Mozaik

Fudbal

25. 5. 2005. / 23.22

Ruska ofanziva

Trijumf fudbalera moskovskog CSKA u Kupu UEFA prva je evro-titula za ruski klupski fudbal i prva direktna posledica ogromnih para koje poslednjih godina u fudbal ulažu ruski i ukrajinski milijarderi

Ruska ofanziva 1
tRIJUMF CSKA DOŠAO MU NA VOLEJ: Vladimir Putin

U predvečerje košarkaškog Fajnal Fora u Moskvi, koji je trebalo da konačno CSKA pretvori u Evropskog prvaka (a nije), fudbaleri istog kluba zbrisali su Parmu sa 3:0 u revanš meču polufinala Kupa UEFA i tek kao drugi ruski klub ušli u finale jednog evro-kupa. Prvi je, davne 1972, bio Dinamo iz Moskve koji je 24. maja u Barseloni, na Nou kampu poražen od Glazgov Rendžersa sa 3:2. Činjenica da je drugi finalista bio Sporting iz Lisabona, posle gola u 120. minutu revanš sa AZ iz Alkmara, komplikovala je posao ruskom timu jer je UEFA odavno odredila Lisabon za mesto finala, ali pokazalo se da kad neko zna i vredi ni teren nije prepreka. Sporting je poveo sa 1:0, ali su na kraju Rusi slavili sa 3:1 i izazvali delirijum oduševljenja (uz brojne povređene i 84 uhapšena prilikom slavlja na moskovskim ulicama). Nekoliko dana po osvajanju kupa ruski predsednik Vladimir Putin stigao je da primi fudbalske heroje nacije i da se slika sa njima.

Trijumf CSKA ima dvostruku lekturu. Prvo, reč je o prvoj evro-tituli koja odlazi na istok Evrope posle slavlja Crvene zvezde u Bariju 1991. Ta pobeda ‘crveno-belih’ desila se godinu i po dana posle pada Berlinskog zida (9. novembar 1989) i iste godine kada su se raspali SSSR i SFRJ. Fudbal se definitivno preselio na Zapad, isto kao i svaki iole vredniji igrač sa prostora raspadnutih istočnih federacija… Usledile su godine krize, u našem slučaju još i ratovi, sankcije, izolacija… Rusi i Ukrajinci su prvi počeli da se oporavljaju, zahvaljujući privatnom kapitalu grupe novostečenih milionera koji se ulaganjem u fudbal ili zabavljaju ili peru novac… Nije nikakva tajna da 50 odsto CSKA drži Roman Abramovič, predsednik i većinski vlasnik Čelsija koji je posle 50 godina čekanja osvojio titulu prvaka Engleske. Formalno, Abramovič nije u CSKA jer propisi UEFA to zabranjuju, ali svi znaju da je on kofinansijer armijskog kluba koji sve manje ima veze sa ruskom armijom. Predsednik kluba je Evgenij Giner, dinamičan, sposoban čovek koji je modernizovao unutrašnju strukturu kluba i znao da dovede prave igrače. U Brazilu je kupljen Daniel Karvaljo, 20-godišnji kapiten juniorske reprezentacije Brazila, prvaka sveta, a upravo će finalni meč pokazati o kakvoj se perli radi… Tu je još jedan odlični Brazilac, Vagner Love, zatim eks-YU trio u sastavu Dženan Rahimić (Bosna i Hercegovina)–Ivica Olić (Hrvatska)–Miloš Krasić (Srbija i Crna Gora), u ekipi su po jedan Nigerijac, Argentinac, Litvanac i Letonac a ostatak čine Rusi na čelu sa braćom blizancima Aleksejom i Vasilijem Berezutskim i 19-godišnjim golmanom Igorom Akinfejevom.

Pobeda CSKA revalorizuje i Partizanov ulazak u četvrtfinale Kupa UEFA, ‘crno-beli’ s pravom mogu da kažu da su ispali od budućeg pobednika u duelima u kojima su izgubili ali nisu bili inferiorni.

CSKA je sezonu počeo u Ligi šampiona ali u konkurenciji Čelsija i Porta nije mogao u osminu finala. U poslednjem meču grupe B preslišao je sa 3:1 Pari Sen Žermen na Parku prinčeva pokazavši zavidan fudbalski potencijal. Između Lige šampiona i Kupa UEFA, CSKA je odigrao 18 utakmica, osam je dobio, šest igrao nerešeno a četiri izgubio, dao je 23 gola a primio 11. Na klupi je sedeo 51-godišnji Valerij Gazajev, jedan od najuspešnijih ruskih trenera koga bi nacija najradije videla na mestu selektora.

A pre samo dve godine CSKA je u kvalifikacijama za Ligu šampiona eliminisan od – Vardara iz Skoplja! Bio je to žestok udarac za ambicije kluba, ali sve se prebolelo i nagrada je stigla. Biće to nesumnjivo veliki impuls i za CSKA ali i za ostale ruske (pa i ukrajinske) klubove koji se poslednjih godina sve ravnopravnije nose sa klubovima sa Zapada po budžetima. Njihovo tržiste zasad su istočna Evropa i Južna Amerika, ali nije daleko dan kada će neki španski, italijanski ili nemački fudbaler potpisati za neki ruski klub jednostavno zato što će ga tamo bolje platiti. U košarci odavno imamo tu situaciju, zasad bez evro-titula, ali i one će doći.

"Istočne" titule

Kup šampiona

1986 – Steaua (Rumunija)
1991 – Crvena zvezda (Jugoslavija/Srbija)

Finala

Partizan (Jugoslavija/Srbija) 1966.
Steaua (Rumunija) 1989.

Kup kupova

1969 – Slovan Bratislava (Čehoslovačka)
1974 – Magdeburg (Nemačka DR)
1975 – Dinamo Kijev (SSSR/Ukrajina)
1981 – Dinamo Tbilisi (SSSR/Gruzija)
1986 – Dinamo Kijev (SSSR/Ukrajina)

KUP Sajamskih gradova/Kup UEFA

1965 – Ferencvaroš (Mađarska)
1967 – Dinamo Zagreb (Jugoslavija/Hrvatska)

Interkontinentalni kup

1991 – Crvena zvezda (Jugoslavija/Srbija)

Finalista

1986 – Steaua (Rumunija)

Super kup Evrope

1975 – Dinamo Kijev (SSSR/Ukrajina)
1986 – Steaua (Rumunija)



Reakcije: Vukašin Mitrović

Iz istog broja

Evrosong 2005.

Koncert za dijasporu i mobilni

Tamara Skrozza

Formula 1 - Velika nagrada Monaka

Finski leteći start

Dušan Radulović, Radio Beograd 1

Terapeutsko kloniranje

Veliki mali embrion

Slobodan Bubnjević

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu