Mozaik

Košarka – NBA u Evropi

25. 10. 2006. / 13.30

Približavanje da, dolazak ne

Spekulacije o skorašnjoj "evropskoj diviziji NBA" nemaju mnogo osnova, ali je izvesno da ćemo i narednih godina u oktobru viđati sve više ekipa iz najjače lige na svetu što je, zasad, najbolje rešenje i za NBA i za evropsku košarku

Približavanje da, dolazak ne 1

Jedna pogrešna interpretacija Dejvida Šterna, komesara NBA lige, na početku njegove evropske turneje tokom koje je u Barseloni, Rimu, Moskvi i Kelnu pratio utakmice i turnire na kojima su igrala četiri NBA tima i više evropskih ekipa, prouzrokovala je spekulacije o "skorašnjem rađanju evropske NBA divizije", ali je na kraju sam Štern razjasnio stvari i doslovce rekao:

"Već godinama slušam kako NBA ‘dolazi u Evropu’. Da, mi dolazimo, ali ovako kao sada, u saradnji sa Evroligom. Ona je ta koja dolazi, koja raste. Evropa još nema uslove za NBA. Pogledajte samo dvorane. Kada su građene? U Americi od 30 NBA timova 29 igra u dvoranama koje su izgrađene posle 1987, a u Evropi je takvih jako malo… Rimska Arena je otvorena za Olimpijadu 1960, u Moskvi je najveća dvorana otvorena takođe za Olimpijadu 1980… Danas je koncept moderne sportske dvorane zapravo kombinacija sporta i biznisa, u sastavu su kino-dvorane, restorani i razni drugi sadržaji."

Na ovo što je rekao komesar NBA lige treba dodati činjenicu da za formiranje NBA tima treba (najmanje) 300 miliona dolara a zatim dolaze svi mogući tehnički problemi, od broja utakmica kod kuće i u SAD do cena ulaznica koje se u SAD kreću od 100 dolara pa naviše, što je za Evropu veoma skupo. Na sve tehničke probleme treba dodati i pesimizam u pogledu posete jer u Evropi nema publike koja bi svake druge-treće večeri kupovala skupe ulaznice i punila velike dvorane da bi gledala utakmice koje u takmičarskom smislu znače malo ili ništa.

Dakle, ako je nekome do mog mišljenja, apsolutno se slažem sa Šternom da za NBA ni danas ni u bližoj budućnosti nema mesta u Evropi. Jednog dana, ko zna, ali sada ipak govorimo o sadašnjem i skorašnjem budućem vremenu.

U takvoj situaciji kao idealno rešenje nameće se upravo uspostavljeni vid saradnje, kao rezultat stalnog približavanja NBA i Evrolige, dve privatne organizacije sa sličnim idejama i sličnim organizacijama. Naravno, Evroliga kaska za NBA, ali razlika ni slučajno nije pedesetak godina, koliko ih deli od formalnog nastanka. Evroliga ulazi u svoju sedmu sezonu, uprkos prognozama mnogih da će "trajati samo jednu zimu", sve jača i stabilnija. Interesovanje za učešće u njoj neprestano raste i nije daleko dan kada će ona biti proširena jer sa 24 tima iz samo 13 zemalja ne može da zadovolji interese svih onih koji žele da učestvuju.

DVA PORAZA NBA: Ukupno gledano, NBA timovi (San Antonio, Filadelfija, L.A. Klipers i Finiks) odneli su pobedu u duelima sa evropskim timovima od kojih svi baš i nisu bili "evropska prva liga" (Asvel Vilerbanm, Himki), ali to i nije bilo sporno. Evropljani su odneli dve lepe pobede, prvo je Barselona pobedila Filadelfiju (104:99) a potom je evropski prvak CSKA deklasirao Kliperse, učesnike plej-ofa, pobedivši sa 94:75! Roma je pružila solidan otpor Fenkisu, baš kao i Makabi San Antoniju u Parizu. Na "Final Touru" u Kelnu CSKA u finalu nije imao pravu šansu protiv Filadelfije, ali sve u svemu rezultat uopšte nije bio loš. Posle prošlogodišnje istorijske pobede Makabija u Torontu, sada su dve američke ekipe pale na evropskom tlu. Ko zna, možda dogodine bilans po Evropljane bude još bolji.

Turneja je pokazala ono što je poslednjih godina evidentno: da se razlika u kvalitetu drastično smanjuje. Uostalom, ne bi NBA timove kupovali po Evropi "kao ludi" i organizovali skauting-servis kojim pokrivaju i pionirska takmičenja… U nedostatku sopstvenih talenata, evropski igrači, taktički tehnički školovani, naučeni na timsku igru, sve su traženiji na račun američkih indvidualaca kojima su najvažnije lična statistika i zabava. Naravno, za evropsku košarku nije dobro što odlazi toliko igrača, ali to je proces koji se ne može zaustaviti. Šta bi trebalo da kažu Brazil i Argentina za svoje fudbalere? Odlaze čim pokažu talenat, ali dolaze novi…. Uostalom, mnogi Evropljani, kada shvate da su otišli prerano ili da uopšte nisu za NBA, spakuju kofere i vrate se u Evropu. Takođe, puno je američkih igrača koji su prošli kroz NBA a danas igraju u evropskim ekipama. To je tema koju će izregulisati samo tržište, mada malo čvršći dogovor između NBA i Evrolige, neka vrsta "pakta o nenapadanju", ne bi bio na odmet. Bar dok evropski talenti ne napune 22-23 godine.

SKUPA ZABAVA: Posle dobrih ovogodišnjih iskustava i sjajnih poseta u svim dvoranama, izvesno je da će se slična situacija ponoviti i dogodine. Već su perfektuirane utakmice u Madridu i Malavi, najverovatnije i u Rimu dok se za još nekoliko utakmica traže domaćini. Uslovi pod kojima NBA dolazi nisu laki za organizatore, "fee" je 500.000 dolara plus plaćeni troškovi u hotelu najviše kategorije za jedno 70 osoba jer je to stil NBA. Naprosto, izvrši se "invazija" na grad, od velikih šefova do pomoćnog osoblja, "čirlidersica" i zabavljača raznih vrsta. Cifre navodim da bi bio jasniji odgovor na pitanje zašto bi, recimo, Beogradu bilo teško da se upusti u trku za dobijanje utakmice ili turnira iako ima sjajnu halu i vrhunske hotele. Cene ulaznica morale bi biti paprene da bi se trošak isplatio…

Iz istog broja

Modni kroki

Oktobarski salon mode

Sanja Srdić

Godišnjica Španskog građanskog rata

Karavan sećanja

Neda Radulović

IT žargon

Benefit i legasi decentralizovanog mejnfrejm interfejsa

Marija Vidić, Slobodan Bubnjević

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu