kao samoupravljač nego kao preduzetnik.

Razgovor počinjemo lakšim temama, pitanjem koje se odnosi na stvaranje novog tima.

"VREME": Doveli ste ovog leta već 11 fudbalera nepoznatih široj javnosti. Ko će biti ona prava "bomba" prelaznog roka kada je Crvena zvezda u pitanju?

TOPLICA SPASOJEVIĆ: Glavna ideja u ovom prelaznom roku je bila da dovedemo veliko trenersko ime koje će postaviti igru na nov način, pa da onda zajedno sa njim vidimo ne kojim su pozicijama potrebna pojačanja. Mislim da bi bilo čudno da mu neko iz kluba nameće rešenja za ključna mesta u timu. Sada kada već uveliko teku pripreme postaje nam jasnija njegova vizija igre pa ćemo prema onome što Zeman kaže da je potrebno angažovati dodatna pojačanja. Pored Zemana ključni čovek je sportski direktor Goran Bunjevčević, kome je u opisu posla da se bavi transferima fudbalera. Mi ostali, članovi uprave, trudimo se da se ne mešamo u taj posao jer smo amateri. Pored stručne, fudbalske strane, za nas je važan i marketinški potencijal određenih fudbalera jer vidimo da je danas u fudbalu to sve više važno. U tom smislu, Zdenjek Zeman je sam po sebi veliko i trenersko i "marketinško" ime i mislim da će unaprediti prvo igru Zvezde a preko toga uticati i na jačanje trenerske struke u čitavoj Srbiji. Zvezdina je misija mnogo šira od toga da osvaja kup i prvenstvo. Ovaj klub treba da predstavlja i donosi nove trendove u svakom smislu.

Zvezda je u protekle tri godine promenila šestoricu trenera. Kakav je plan kada je o Zemanu reč? Da li će saradnja sa njim biti bolja?

Plan je da Zeman ostane barem dve godine u klubu, a ako bude obostranog interesa onda i duže. On je čovek koji dolazi sa strane, a po mom mišljenju naša dugoročna strategija treba da se bazira na domaćim stručnjacima. U tom smislu, Aleksandar Janković ili neki drugi stručnjak odavde imaće mesto u klubu. U ovom momentu, kada je fudbal u ozbiljnoj krizi, procenili smo da su nam potrebni radikalni pomaci u načinu na koji se vode i klubovi i reprezentacija. Doveli smo Zemana da bismo promenili shvatanje fudbala kod nas. Mi smo dosta zaostali za svetom i mislim da bi Zeman za dve godine mogao da stvori početni ambijent za prave rezultate i bolju igru. On svoju igru bazira na dobroj pripremljenosti igrača i insistira na ofanzivnoj igri. Ne insistira na "velikim imenima", već na fudbalerima koji će biti sposobni da na terenu sprovedu njegove ideje. Nemam lično neke konkretne želje kada je reč o fudbalerima, ali mislim da nam je i pored toga potrebno da u klubu imamo igrače koji jesu na neki način velika fudbalska imena.

Zbog čega ste onda prodali Dejana Milovanovića, kapitena ekipe, koji za sobom ima preko 200 nastupa u prvom timu i igrao je u odličnoj formi, a završio je u francuskom drugoligašu?

Moramo da gledamo širu sliku. On je dugo godina u klubu i zaista je puno dao, ali se sada ukazala prilika da ode u inostranstvo i to se dogodilo. Presudila je finansijska ponuda Francuza koja je odgovarala i njemu i klubu. Jednostavno, to je princip po kome se vode svi klubovi u Evropi, igrači neprestano menjaju sredinu. Sada je teško potpisivati sa igračima dugoročne ugovore.

Ko će biti novi kapiten ekipe u narednoj sezoni, koja je vaša procena?

To će odrediti Bunjevčević u dogovoru sa igračima, a ja sada ne bih govorio o imenima. To će se rešiti tokom priprema.

Najavili ste da je za ovaj prelazni rok određena suma u iznosu preko četiri miliona evra. Da li je to novac koji ima klub ili su to sredstva koja daju finansijeri kluba?

Budžet za prelazni rok je kombinacija različitih elemenata. U situaciji u kakvoj se mi nalazimo nemoguće je da klub sam prikupi dovoljno novca za prava pojačanja. Kada se ima u vidu da samo održavanje ovakvog stadiona iziskuje ogromna sredstva, da smo imali puno igrača pod ugovorom od kojih su neki imali prilično visoka primanja, to sve dovodi do velikog finansijskog opterećenja. Treba mnogo znanja i upornosti da se sakupe sredstva potrebna za funkcionisanje kluba. Prošle godine je potrošeno dvadesetak miliona evra što je za naše uslove ogroman novac. Budžet je rezultat razgovora sa sponzorima, bankama plus "unutrašnji prihodi" i pomoć ljudi koji su u upravi.

Koliki je udeo finansijera kluba u ukupnom budžetu?

Ovde govorimo o sredstvima koja dolaze od sponzora, a finansijeri su tu da pomognu jednokratnim pozajmicama kada je to klubu neophodno. Glavna sredstva dolaze iz bankarskih kredita, sponzorskih ugovora i od prodaje igrača. Nešto malo se prikupi od TV prava i prodatih ulaznica. Kao što znamo, najveći klubovi zarađuju ozbiljan novac od TV prava, prodaje ulaznica i dresova, ali to kod nas neće biti slučaj dok god je ovakva ekonomska situacija u državi. Zato pokušavamo da alternativnim načinima obezbedimo potrebna sredstva. Uskoro ćemo pokrenuti Zvezda TV, pokrećemo komercijalne kampove za fudbalske početnike gde ćemo mi pojedine sponzorisati a drugi će biti podržani od onih koji mogu da im pomognu. Ideja je da uradimo sve što je u našoj moći da postavimo stabilan sistem funkionisanja kluba. Strategija razvoja kluba biće postavljena prema našim mogućnostima: mi ne možemo da kupujemo na tržištu skupe fudbalere, nego ćemo se osloniti na svoj podmladak. Zato investiramo u omladinsku školu fudbala.

Dobro je što ste to pomenuli. Zbog čega ste onda prodali Filipa Đorđevića?

Procenjeno je da je u tom trenutku bila dobra ponuda Nanta, a stručni štab ga nije video kao nekog ko bi mogao da nosi igru kluba. Bilo je bolje i za njega i za klub da ode u inostranstvo, ali ja mislim da više mladih igrača treba da dobije pravu šansu i da sa njima treba da budemo strpljivi.

Kako ćete onda pronaći balans između želje da se stvaraju mladi fudbaleri koji će nositi igru i pritiska da budu prodati čim se ukaže prva prilika? Stekao se utisak da klub nije uticao toliko na karijeru Đorđevića koliko menadžeri?

Samoupravljanje na preduzetnički način 2

Ako igraču ističe ugovor onda je u interesu kluba da ih proda kada može da uzme neki novac od transfera, što nije slučaj ako je igrač slobodan. Nažalost, dok god ne budemo imali neku vrstu pomoći sa strane, poput Dinama iz Zagreba na primer, bićemo primorani da prodajemo igrače da bi klub preživeo. Ukoliko društvo smatra da mu je potrebno da ima dobar fudbalski klub, onda lokalna samouprava mora da odvoji neka sredstva iz svojih fondova i da pomogne klubove. To je u prošlosti postojalo, sada smo na tržištu a dobijamo kritike kada se tržišno ponašamo. Sve što dobijamo od sponzora jeste oko 20 odsto budžeta.

Ranijih godina imali smo slučaj sa KK Crvena zvezda koji je pre nekoliko godina promovisao novu strategiju dovođenjem velikog trenera, najavom igranja u Evroligi, a danas je to klub koji je prodao sve svoje dobre igrače i preti mu gašenje. Kako ćete napraviti ravnotežu između velikih ciljeva i finansijske oskudice koja tera da se najbolji prodaju?

Za to je potrebna posebna veština upravljanja ovakvim klubom. Situacija u društvu i u Savezu je komplikovana i teška tako da su nam potrebna radikalna rešenja. Ona podrazumevaju stvaranje baze za najmanje narednih pet godina. Dugoročna orijentacija će biti na mladim domaćim fudbalerima i mi na tome insistiramo. Mi imamo talentovane klince koji docnije ne pokazuju ono što se od njih očekuje. Zato nam treba veliko trenersko umeće da bismo od njih napravili kompletne igrače. S druge strane, potrebno je obezbediti nove sponzorske ugovore što trenutno takođe činimo. Želimo da za navijače obezbedimo još bolje uslove na stadionu, radimo na promociji pretplatnih karata, sređivanju muzeja, pravljenju "kuće slavnih" za čitavo sportsko društvo. Ovaj segment treba da pomogne da klub bude stabilniji. Kada rešimo ova bazična pitanja, mislim da ćemo lakše obezbediti uslove za dobar prvi tim. Po nama, ovo je jedina održiva strategija za budućnost kluba. Prema ovome mi bismo sledeće godine mogli da imao tim koji bi uz malo sreće mogao da proba da uđe i da se zadrži u Ligi šampiona. Potrebno nam je malo strpljenja jer radimo kompletnu rekonstrukciju čitave Crvene zvezde.

Pomenuli ste navijače. Kakva je vaša komunikacija sa njima, kako vidite njihovu ulogu u klubu i kako možete da vratite publiku na stadion?

Nasilje koje se pojavljivalo na stadionima je proizvod tranzicije i problema koji ljudi imaju u ovom periodu. Pored toga, rezultati klubova i reprezentacije su loši i zbog toga je manje publike na utakmicama. Mi imamo stalan kontakt sa navijačima i to ne samo sa Delijama već sa klubovima navijača širom Srbije i nekadašnje SFRJ. Pored toga želimo da lepim i efikasnim fudbalom privučemo novu publiku, a posebnu grupu će činiti "korporativni gledaoci" koje takođe želimo da privučemo u klub jer oni mogu da pomognu Zvezdi da bude jača.

Kada je reč o donošenju zakona o sportu, u kojoj meri vi kao čovek iz biznisa zajedno sa vašim prijateljima utičete da to pitanje bude na dnevnom redu Vlade i kakav je vaš stav o tome kako bi trebalo urediti vlasničke odnose u klubovima koji važe za udruženja građana? Videli smo da ste bili i te kako aktivni kada se radilo o nekim drugim pitanjima važnim u Srbiji.

Mislim da je to pitanje veoma važno i da o tome treba da daju mišljenje ne samo ljudi iz uprava klubova nego i političke partije i mediji, odnosno javno mnjenje. Potrebno je stvoriti klimu u kojoj će se videti kakva nam je privatizacija potrebna. Ako bi ona podrazumevala rušenje stadiona i izgradnju stanova, onda ja nisam za takav koncept. Neki klubovi će u toj privatizaciji moći da budu samoodrživi, ali drugi ne mogu bez pomoći lokalne samouprave. Po meni, za Zvezdu i Partizan, kao nacionalno vredne klubove, potrebno je naći neko specifično rešenje a za druge klubove je neophodno da se uključi lokalna zajednica. Neophodno je da država direktno interveniše kada su neki klubovi u pitanju.

Na koji način država treba da interveniše?

Na primer, u Nišu koji je veliki grad trenutno nemate gotovo nijedan sportski značajan klub – savezi i grad ili Ministarstvo sporta trebalo bi da naprave analizu šta je najpotrebnije i da pomogne klubove. Fudbalski savez može da napravi dva ili tri terena sa veštačkom travom, da pošalje instruktora koga će da plati da tamo radi, da animiraju regrutovanje klinaca, da pomognu Radnički, na primer, sa milion evra da bi se napravio tim. Ne treba gledati na privatizaciju kao na rešenje za sportske probleme. Kada je reč o Zvezdi i Partizanu mora, da ostane osećaj navijača i bivših igrača da imaju udeo u vlasništvu i odlučivanju. Pored toga je neophodan svež kapital. U sadašnjim okolnostima to je teško, ali ako se žele veliki rezultati, potreban je veliki novac. Zato je potrebno da se "društvo" više uključi u čitav proces i pomogne da se problemi rešavaju.

Šta kažu vaši prijatelji iz biznisa, da li je fudbal dobar posao i da li u njega treba investirati? Da li bi neko od njih kupio neki klub u Srbiji i, ako ne bi, zbog čega ne bi?

Zavisi kako se postave stvari, ako se to postavi samo kao sport onda je to u ovakvim okolnostima nemoguća misija. Nema prihoda od karata, TV prava i ostalih uobičajenih stvari – to je zaista nemoguća misija. Međutim, mala država može da napravi iskorak. Male zemlje kao što su Švajcarska i Austrija na primer pokazuju da je moguće animirati ljude da troše novac na fudbal.

Ovde ljudi troše masovno na fudbal, ali u kladionicama. Dakle postoji novac, ali tu postoji i nešto što se zove kriminalizacija fudbala. Da li među srpskim biznismenima postoji ideja da ova oblast može da se uredi tako da donosi profit onome ko ulaže jer vidimo da je interesovanje za taj "proizvod" veće nego za neke druge proizvode i industrije, u koje je uložen novac srpskih preduzetnika?

Postoje dva osnovna motiva ulaganja u sport. Jedan je čisto ekonomski, a drugi je želja da se pomogne nečemu što sami volimo. I mislim da je više takvih ljudi, jer pomoć sportu je neka vrsta vraćanja duga društvu i specifična društvena afirmacija. Međutim, da bi se to dogodilo u većoj meri potrebno je da država više učini, da stvori ambijent u kome će se raditi na pravi način. Kada država bude rekla da joj je sport važan, onda će se dogoditi prave promene. Ministarstvo za sport mora da bude inicijator, a prema tome treba da se odrede i predsednik države i premijer i lideri partija.

Da li ste o tome razgovarali sa njima?

Jesam, ali uvek postoji nešto važnije od sređivanja stanja u sportu, iako svi kažu da je to dobra ideja. Nadam se da će ipak i ova tema doći na red jer sport je nešto što je potrebno svakoj državi i nacija se najlakše ujedini oko sportskih, nacionalnih selekcija. Svejedno da li je to fudbal ili nešto drugo. Moj stav je da mi sada ne možemo, na primer, da pričamo o privatizaciji klubova jer bi nas javnost dočekala "na nož". Nisam došao u Zvezdu zbog privatizacije, nego da pomognem. Mi nećemo pokrenuti inicijativu za privatizaciju, a ako je bude reći ćemo svoj stav.

Zašto mislite da je privatizacija loša stvar?

Zbog toga što je u javnosti stvorena takva percepcija po kojoj neki tajkuni dolaze da uzmu nešto što im ne pripada. Stvorena je takva klima u kojoj izgleda da neko od nekoga nešto otima.

Zar nije bolje da se zna ko je vlasnik i da se uspostave čisti odnosi?

Kažem još jednom, najpre društvo treba da se izjasni o tome i da se dođe do stanovišta šta je najbolje. Kada se stvori kritična masa za promene, one se dese same od sebe. Ako bi bilo ko iz samih klubova inicirao takva rešenja, odmah bi ga prozvali i optužili da radi samo u sopstvenom interesu.

Ako iza neke inicijative nema loših namera, zbog čega mislite da bi neko bio stavljen na stub srama?

Zato što je u svaki od velikih klubova utkan rad više generacija i teško je izmeriti koliko kome pripada. Koliki je doprinos bivših igrača i navijača. Mislim da bi pored svega društvo više trebalo da se pozabavi stanjem u sportu jer on pomaže ozdravljenju nacije, a mi smo sada svi pomalo bolesni zbog ove tranzicije koja toliko dugo traje.

Kad ste već pomenuli bolest, da li ćete posetiti Dragana Džajića koji je u bolnici?

Čim dozvole lekari, ja ću to učiniti. Bilo je krajnje vreme da mu se dozvoli da se brani sa slobode i mislim da je to trebalo ranije da se dogodi.

U toj priči oko hapšenja Zvezdinih funkcionera klub je bio prilično tih i to je pomalo zasmetalo

Bio sam od početka šokiran načinom na koji je sve izvedeno. Do istine u ovom slučaju moglo je da se dođe i na način koji bi bio manje bolan za pritvorene i za njihove porodice. Razlog što se nismo više oglašavali jeste i to što smo imali dogovor sa advokatima da ne bismo štetili celom procesu. Trudili smo se da pomognemo tokom procesa. Trudim se da uvek poštujem državu, ali čini mi se da država to nije radila na isti način. Bili smo možda uzdržani, ali smo jasno rekli da se s tim ne slažemo.

U javnosti se priča da ste u sukobu sa Markom Miškovićem, članom Upravnog odbora. O čemu se tu radi? U kojoj meri on odlučuje o tome ko dolazi i ko odlazi iz kluba?

Neka nikakvih sukoba. UO je odlično organizovan i radimo zaista dobro. Imamo poverenje jedni u druge i nije bilo nikakvih sukoba. O dovođenju fudbalera odlučuje apsolutno Bunjevčević. Mišković učestvuje u tom procesu na nivou sugestija, ali poslednju reč ima Bunjevčević. Tako su podeljene obaveze i do sada nije bilo suprotnih mišljenja.

Da li imate opoziciju u klubu? Da li ćete ostati na čelu kluba pun mandat?

Ovo je veoma težak posao i ne verujem da ima puno ljudi koji bi ga se prihvatili. Mi smo se trudili da napravimo novu organizaciju u upravljanju klubom tako da svako ponese deo odgovornosti. Teško je raditi posao od 20 miliona evra koji nisu roba nego ljudi i da vas pri tom uvek posmatra nekoliko miliona navijača. Moj plan je da napravimo Zvezdu koja će funkcionisati po modernim principima pa ako to bude za manje od pet godina, onda bih i ranije mogao da odem sa mesta predsednika i da budem običan posmatrač. Ovaj posao je previše stresan. Rado bih ga prepustio nekom drugom.

Iz istog broja

Zidovi na ulici

Barijere ili spona

Sonja Ćirić

Formula 1

Usponi i padovi

Dušan Radulović, Radio Beograd 1

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu