Mozaik

Nagrade i kontroverze

Oskar popularnosti 1

ŠTA ĆE BITI SA OSKAROM: Sve manje gledane dodele nagrada

foto: matt sayles/invision/ap

20. 2. 2019. / 22.04

Oskar popularnosti

Za samo šest meseci američka Akademija filmske umetnosti i nauke uspela je da napravi tri velike greške koje su razbesnele umetnike, filmske radnike i javnost. Sve što je Akademija zakuvala morala je s gorčinom da pokusa i poništi planirane izmene u ceremoniji dodele nagrada koje je trebalo da vrate nekadašnju gledanost i popularnost već neko vreme posrnulom Oskaru

Pre tačno 40 godina, na inicijativu Zorana Predića, novinara u veoma čitanom magazinu "Radio TV revija", organizovan je Izbor za ličnost godine u raznim kategorijama, a nagrade su, uglavnom, dobijali pevači, glumci i sportisti. Godinu dana kasnije, ova nagrada je dobila ime Oskar popularnosti i opstala je (uz prekid 1994–2004) do današnjih dana. Nije poznato da li je iko iz Odbora guvernera (umetnici i stručnjaci koji predstavljaju 17 filmskih profesionalnih oblasti) Akademije ikada čuo za uspeh Oskara popularnosti, ali im je odavno bilo jasno da je gledanost i relevantnost ceremonije dodele nagrada uveliko u padu. Nova uprava Akademije, predvođena uglednim direktorom fotografije i rediteljem Džonom Bejlijem, čiji četvorogodišnji mandat traje od 2017. bila je rešena da napravi radikalne izmene i povrati Oskaru nekadašnji sjaj. Iskusni Bejli je za pedesetak godina karijere snimio skoro 70 filmova (među njima i urnebesni Dan mrmota), sarađivao sa čuvenim rediteljima Polom Šrederom, Lorensom Kazdanom, Volterom Hilom, režirao četiri filma od kojih je zapažen Mesec od porcelana, na Kanskom festivalu podelio nagradu sa scenografkinjom Eiko Išioka i kompozitorom Filipom Glasom za doprinos umetnosti u filmu Mišima i nikad nije dobio Oskara. Svestan značaja nagrade za dobitnike i čitav filmski svet generalno, kao i opadajućeg interesovanja za prenos njihove dodele, Džon Bejli je 8. avgusta prošle godine predvodio odbor Akademije koji je najavio tri ključne promene:

1. Uvođenje "nove kategorije za izvanredno dostignuće u popularnom filmu", s tim da će naknadno biti saopšteni "kriterijumi za nominacije i ostali detalji".

2. Televizijski prenos ceremonije dodele Oskara koji obično traje između tri i četiri sata biće striktno ograničen na tri sata. Da bi se zadato vreme postiglo i skratila ceremonija, dodela Oskara za nekoliko kategorija obaviće se tokom televizijskih reklama, odnosno neće se videti u živom prenosu.

3. Počevši od 2020, dodela nagrada će se odvijati dve nedelje ranije od uobičajenog termina – sredinom februara umesto krajem istog meseca ili početkom marta. To bi trebalo da skrati i vreme koje prođe od trenutka kada se zvanično objave nominacije (najčešće sredinom januara) do uručivanja nagrada.

Kao što obično biva, javnost se zainteresuje za planove podložne javnoj raspravi tek kada počnu da se ostvaruju. Tako za ovu poslednju najavljenu izmenu reakcije možemo očekivati tek kada se približi datum dodele Oskara 9. februar 2020. za razliku od ovogodišnje ceremonije koja je zakazana za 24. februar. Međutim, struka i mediji su istog trenutka postavili pitanje šta znači uvođenje kategorije najbolji popularni film. Neki su protumačili da je Akademija, otkad Mračni vitez 2008. nije uspeo da uđe u nominaciju za najbolji film, proširila broj nominacija za tu kategoriju sa pet na deset ne bi li prisustvo komercijalnih filmova u zvaničnoj konkurenciji podiglo gledanost dodele Oskara. Međutim, blokbasteri su odavno deo ceremonije jer baš takvi filmovi često dobijaju nagrade za najbolje specijalne efekte, zvuk, kostim, scenografiju… U odsustvu dodatnih informacija o novoj nagradi postavilo se pitanje po kakvom bi kriterijumu filmovi bili kvalifikovani za nju. Da li je u pitanju zarada na bioskopskim blagajnama? Ako je tako, da li bi, recimo Crni panter, koji je već u konkurenciji za "staru" nagradu najbolji film bio nominovan i u novoj kategoriji jer spada u najgledanije filmove prošle godine? Negativne reakcije su u septembru prošle godine dostigle vrhunac, pa je Akademija (umesto najavljenog pojašnjenja o novoj nagradi) saopštila da se odluka o nagradi za najbolji popularni film odlaže. Dva meseca kasnije, Džon Bejli je izjavio da je "Odbor još jednom razmislio i odložio odluku, ali da to ne znači da je ta ideja mrtva".

Oskar popularnosti 2
UDRUŽENIM SNAGAMA PROTIV TROLOVA: Elen de Dženeris i Kevin Hartfoto: ron paul revolt; eva rinaldi


IMA LI PILOTA U AVIONU

Dok je odlučna spremnost da ovogodišnja ceremonija kraće traje čekala pravi tajming za izliv gneva, nekoliko vezanih mini ili polu skandala učinilo je da dodela Oskara ostane bez voditelja. Samo nekoliko dana pošto je Akademija u decembru objavila da će dodelu voditi komičar Kevin Hart, on je odustao od ovog angažmana. Naime, popularni glumac je u periodu od 2009. do 2011. objavio niz homofobičnih tvitova na svom profilu. Sa ovom praksom je prestao baš nekako u trenutku kad mu je karijera vrtoglavo krenula uzlaznom putanjom. Međutim, kao što znamo, đavoli ne spavaju, već su, kad se saznalo da će Hart voditi Oskara ove godine, tekstualne poruke sa komičarevog Tviter naloga pretvorili u fotografije (screenshot) i ponovo ih raširili društvenim mrežama. Kevin Hart je možda samo nekoliko sati zakasnio da obriše svoje tvitove i tako sebi oprosti ružnu prošlost. Sadržaj spornih tvitova se ispostavio kao prilično neduhovit i glup: u jednom postu kaže kako bi, da kojim slučajem zatekne svog trogodišnjeg sina kako se igra ćerkinom kućicom za lutke, razbio mu je o glavu i rekao da to ne radi jer je to gej. Ili komentariše fotografije sa drugih profila ocenjujući ih kao gej zbog odeće koju neko nosi ili ne nosi. Pritisak na Harta i Akademiju bio je toliki da je glumcu postavljen ultimatum: ili će se izviniti za tvitove ili neće dobiti posao. Hart je odbio da posluša Akademiju rekavši da nema za šta se izvinjava zato što se već ranije suočio sa svojim homofobnim tvitovima i šalama iz perioda 2009–2014. U video-poruci sa svog Instagram naloga Hart je rekao da je prevazišao taj period i da je "sada u potpuno drugačijem prostoru svog života", dodajući: "Vi hranite trolove na internetu. Vi ih nagrađujete. Neću to da uradim." (da se izvini, prim. nov.) U odbranu Hartovog prava da njegove ranije greške budu u javnosti zaboravljene, javila se Elen Dedženeris, glumica, komičarka i LGBTQ aktivistkinja. Dedženeris, Hartova bliska prijateljica, bila je i sama domaćica ceremonije dodele Oskara 2014. U svojoj emisiji u kojoj je Hart bio gost Dedženerisova je istakla da su oni koji su ljuti na Hartovu homofobičnu prošlost obični trolovi: "Tamo ima toliko hejtera, šta god da se dešava na internetu ne obraćaj pažnju na njih. To je mala grupa ljudi koja je veoma, veoma glasna." Elen Dedženeris je naglasila da se Hart promenio, izbacio homofobični humor i da neko mora da ustane protiv trolova. "Ne dozvoli da ovi ljudi pobede", ohrabrila je Harta i poručila: "Vodi Oskara."

Već je bilo kasno. Hart je doneo konačnu odluku i objavio je na svom Tviter nalogu: "Odlučio sam da odustanem od vođenja Oskara ove godine zbog toga što ne želim da skrećem pažnju u noći koja treba da proslavi toliko čudesnih i talentovanih umetnika. Iskreno se izvinjavam LGBTQ zajednici za svoje bezosećajne reči izgovorene u prošlosti." Na kraju, Hart je uradio upravo ono što je Akademija od njega tražila, međutim, potraga za njegovim naslednikom već je bila počela. U stvari, Akademija je početkom januara objavila da ove godine Oskar neće imati domaćina. Biće to prvi put posle 30 godina, od 1989. kada niko nije vodio dodelu.


LOŠ TAJMING

Odluka da ovogodišnja ceremonija nema domaćina obradovala je producente nacionalne televizije ABC koja ima ekskluzivan ugovor sa Akademijom o direktnom prenosu Oskara najmanje do 2028. Bez formalnog domaćina ceo prenos mogao bi da bude kraći, pogotovo ako se uzmu u obzir predugi monolozi glumca Džimija Kimela, koji je vodio ceremoniju prethodne dve godine. Zatim je u javnost dospela vest da se Akademija svim silama trudi da na ceremoniju dovede što više glumaca iz četvrtog nastavka filma o superherojima Osvetnici. Taj film od prošle godine puni blagajne, ali se postavilo pitanje da li su Osvetnici, sposobni da spasu svet, dovoljno dorasli da spasu Oskara? Kada je Akademija u avgustu najavila promene, "Varajeti" je pisao da su se čelnici TV ABC sreli sa rukovodstvom Akademije odmah posle prošlogodišnje ceremonije kada su izneli podatak da je gledanost opala za čitavih 19 procenata u odnosu na 2017. Gledanost među stanovništvom doba između 18 i 34 godine pala je za 29 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a čak 56 odsto u odnosu na 2014. kada je voditeljka bila Elen Dedženeris. ABC je predložio niz izmena: od skraćivanja ceremonije, preko uvođenja nagrade za blokbastere do angažovanja umetnika koji glume superheroje kao što su Osvetnici ne bi li se povratila mlađa publika. Zlobnici su primetili još jednu korelaciju: Osvetnici su intelektualna svojina Marvela, Marvel studio je u posedu Diznija, koji je vlasnik televizije ABC. U svakom slučaju, čini se da su producenti pogrešno protumačili statistiku. Gledanost događaja u živom prenosu (kao i gledanost bilo kog televizijskog programa) konstantno je u opadanju, pogotovo kod mlađe publike. Delimičan izuzetak čine sportski događaji, mada rejtinzi pokazuju da je ovogodišnji Superboul, najgledaniji prenos na svetu, dostigao svoj desetogodišnji minimum.

U nizu napora da prenos dodele Oskara učine što zanimljivijim ostalo je još jedino skraćivanje trajanja. To je dovelo do predloga da se samo dve numere, od nominovanih pet za najbolju originalnu pesmu, izvedu uživo na bini. Posledica ovog krajnje lošeg tajminga bila je potpuni muk javnosti izazvan nevericom i zbunjenošću. Dan kasnije Akademija je, brže-bolje, saopštila da će svih pet pesama biti izvedeno, samo u skraćenoj verziji od 90 sekundi.


FILM BEZ SLIKA

Ostajući dosledna odluci iz avgusta da skrati dodelu Oskara na tri sata, Akademija je 11. februara saopštila koje se četiri nagrade neće videti u prenosu uživo jer će biti dodeljene tokom emitovanja reklama: za najbolju fotografiju, montažu, šminku i frizuru, kao i za najbolji kratki igrani film. Uzalud je predsednik Akademije Džon Bejli objašnjavao da će se svi delovi ceremonije, uključujući ove četiri, videti uživo na zvaničnoj internet stranici Oscar.com i na društvenim kanalima Akademije, uzalud je obećavao da će se sva predstavljanja i svi govori videti u skraćenom snimku, uzalud je potvrdio da su guverneri šest od 17 umetničkih i stručnih oblasti dobrovoljno prijavili svoje nagrade da budu isključene iz direktnog prenosa, urlik koji se čuo iz filmske zajednice bio je zaglušujuć. Burno su reagovali silni filmski sindikati i udruženja, neki su išli toliko daleko da su primetili kako, sasvim slučajno, u četiri kategorije koje su imale manje sreće nema nijedne Diznijeve nominacije ili neke njihove ćerke kompanije ili koprodukcije. A onda je nekoliko stotina članova Akademije (koji svojim glasovima odlučuju o nagradama i kojih ima oko 6000, tačan broj se drži u tajnosti) poslalo otvoreno pismo žestoko kritikujući kontroverznu odluku. Među potpisnicima je više od 230 direktora fotografije (među njima Vitorio Storato i Kaleb Dešanel, treba li navoditi još?), oko 90 reditelja (braća Koen, Martin Skorseze, Kventin Tarantino, ovogodišnji nominovani Spajk Li i Alfonsko Kuaron), zatim šezdesetak glumaca (Robert de Niro, Elizabet Benks, Frensis Mekdormand) i teško izbrojiva lista raznih filmskih radnika podvedenih pod jednostavan naziv filmadžije. Dugo ovakvo jedinstvo nije bilo viđeno u Holivudu. Pismo se završava rečima: "Kada priznanje odgovornima za kreaciju izuzetnih filmova bude umanjeno institucijom čija je upravo svrha da ih zaštiti, onda mi više ne odražavamo duh obećanja koje je Akademija dala da će slaviti film kao kolektivnu umetničku formu." Na ova ozbiljna negodovanja Akademija je reagovala tvrdeći da ih filmadžije nisu dobro razumele i da im nije bila namera da nipodaštavaju ničiji rad i umetnički doprinos. Sve u svemu, zahvaljujući očajnoj komunikaciji sa javnošću, Akademija se još jednom povukla i saopštila da će sve nagrade biti prikazane u direktnom televizijskom prenosu, što znači da će trajati više od tri sata. Ništa od skraćenja.

Izgubljenost u komunikaciji možda je najbolje opisao Alfonso Kuaron, filmadžija (pored toga što je u trci za najboljeg reditelja sa svojim filmom Roma) koji je prvi put u istoriji Oskara iste godine nominovan u dve značajne kategorije – za najbolji film i za najbolju fotografiju: "U istoriji kinematografije bilo je remek-dela bez zvuka, bez boje, bez fabule, bez glumaca i bez muzike. Nijedan film nikada nije napravljen bez fotografije i bez montaže."

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu