Mozaik

Razglednica

Ostrvo Tudora i Poštenog 2

Hotel-Carice-Elizabete

Ostrvo Tudora i Poštenog

Turisti su okupirali Hvar, ali je u svoj toj gužvi ipak moguće naći neku konobu, galeriju, baštu, staro zdanje – skriveno i mirno mesto za uživanje

U julu i avgustu Hvar je bukvalno pod okupacijom turista iz celog sveta. Pa ipak, moguće je naći po neko skriveno i tajnovito mesto za uživanje. Evo priče o njima.

Između dva rata, deda Đorđa Kovačevića držao je na Pjaci, centralnom hvarskom trgu, malu konobu sa apartmanima i kozom u dvorištu. Đorđe je pre 20 godina otvorio restoran, i dao mu ide po dedinom nadimku – “Pošteni”. Meštani vele da je stari bio toliko pošten i dobar da siromasima nije naplaćivao hranu. Đorđe je oženio Beograđanku, kćerke govore sa beogradskim akcentom pa je ova konoba sa sjajnim jelima po pristupačnim cenama prava mala oaza srpsko-hrvatske bračne i kulinarske ljubavi.

Berti Tudor je jednog jutra ustao i doneo odluku svog života. Iz priobalnog sela Milna na Hvaru vratio u kuću svog deda u Malo Grablje, selo u unutrašnjosti ostrva koje je potpuno napušteno od sredine šezdesetih. Berti i njegova porodica otvorili su tu malu konobu “Stori Komin” koja u ponudi ima samo dva jela – hobotnicu ispod peke (sača) i jagnjetinu ispod peke. Vinska karta sadrži samo dva vina – “domaće bijelo” i “domaće crno”.
Do Malog Grablja se stiže nakon petnaestak minuta vožnje autom iz Hvara, uz strmu cestu koja se u jednom momentu odvaja na levo. Selo koje je sada potpuno napušteno, nikada nije dobilo struju. Tabla ispred jedne od kamenih jednospratnica kazuje da je tu nekada bila škola. Na spratu je živela učiteljica, kažu da su njen krevet i drugi delovi nameštaja još tamo. Oko 180 žitelja Malog Grablja napustilo je selo pre nešto više od 50 godina zbog filoksere – bolesti vinove loze koja je potpuno uništila njihove vinograde, osnovni izvor prihoda meštana.
U Bertijevoj konobi “Stori Komin” troškovi su svedeni na minimum: rade samo on i članovi njegove porodice, jedina struja, ona iz malih sijalica iznad stolova – dobija se od solarnih panela na krovu kuće. Energetski i ekonomski održiv projekat u gotovo idealnom smislu. “Kada je odlučio da se vrati u selo, meštani Milne su za tatu rekli da je ‘skrenuo’!”, priča nam jedna od dve Bertijeve kćerke.

Hotel Palace Elizabeth nalazi se na mestu nekadašnje Kneževe palate koja pripada vremenu kada je ostrvom vladala Venecija. O njoj svedoče dva kamena lava na zidu na ulazu u hotel. Veći lav najstariji je sačuvani u gradu Hvaru i više podseća na vola ili psa, ali, kako je to u romanu Venecija napisao Vladimir Pištalo, treba uzeti u obzir kako umetnici tog vremena nikada nisu videli lava uživo. Manji lav nepoznatog klesara je izvrsno prikazan simbol venecijanske vlasti s venama na nogama i ljudskim crtama lica. Prednjim šapama stoji na kopnu, a zadnjim na moru, čime na simbolični način obuhvata kopnene i morske posede moćne Mletačke Republike – Stato da Terra i Stato da Mar. 

Posle propasti Mletačke Republike uloga kneževa nestaje a s njima i palača gubi na važnosti. Palača je bivala sve zapuštenija i na kraju je srušena na prelazu iz 19. u 20. veka da bi na njenom mestu 1900. bio podignut lečilišni hotel carice Elizabete, današnji hotel Palace.

Na terasi hotela, na istom nivou gde se nalazi bazen, smeštena je monumentalna “kruna” bunara koji je nekada davno krasio dvorište Kneževe palače. Jedna je od najvećih kruna u privatnim kućama, prečnika 172 cm. Na kruni su prikazani krilati lavovi s knjigom, simboli venecijanske vlasti, i lik Sv. Stjepana, pape i mučenika iz prvih vekova hrišćanstva, zaštitnika grada Hvara.

Gotovo svako mesto na jadranskoj obali i otocima imalo je ložu (lođu) – natkriveni prostor gde su lokalni uglednici donosili važne odluke i raspravljali o brojnim temama. Hvarska lođa prvi put se spominje 1289. ali nije poznat njen izgled. Današnji izgled dobila je tek početkom 17. veka zaslugom Tripuna Bokanića, mladog i talentovanog graditelja s obližnjeg otoka Brača. Bila je javna sudnica, prostor za licitacije i skladište, kursalon – mesto za okupljanje i druženje građana.
Danas privlači pažnju skladnim lukovima na čijim vrhovima se nalaze isklesane ljudske glave. Prema gradskoj legendi, to su bili prikazi osuđenih vođa Pučkog ustanka koji su postavljeni za opomenu Hvaranima ali i četiri ženska lika. Na posljednjem istočnom luku nalazi se prikaz mladog čoveka bez bora – kao simbol početka života i mladosti. Iznad ulaznih vrata Lođe nalazi se lik bradatog starijeg muškarca s krunom na glavi. Ta kruna simbolizuje astrološki regnum – kraljevstvo, deseto polje karijere koje je u Sunčevom zenitu. Na poslednjem luku na zapadnoj strani Lođe lik je bradatog, izboranog starca s kapom, simbol odlaska, zalaska, skorog kraja života.

Prislonjen uz Lođu je toranj sa satom, u Hvaru poznat po lokalnom nazivu Leroj (sat), zapravo je srednjovjekovna četvrtasta kula u sklopu gradskih zidina koja je u 15. veku postala mesto za gradski javni sat. Stoleće kasnije leroj je dobio zvono ukrašeno religioznim motivima, koje je sve do nedavno je označavalo vreme.

U Kavani Pjaca ispod Leroja pijem kafu sa Tonkom Alujević lokalnom umetnicom koja godinama vodi borbu protiv preterane turističke komercijalizacije grada Hvara. Pre susreta pročitao sam njen post na Fejsbuku u kojem piše o tragičnoj sudbini Hvaranina koji je umro u svojoj kući, okružen bukom i neredom iz obližnjeg noćnog kluba. Uzalud je molio i pisao pisma, lepio plakate po Hvaru boreći se za malo mira pod stare dane. “Dva dana prije nego šta je umra, na kuću su mu rigali i pišali. Na dan sprovoda, prema groblju, prošla san njegovon ulicon. Iz svih susidnih lokala pa i butige plastičnih škovaca, čula se glasna i vesela muzika, histerični smij, činčinavanje čaša i kravlje srkanje koktela!”, napisala je Tonka.

Tonka često na društvenim mrežama deli fotografije i snimke grada Hvara iz ranih jutarnjih sati kada se mogu videti ne baš najprijatnije scene nakon provoda u noćnim klubovima. Čini mi se kao da smo Tonka i ja vodili identičan razgovor četiri godine ranije: milioni evra koje turisti donose u Hvar ostavljaju gluvima nadležne koji bi trebalo da uvedu neki komunalni red.

Splićanin Miloš Glavurtić je pre 13 godina na hvarskoj Pjaci otvorio galeriju ‘Studio orada’, u prostoru koji mu je na korištenje dala Župa Hvar. U njoj se nalaze radovi hrvatskih umetnika, ali i Šagala, Đakometija i Pikasa. “Hvar je ljeti 60 dana svjetsko tržište u malom, zato je ovo način da se hrvatska umjetnost izveze. Držim u galeriji suvremene stvari hrvatskih umjetnika, ali se ne ide na pastoralu, morske pejsaže… Toga ovdje nema, kao ni suvenira, razglednica. Čim čovjek ovdje uđe on vidi da je ovdje galerija. I u njoj je galerist osobno, i što god ljudi pitaju dobiju odgovore. Zato mislim da u ovoj galeriji možemo postići svjetske cijene!” Prekidamo razgovor jer u galeriju ulazi par bogatih Amerikanaca sa jedne od jahti ukotvljenih u hvarskoj luci.

Uvek kada smo na Hvaru družimo se sa starim prijateljem Jadranom Lazićem, američkim fotografom rodom iz Splita koji letnje mesece provodi na Hvaru gde u Zavali ima mali porodični hotel. Među brojnim gradovima u regionu gde je otvorio izložbu povodom 50 godina svog rata – od ovog leta je i Split. Upravo u Crvenom salonu Hotela “Palace Elizabeth” možete da vidite kako je Orsona Velsa, Entinija Kvina, Dejvida Bouvija, Elizabet Tejlor, Džoan Kolins, mrtvog Brežnjeva na odru i brojne druge svetske ličnosti kroz svoj objektiv video Jadran Lazić. Tu je i fotografija Džudi Foster na hvarskoj Pjaci.

Poslednji dan na ostrvu proveli smo na čuvenom Carpe Diem Beachu na ostrvcetu Marinkovac preko puta grada Hvara. Nenad Šepak iz Zagreba suvlasnik je ovog mesta koje svake godine privlači na hiljade mladih iz celog sveta. Na kraju sezone sve osim restorana se demontira i sklanja, jer jugo tokom zimskih meseci uništava ovde sve pred sobom. Inače, sudije Dubrovačke republike su bili popustljivi prema zločinima počinjenim za vreme duvanja juga. jer ovaj vetar negativno utiče ne samo na plažni inventar nego i na raspoloženje ljudi.

Sledeće godine Carpe Diem će proslaviti 25 godina. Tim povodom, u pripremi je dokumentarni film o ovom fenomenu koji je od Hvara napravio mediteransku destinaciju za provod, rame uz rame sa Ibicom i Mikonosom. ¶

Iz istog broja

Strip

Zavisnost kreativnosti od slobode

Nikola Dragomirović

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu