Volendam, piktoreskni ribarski gradić na holandskoj obali Atlanskog okeana, privlači stotine hiljada turista, pamti slavne slikare koji su se ženili ovdašnjim devojkama, ali i tragediju sa početka ovog veka koja ga je dovela u sve svetske medije
Centralna železnička stanica u Amsterdamu otvorena krajem devetnaestog veka, veličinom i lepotom fasade uliva strahopoštovanje i divljenje. Dok joj prilazimo iz pravca centra grada, pored nas promiču lica sveta, i u svakih 10 prolaznika prepoznajete pripadnike bar tri rase.
Jednosatna vožnja autobusom koji odatle polazi, dovodi vas do ribarskog gradića Volendam na obali Atlanskog okeana. Silazimo u centru mesta i nakon kratke šetnje po sunčanom februarskom danu ugledali smo more. Jedan od najatraktivnijih malih gradova u Holandiji važi za turističku meku već više od jednog veka.
U početku, polovinom 14. veka, Volendam je bio samo luka susednog većeg grada Edama. Od tog vremena stanovnici Volendama bave se ribarenjem i poljoprivrednom, najviše proizvodnjom sira. Kada su krajem 19. veka prvo Renoar, a kasnije i Pikaso počeli da navraćaju ovde, Volendam je dobio epitet “umetničkog raja”.
HotelSpaander…hotel Spaander;…
Posle njih, u Volendam su došli i brojni drugi slikari. Zanimljiva je priča o trojici njih koji su se oženili ćerkama vlasnika hotela “Spaander” (imao je ukupno sedam ćerki). Nemac Georg Hering oženio se Paulinom, Francuz Augustin Hanikot Trinetom, a Holanđanin Vilim Vouters – najmlađom Koni. Hiljade slika nastalih početkom 20. veka u Volendamu prodato je širom sveta, najviše njih u SAD, posebno porodicama Vanderbilt, Rokfeler, Karnegi i Herst.
Očarani Volendamom na tim slikama, mnogi su poželeli da ga vide uživo. Novinski izdavač Vilijem Randolf Herst, ruska balerina Ana Pavlova, supruga predsednika SAD Elenora Ruzvelt, Volt Dizni, Elizabet Tejlor, Muhamed Ali, ali i nemački car Vilijem II i holandske kraljice Vilhelmina, Julijana i Beatris samo su neke od poznatih ličnosti i krunisanih glava koji su posećivali Volendam i gotovo svi odsedali u hotelu “Spaander”.
Posebno je zanimljiva priča o nemačkom slikaru Georgu Heringu, jednom od zetova vlasnika hotela “Spaander”. On se, dakle, 1912. oženio Paulinom, koja je 1918. umrla od španske groznice. Ponovo se oženio dve godine kasnije sa Elizabet Lasal, koja je bila toliko ljubomorna na muževljevu petogodišnju ćerku da ju je udavila u bunaru ispred kuće. Izvršila je samoubistvo u zatvoru. Georg se oženio ponovo – sa Lujzom van Megen je dobio sina Ena. Slikar je umro u 52. u Volendamu a sahranjen je u Edamu.
Inače, hotel “Spaander” je 1881. sagradio Lendert Spander. Posao je 1919. preuzela ćerka Alida, a umetnička kolekcija hotela je između dva rata narasla na 1.400 slika i skulptura. Posle Drugog svetskog rata Alida umire, a hotel preuzima porodica Šindler iz Volendama. Međutim, pandemija koronavirusa žestoko je pogodila poslovanje hotela i on je 2020. bankrotirao. U martu 2021. preuzeo ga je hotelski lanac Best Western Hotels & Resorts, koji je dotadašnjeg vlasnika Everta Šindlera zadržao kao generalnog direktora.
RibarskiBrodVolendam…jedrenjak;…
U Volendamu većinu populacije čine katolici što je ostavilo duboke tragove na istoriju ovog mesta u kojem je rođen veliki broj misionara i biskupa. Iza reda živopisnih crkava koje gledaju na more, nalazi se Sint-Vincentiuskerk, katolička crkva posvećena francuskom svecu Sv. Vinćentiju. Crkva je sagrađena 1860, više puta je renovirana, a okružuju je živopisni park i kanal. Prilikom jednog nevremena 2009, grom je udario u toranj crkve i prouzrokovao veliku štetu na električnim instalacijama i orguljama.
Devet godina ranije, jedna druga vatra dovela je Volendam u udarne vesti svetskih medija. Tokom proslave Nove 2001. godine, vatra je izbila u kući na obali u kojoj se nalazio kafe “De Hemel” (“Nebo”), koji je bio smešten na najvišem spratu i krcat gostima, veruje se da ih je bilo oko 350. Kako to u ovakvim slučajevima biva, sve je počelo bezazleno tako što je jedna prskalica upalila novogodišnju dekoraciju. Vatra se brzo proširila i na ostale lokale u kući, poginulo je 14 mladih ljudi a njih 241 je smešteno u bolnicu. Većina povređenih i poginulih imala je između 15 i 22 godine. Stručnjaci su kasnije utvrdili da se u momentu požara razvila temperatura od čak 400 stepeni Celzijusa. Nastala je, naravno, opšta panika, nestalo je struje i počeo je stampedo u kojem su takođe mnogi stradali.
Gradonačelnik Volendama koji je posle požara podneo ostavku, tvrdio je kako je panika nastala jer su svi izlazi za slučaj opasnosti bili zaključani. Vlasnik kafea Jan Verman optužen je za nemar, da nije premazao novogodišnju dekoraciju supstancama otpornim na vatru i da je pustio previše ljudi u lokal. Više od 15.000 ljudi sa premijerom Holandije Vimom Kokom i tadašnjim prestolonaslednikom (današnjim kraljem) Vilijemom Aleksanderom na čelu učestvovalo je u povorci ulicama Volendama koja je odala poštu poginulima u požaru. Na ovu tragediju danas podsećaju ploča na šetalištu uz obalu i spomenik na lokalnom groblju.
Pored kafea, restorana i prodavnica suvenira, na šetalištu uz more u Volendamu uočavamo nešto što se retko gde sreće – nekoliko prostranih fotografskih radnji sa tradicionalnim holandskim kostimima koje možete da iznajmite za poziranje. Ženska nošnja iz Volendama smatra se jednom od najprepoznatljivijih u Holandiji iako je u svakodnevnom životu danas nosi manje od 50 uglavnom starijih žena.
FabrikaSira..fabrika sira
Pred ručak, u cilju podizanja apetita, odlazimo do Fabrike sira Volendam u kojoj se nalazi i mali muzej kao i prodavnica u kojoj možete degustirati njihove delikatese. U Muzeju sira je opisan čitav proces nastanka čuvenog holandskog sira “gauda”.
U rano popodne, kada smo izašli iz restorana, uz obalu je već pristao ribarski brod sa mrežama punim ulova iz Atlantika.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Na kasnoantičkom lokalitetu „Feliks Romulijana“ sinoć je počela 58. Gitarijada, ali prve večeri publika gotovo da nije došla. Snimci pokazuju svega nekoliko desetina posetilaca, dok su brojni bendovi prethodno otkazali nastupe u znak protesta
“Jedna od mojih etiketa je ta da pišem o ljubavi. Ne bih da se branim, ali kad bih na ovom svetu videla samo ljubavne priče, to bi značilo da je moj pogled uzak, a život veoma romantičan. Ali nijedno od ta dva nije sasvim tačno”
Srbija je među prvima u Evropi, još pre dvesta godina, živela po građanskim zakonima. Danas se njihove vrednosti ignorišu, institucije koje ih sprovode se guše, a pristalice takvog poretka se proganjaju
Duh koji je pušten iz boce na Zagrebačkom hipodromu početkom jula, preleteo je splitski “Poljud” i sleteo u Sinj gde je bio drugi veliki Tompsonov koncert, a stigao je, istina nešto oslabljen, i do rovinjske rive
Vučićev predizborni plan: uterati strahu u kosti policijskim brutalnošću, rasturiti N1 i Novu S, odglumiti za strance spremnost za dijalog, demagoški stvoriti privid bogatijeg života... No, izuzev stvaranja afera, ništa mu ne ide od ruke
Uz Aleksandra Vučića su većinski jedino penzioneri i oni koji imaju najviše osmoletku. Drugim rečima – sirotinja koju je najviše ojadio i u koju se opet uzda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!