Mozaik

Golf u Srbiji

30. 7. 2008. / 12.38

Rupe za dubok džep

Na priobalju reke Tise, uz magistralni put Beograd–Zrenjanin, postoji teren sa devet rupa, ali on još nije potpuno u funkciji. U planu je izgradnja profesionalnog golf terena sa 18 rupa u Surčinu. Jedini teren, sa devet rupa – što je standard u golfu – na kome trenutno može da se igra otvoren je 2003. godine na Adi Ciganliji i vlasništvo je Golf kluba Beograd

Rupe za dubok džep 1

Ako ste pušač i jedna cigareta vam skrati život za pet minuta, golf će ga, kažu, produžiti za najmanje deset godina. Dok se približavamo golf terenima na Adi Ciganliji, prvo što primećujemo je parking pun luksuznih i skupih automobila. Sa desne strane, iz debele hladovine klupske kuće, nekoliko golfera sa torbama na leđima zaputilo se ka travnatim, savršeno podšišanim terenima. Preko 67 miliona ljudi u svetu zaraženo je golfom. Dok svaki peti Amerikanac i svaki drugi Japanac igra golf, u Srbiji to čini oko 270 ljudi.

Ipak, prosečnog Srbina da počne da igra golf verovatno bi najviše privukli milioni dolara osvojeni na turnirima. Prvi problem sa kojim ćete se sresti, ako odlučite da postanete golfer u Srbiji, jeste nedostatak terena. Na priobalju reke Tise, uz magistralni put Beograd–Zrenjanin, postoji teren sa devet rupa, ali on još nije potpuno u funkciji. U planu je izgradnja profesionalnog golf terena sa 18 rupa u Surčinu. Jedini teren, sa devet rupa – što je standard u golfu – na kome trenutno može da se igra golf otvoren je 2003. godine na Adi Ciganliji i vlasništvo je Golf kluba Beograd.

"Prednost ovog terena je što je u centru grada, a to je retkost u inostranstvu. Ne morate da se vozite pola sata, već jednostavno dođete posle posla na jednu partiju sa prijateljima", kaže Erik Graser, generalni zastupnik Renoa za Srbiju. Problem je jedino buka koja dolazi sa obližnjih košarkaških i fudbalskih terena, što ometa igru za koju su neophodne tišina i koncentracija.

NE POSTOJE DVA ISTA: Na površini od četrdeset fudbalskih igrališta, pored terena, prostiru se klupska kuća sa baštom i velikim parkingom, kao i brojna vežbališta. "Golferi dolaze na vežbalište da ovde ostave sve loše udarce, a da one najbolje iznesu na teren", kaže Jelena Golubović, PR Golf kluba na Adi. Ovaj teren se razlikuje od svih ostalih – jer u golfu ne postoje striktno određena veličina i oblik terena. Dakle, na svetu ne postoje dva ista golf terena. Takođe, raspored rupa se stalno menja, tako da nikada ne možete uvežbati jedan teren.

Da biste uopšte mogli da vežbate, morate imati zelenu kartu (green card). Kada je jednom dobijete, možete da igrate na bilo kom terenu u svetu. To je vrsta golferske diplome koja se dobija nakon dvanaest časova obuke. Međutim, čak ni sa zelenom kartom ne možete tek tako da izađete na teren. Neophodno je biti adekvatno obučen. Dress code u golfu podrazumeva polo majicu, upasanu u klasične pantalone, kaiš i golferske cipele. Ova pravila nešto su slobodnija za žene. One mogu da nose polo majice bez rukava koje ne moraju da budu upasane, a mogu čak da nose i suknjice. Ipak, ove godine je tradicionalni engleski klub prvi put za 113 godina postojanja dozvolio muškarcima da otkriju noge. Koliko su pravila oblačenja striktna i poštovana, pokazuje činjenica da većina članova nije zadovoljna ovakvim promenama. Pomislićete da ste sada spremni da izađete na teren, ali nedostaje vam oprema. U Beogradu se mogu kupiti jedino golferske cipele i odeća, a za sve ostalo mora se ići u inostranstvo. Naši golferi opremu najčešće nabavljaju u Sloveniji. Jedno od rešenja može biti i iznajmljivanje opreme. Uz zelenu kartu, odgovarajuću garderobu i kompletnu opremu, spremni ste da zaigrate golf.

Prvo pitanje koje će vam saigrači postaviti je "Koliki je tvoj hendikep?" Koliko udaraca imate više od broja koji je predviđen da bi se teren prešao, to je vaš hendikep. Za početnike taj broj iznosi pedeset četiri. Ukoliko odigrate manje, hendikep se smanjuje.

"Na svakom terenu postoje tri vrste zadataka. Kratke rupe se prelaze sa tri udarca, srednje sa četiri, velike sa pet udaraca. Prostom matematikom, dolazite do zbira od sedamdeset dva, što je zadatak terena", objašnjava Jelena Golubović.

Međutim, čak i ako ispunite ovaj zadatak sa hendikepom nula, to i dalje ne znači da ste profesionalac. Profesionalac treba da igra bar 15 godina i da živi od golfa. To je osnovna razlika između amatera i profesionalnih igrača. Ako prerano poželite da postanete profesionalac i zaradite veliki novac, rizikujete da izgubite status amatera. To znači da ćete dve godine biti u vakuumu – nećete moći da igrate golf.

Jelena Golubović seća se zanimljivog: "Jedan naš član, amater, ubacio je hole in one (jednim udarcem ubacio lopticu) i osvojio nagradu od hiljadu evra. Nastao je problem jer amater na jednom turniru ne sme da osvoji više od 500 funti (oko 750 evra). Imao je tri mogućnosti: da uzme novac i izgubi status amatera, da novac da u dobrotvorne svrhe, ili da prihvati manju nagradu. Naravno – prihvatio je manju nagradu."

Ako igrate tenis, ne možete ni da zamislite da prvi meč odigrate sa Đokovićem ili Nadalom. U golfu je to moguće. Tako vam se može dogoditi da na terenima na Adi zaigrate sa našim najboljim golferom, Čedomirom Ilićem.

"Golf sam počeo da igram slučajno. Dok sam živeo u Zimbabveu, igrao sam tenis i bio jedini belac na turnirima. A onda sam za dvanaesti rođendan dobio štapove za golf…", priča Čedomir Ilić, koji je osvojio brojne turnire, kako domaće tako i međunarodne. Učestvovao je na najjačem juniorskom turniru u Americi i bio dvadeset peti. Nedavno je na turniru u Moskvi osvojio drugo mesto. Za sve to vreme igrao je za Srbiju.

"Planiram da odem na studije u Ameriku i tamo postanem profesionalac. Ali i tada ću igrati za Srbiju", kaže Ilić. Iako je za samo pet godina došao do hendikepa nula, i postao jedini skrach igrač kod nas, on još nije profesionalni golfer.

Rupe za dubok džep 2

KAO SKENER: Najveći svetski turniri su Masters, US open, PGA čempionšip, kao i Rajder kup u kom se takmiče ekipa Evrope s jedne, i ekipa Amerike s druge strane. Turnire kod nas organizuju domaće firme. Velike kompanije koriste golf terene za sopstvenu promociju. Tako grade prepoznatljiv imidž, a to je i prilika za sklapanje budućih poslova. "Dolazim prvenstveno zbog golfa, ali ovde srećem ljude iz poslovnog sveta, direktore, bankare… Na terenu se sve vidi. Ako neko krade, ako je nestrpljiv, ako je pametan… Kakav je neko na terenu, takav će biti i u poslu", kaže Francuz Erik Graser, inače srpski zet, koji se posle BMW-ovog turnira kvalifikovao za svetsko finale u Australiji gde je igrao za Srbiju i bio među prvih petnaest.

Golf je kao skener. Ako neko samo malo pomeri lopticu da bi dobio na prednosti, verovatno će tako isto postupiti i u poslu. Za četiri sata provedenih sa nekim (koliko traje jedna runda) možete da upoznate njegove mane i vrline. To je verovatno jedan od razloga što su česti posetioci golf kluba direktori velikih kompanija, bankari, ljudi iz diplomatskog kora…

Ne može se poreći da je golf stvar prestiža. Iako nije olimpijski sport, doživljava uspon kao tenis osamdesetih godina, a sve češće se koristi i za razvijanje turizma. U Španiji i Portugalu svaki luksuzniji hotel ima svoje golf terene. Slične planove ima i Hrvatska. Tamo trenutno postoje tri terena. U Bosni i Hercegovini postoji jedan teren sa šest rupa, dok ih u Makedoniji i Crnoj Gori nema. U Sloveniji je situacija drugačija. Sa "Kraljevskim igralištima" na Bledu (deset terena) i tradicijom dugom osam decenija, Slovenija je predvodnik regiona. Za razliku od Slovenaca koji nikada nisu prestajali sa golfom, u Srbiji je golferska tradicija prekinuta posle Drugog svetskog rata. Knez Pavle Karađorđević prve golf terene otvorio je još 1937. godine na Košutnjaku. Tada je potpisao sledeću povelju:

"U ime Oca i Sina i Svetoga duha, za vlade Njegovog Veličanstva Petra II, Kralja Jugoslavije, i namesništva, Njegovog Kraljevskog Visočanstva Kneza Pavla, i Gospode Dr Radenka Stankovića i Dr Ive Perovića, kao pokrovitelja Golf kluba, čiji je zadatak i cilj da se ovaj sport odomaći i razvije u našoj zemlji i narodu, položismo danas temelj ovom društvenom Domu. Amin." Ova povelja uzidana je u temelj tadašnje klupske kuće, koja je bila na mestu današnjeg restorana Golf na Košutnjaku. Međutim, tereni su zatvoreni 1945. godine po dolasku komunističke partije na vlast, u cilju ukidanja aristokratije i "razlika" među ljudima. Na tom mestu danas se nalazi Pionirski grad.

U Golf klubu Beograd nalaze se štapovi kojima je igrao knez Pavle, pozivnica upućena Srbiji još 1937. da se pridruži Evropskoj golf asocijaciji (što smo tada odbili), stare fotografije prvog golf terena i prvog kedija. U svetu je prisustvo kedija na terenu jako bitno, dok ih u Srbiji gotovo nema. Ako mislite da je kedi tu samo da nosi opremu, varate se. Kedi može dati korisne savete pri izboru štapova i poboljšanju taktike.

Srbija pak ne koristi dovoljno potencijale koje sobom nosi ovaj sport. Dok se u inostranstvu ulaznice za turnire kupuju čak godinu dana unapred, u Srbiji osim prijatelja i najuže rodbine, drugih gledalaca nema. Tereni na Adi još nemaju tribine.

Rupe za dubok džep 3

Klub ne dobija nikakvu pomoć od grada niti od Ministarstva. Što se Golf asocijacije Srbije tiče, ona postoji u okviru Sportskog saveza Srbije, a koje su njene aktivnosti i da li ih uopšte ima, ne zna se tačno.

"Još je kapetan Dragan osnovao Golf savez Jugoslavije, koji je kasnije postao Golf savez Srbije i Crne Gore, pa je raspadom države nastala Golf asocijacija Srbije, ali mi sa njima nemamo nikakvu saradnju. Oni ne organizuju turnire, ne znamo čak ni gde se oni nalaze", objašnjava Jelena Golubović.

Zajedno sa povećanjem broja golf igrališta, raste i svetski antigolf pokret (Global Antigolf Movement). Bore se protiv izgradnje terena, i to iz više razloga. Prvenstveno zbog uske povezanosti golf projekata sa operacijama vezanim za nekretnine (vrlo često netransparentne) i turizam. Golf, turizam i nekretnine su tri nerazdvojiva koncepta savremenih investicija u golfersko-turističku sferu, koja je unosnija od klasičnih investicija u nekretnine. Kapital uložen u golf igralište vraća se brže i višestruko. Investicije u golf terene bez nekretnina mogu biti rizične i na njihovo vraćanje se čeka mnogo duže (npr. u Austriji i do 40 godina). Kao sledeći problem antigolfisti navode probleme vezane za korišćenje vode i njeno preterano trošenje za održavanje golf terena. Prema procenama Evropske golf asocijacije, jedan golf teren od 18 rupa dnevno u proseku "popije" vode koliko i mesto sa oko 8000 stanovnika. Zatim, tu je i opasnost od salinizacije podzemnih voda u priobalnim krajevima i njihovog mogućeg zagađenja pesticidima. Takođe, naglašavaju i mogućnost uništenja prostora bogatih prirodnim resursima (šume, jezera, vlažni krajevi). Svetski antigolf pokret nastaje u Aziji osamdesetih godina, zaslugom Japanca Gena Morite, prethodno strastvenog golfera. Danas je centar antigolf mreže u Evropi (naročito u oblasti Mediterana), a borbe lokalnih antigolf pokreta sve su oštrije i brojnije.

NEMA DISKRIMINACIJE: Bez obzira na sve poteškoće, broj golfera svakoga dana je sve veći. Razlog je možda i to što golf povećava kolegijalnost i solidarnost – na primer, ako se loptica u igri zagubi, svi saigrači će vam priteći u pomoć. Takođe, kažu i da uz golf možete postati pravi džentlmen.

"U golfu nema diskriminacije. Naprotiv, žene su u povlašćenom položaju. Čak se i startne pozicije razlikuju tako da su žene u blagoj prednosti", pojašnjava nam Dragana Raković, dama golferka.

Golf ima sopstvenu filozofiju. Na prvi pogled jednostavan, golf je u stvari izuzetno složen sport, možda i jedan od najtežih. To je jedan od retkih sportova u kome koristite samo deset odsto snage – mnogo važnija je harmonija tela i duha.

Posle završene obuke, dobijene zelene karte, osvojenih brojnih turnira, naučenih svih pravila, hendikepa ispod 20, šta dalje? Izdržati tih prvih petnaest godina i možda jednog dana zaigrati sa Tajgerom Vudsom? Ili i dalje igrati košarku i ponekad mali fudbal sa drugarima?

Rečnik

Clubhouse – klupska kuća. Tu se nalaze bar, restoran, svlačionice, ostave, kao i službene prostorije. Nakon odigrane partije igrači dolaze u kuću radi sabiranja razultata i druženja. Zato se klupska kuća u žargonu naziva i 19. rupa, a igrači se često hvale ostvarenim rezultatima na popularnoj 19. rupi.

Driving Range – vežbalište. Mesto prvog susreta sa golfom.

Tee Off – malo uzvišeno područje sa koga se ispucava prvi udarac.

Fore – tradicionalno upozorenje koje koriste golferi da bi skrenuli pažnju ostalim igračima na lopticu koja samo što nije udarena ili je udarena i kreće se (možda) u njihovom pravcu.

Fairway – čini najveći deo golf terena i prostire se do samog Greena.

Green – završni deo golf rupe, na kome se nalazi "golf hole" sa zastavicom. Ovaj deo terena ima posebno čuvanu travu koja se redovno kosi na nekoliko milimetara, tako da izgleda kao mali travnati tepih.

Hole – golf rupa. Plastična je ili metalna i u njenom središtu je zabodena zastavica. Prečnik rupe je 10,8 centimetara a dubina preko 10 centimetara, a na zastavici je obično naznačen redni broj rupe.

Sand bunker – deo ispunjen peskom koji služi kao prepreka. U njemu se ne sme probati udarac, a udara se posebnom palicom.

Water hazard – vodena prepreka. Mogu da je čine: bare, jezera ili neka slična mesta koja su označena kao vodene prepreke. Loptica u vodenoj prepreci dobija kazneni udarac.


Cenovnik

Iako se misli da je golf igra bogatih, u Golf klubu Beograd se ne slažu s tim. "Ono što je najteže naći u golfu jeste vreme", smatra PR Jelena Golubović. Da novac nije presudan, misli i jedna od desetak žena golfera kod nas, Dragana Raković. "Možda je tako na Zapadu, ali kod nas je golf prilagođen stanovnicima ovog grada i ove zemlje."

Pogled na cenovnik govori sledeće: da biste postali član ovog kluba, neophodno je prvo da platite člansku pristupninu koja se kreće od 550 evra (limitirana sezonska članarina) do 28.000 evra (korporacijska pristupnina za četiri osobe), ali i godišnju članarinu koja po osobi najmanje može da iznosi 495 evra, a najviše 1400 evra. Obuku neophodnu za dobijanje zelene karte članovi će platiti 15.000 dinara a nečlanovi 25.000 dinara. Golf oprema se može naći za 400 evra. Ukoliko želite da unapredite svoju igru, postoji i mogućnost individualnih časova na vežbalištu i na terenu. Jedan čas na vežbalištu će članove koštati 2000, a nečlanove 3000 dinara, dok će za čas na terenu prvi izdvojiti 3000, a drugi 4000 dinara.


Surčin

Strani investitor El golf potpisali su krajem prošle godine sa predstavnicima surčinskih vlasti ugovor o izgradnji luksuznog naselja Oazis. Stambeni kompleks za čak 25.000 stanovnika gradiće se u narednih deset godina u naselju Bečmen, nedaleko od Surčina. Ono što će ovo naselje razlikovati od drugih elitnih beogradskih naselja jesu profesionalni golf tereni sa osamnaest rupa, čija se izgradnja planira u narednih nekoliko godina. Golf tereni prostiraće se na čak 110 hektara i biće deo šireg kompleksa u kom će se naći luksuzne vile za stanovanje, bazeni, šoping mol. Predviđa se da će cena kvadrata u ovom naselju biti između 1800 i 2000 evra. Američko-austrijsko-izraelski konzorcijum El golf pobedio je na tenderu u nadmetanju za trista hektara zemljišta u naselju Bečmen. Za zakup na 99 godina, strani investitori treba da isplate opštini Surčin 26 miliona evra. Koje su pojedinačne firme deo ovog projekta, čija se vrednost procenjuje na 800 miliona evra, još se ne zna, ali će njihov spisak biti naknadno dostavljen predstavnicima surčinskih vlasti.


Zanimljivosti

Postoje stotine vrsta loptica za golf, koje su u proseku teške 45 grama, a lete i preko 250 km/h (teniske loptice su po brzini letenja iza golferskih).

U Americi se potroši 600 miliona dolara godišnje na kupovinu golf loptica.

Karte za turnire na najstarijem golf terenu St. Andrjuz kupuju se, bez obzira na cenu, i do tri godine unapred.

Čak je i veliki revolucionar Če Gevara igrao golf. Počeo je kao kedi profesionalnih golfera. Njegova najpoznatija partija bila je ona sa kubanskim vođom, Fidelom Kastrom.

Prošle godine, u Kini, održan je prvi turnir u golfu pod vodom.

Najpoznatiji i najbogatiji golfer na svetu, Tajger Vuds, zaradio je do sada oko 930 miliona dolara.

Flojd Satrli Rud, iskoristio je cele SAD kao golf teren – od Atlantika do Pacifika. Partija je trajala od septembra 1963. do oktobra 1964. Tom prilikom je udario lopticu preko 114.000 puta, a izgubio je oko 3500 loptica.

U Japanu postoji sekta koju nazivaju i ,Golf religija, jer se na krovu nekoliko njihovih crkava nalaze vežbališta.

Na Mesecu postoje tri golf loptice.


Golferska torba

Ako želite da budete ozbiljan igrač golfa, u torbi bi trebalo da imate:

  • tri vrste štapova, ali maksimalan broj štapova je četrnaest
  • tee (postolje za lopticu – ekserčić u obliku slova T sa kojeg se ispucava loptica pri početnom udarcu)
  • viljuškicu za popravku trave na Greenu (na viljuškici je i marker – za obeležavanje mesta loptice ukoliko je potrebno da se ona malo pomeri zbog saigrača)
  • golfersku rukavicu (nosi se na suprotnoj ruci od one kojom pišete)
  • knjižicu golf pravila – neophodna je, a koristi se u slučaju nekih nesporazuma ili samo potvrde pravila (kojih ima mnogo, pa je korisno uvek je imati sa sobom)
  • kačket
  • peškire (za lice, ali i za opremu)
  • kišobran ili kabanicu (igra se prekida samo kada grmi, a golferi imaju običaj da kažu da nema lošeg vremena za golf postoji samo loše odeven golfer)
  • losion za sunčanje (iako golferi žive desetak godina duže, ipak zbog stalne izloženosti suncu često izgledaju starije)
  • mnogo vode
  • energy bar (banane, bonžite) za dodatno unošenje šećera, proteina i sl.
  • Iz istog broja

    Košarka

    Pogled ka EBA

    Vladimir Stanković

    CERN

    Crna rupa u domaćoj radinosti

    Slobodan Bubnjević

    Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

    Pogledajte arhivu