Mozaik

Liberalizacija tržišta električne energije

Od 1. januara srednji napon na slobodnom tržištu 2

Od 1. januara srednji napon na slobodnom tržištu

Sve kompanije i preduzeća na srednjem naponu, odnosno kompanije i preduzeća koji imaju više od 50 zaposlenih ili godišnji prihod veći od deset miliona evra ili su priključeni na napon veći od 1 kV, od januara 2014. godine treba da izaberu od koga snabdevača će da kupe struju. Od 2015. na tržište će izaći kompletna privreda, sva pravna lica, a to će moći da učine i domaćinstva

U organizaciji Asocijacije medija, 14. decembra u Beogradu organizovan je seminar pod nazivom "Promene na tržištu električne energije u Srbiji". Da se otvara tržište električne energije i postaje slobodno, nije nova vest. Novost je da od januara naredne godine na slobodno tržište izlaze i potrošači (kupci) električne energije koji spadaju u neku od sledećih kategorija: imaju priključke na srednjem naponu ili više od 50 zaposlenih ili godišnji prihod veći od deset miliona evra.

Ono što se pre liberalizacije tržišta zvalo elektrodistribucije, objedinjavalo je ulogu trgovca i operatora. Operator vodi računa o transformatorima, vodovima, kablovima, mernim mestima; onaj koji dolazi do kupca da nešto popravlja kada je potrebno. Operator je odgovoran za održavanje i razvoj mreže kojom upravlja, za tačnost merenja, za kvalitet isporučene energije. Agencija za energetiku će propisivati standarde za rad operatora. Kontrolisaće se sve: od toga koliko će kupci čekati na telefonskoj liniji za prijavu kvarova pre nego što neko podigne slušalicu, pa do toga koliko će proći vremena dok se prijavljeni kvar ne otkloni.

Pojmom snabdevač (do sada korišćen termin "trgovac") obuhvataju se svi oni koji imaju neku električnu energiju raspoloživu za prodaju.

Do sada je u Srbiji sve to bila regulisana delatnost. Električna energija nabavljana je samo od Elektroprivrede Srbije po regulisanoj ceni i prodavana po regulisanoj ceni. Otkako je počeo postupak liberalizacije, cena električne energije zavisi od ponude i potražnje, a kupci mogu da izaberu od koga će struju kupiti.

U novom sistemu funkcionisanja tržišta, regulisana će biti samo takozvana mrežarina. To je usluga koju će na visokom naponu pružati javno preduzeće Elektromreže Srbije (EMS), u čijem su vlasništvu svi visokonaponski vodovi, odnosno prenosna mreža električne energije u Srbiji. Tom regulisanom cenom usluga EMS-a pružaju se isti uslovi za sve učesnike na tržištu i na taj način se sprečava povlašćen status za pojedinačne snabdevače. Na srednjem i niskom naponu te usluge pružaju operatori distributivnog sistema, dosadašnje distribucije.

Cena mrežarine zavisi od količine energije koju kupac kupuje, ali i od nekih drugih parametara poput toga da li distributivni sistem zbog kupca mora da investira u sistem, od reaktivne energije, od toga na šta kupac ima pravo, da li se stvaraju neke smetnje u sistemu itd.

Što se tiče pravnog okvira potrebnog za funkcionisanje slobodnog tržišta, sve je spremno. U toku su pripreme izmena i dopuna zakona kojima će se povećati sigurnost snabdevanja i zaštita potrošača.

Od januara 2013. godine tržište je otvoreno za 26 kupaca na visokom naponu. Kao snabdevači tih kupaca aktivni su samo EPS i Geni iz Slovenije. Iako je dodeljeno oko 70 licenci za snabdevača strujom, u Srbiji je aktivno samo 30-ak, i oni se uglavnom bave poslovima veleprodaje električne energije.

Od 1. januara 2014. godine, na tržište će izaći oko 3200 kupaca i očekuje se da će se u početku pojaviti samo pet ili šest snabdevača za krajnje kupce u Srbiji.

BALANSIRANJE: "Električna energija mora da se troši istog trenutka kad se i proizvodi. Terminološka novina je da su svi učesnici na tržištu balansno odgovorni i da se njihovi odnosi regulišu ugovorima", objasnila je na skupu Ljiljana Hadžibabić, članica Saveta Agencije za energetiku.

Balansna odgovornost znači da potrošač predvidi svoju potrošnju i da time ostvari balans između potrošnje i proizvodnje, a onaj ko organizuje rad sistema, mora da se stara o tome da taj balans postoji. Prema pravilima, snabdevači svakog dana operatoru prenosnog sistema – Elektromreži Srbije i operatorima distributivnog (distribucijama) šalju procene potreba za naredni dan i kako su predvideli da ih izbalansiraju. Postoji određeni stepen tolerancije za "treperenje" razlike, a ukoliko je razlika velika, operator mora da kupi ili proda energiju koja se pojavi kao višak ili manjak u sistemu. Troškove podmiruju oni koji su izazvali taj debalans lošim procenama.

Uvodi se još i profilisanje potrošača. Profili će zavisiti od toga koliko se ravnomerno troši energija, koji je odnos maksimalne snage koja se angažuje i ukupno potrošene energije, da li se struja troši tokom radnih dana ili ne, u sezoni ili ne… Ključni podatak za profile će biti mesečna očitana količina potrošnje.

"Snabdevač na slobodnom tržištu nije dužan nikoga da snabdeva, već samo ako postoji dogovor. Da bi do dogovora došlo, neće odlučivati samo cena: svi snabdevači će se boriti prvo za one koji najviše kupuju, pa za one kod kojih mogu lako da predvide potrošnju, za one koji uredno plaćaju. Šta će biti sa onima koji nisu atraktivni za snabdevače, a električnu energiju troše za neki državno važan posao, na primer železnice, bolnice, vodovodi? To će država nekako morati da uredi", rekla je Ljiljana Hadžibabić.

Promena snabdevača

U zavisnosti od profila potrošača i vremena kada će biti obavezno da se izađe na tržište (potpiše ugovor sa snabdevačem električne energije), kupci će birati od koga će kupovati struju. Promena snabdevača prema zakonu ne sme da traje duže od 21 dan.

Ono što kupac mora da reguliše pre promene jeste da izmiri obaveze prema starom snabdevaču. Tu spadaju sve vrste izmirivanja, pa i sudski proces. Sa dokazom da je obaveza izmirena, kupac podnosi zahtev kod novog snabdevača koji zatim odrađuje sve potrebne radnje prema utvrđenim pravilima.

Ako neko ne potpiše ugovor (ili ugovor prestane da važi), odnosno ostane bez snabdevača, dobijaće električnu energiju od rezervnog snabdevača. Nakon dva meseca rezervnog snabdevanja energija mu biva isključena.

Zbog rizika sa kojim posluje rezervni snabdevač, cena po kojoj će prodavati svoju energiju biće skuplja. Zbog toga se na skupu apelovalo na kupce da na vreme sklapaju ugovore sa snabdevačima.


EPS Snabdevanje

Preduzeće EPS Snabdevanje je na tržištu prisutno od jula 2013. Bave se prodajom električne energije u Republici Srbiji. Otkako je tržište otvoreno za korisnike visokonaponoske električne energije, EPS je u 2013. zadržao 97 odsto tržišta na kojem je pre toga EPS bio jedini snabdevač električnom energijom u Srbiji.

"EPS Snabdevanje kupuje energiju od EPS-a, a svojim kupcima nudi dva paketa, dve cene: cenu za ukupnu potrošnju (sabranu višu i nižu potrošnju) ili poseban obračun za nižu i višu tarifu", rekao je Zvezdan Ćosić, direktor sektora za prodaju ključnim kupcima u EPS Snabdevanju koji je naglasio da je u ponudi za 2014. uračunata balansna odgovornost, što nije slučaj kod nekih drugih snabdevača na tržištu. "Obično se računa 10 odsto odstupanja od predviđene potrošnje, a za sve preko naplaćuju se penali, ali mi u narednoj godini to nećemo primenjivati", rekao je Ćosić.

S obzirom na to da je EPS Snabdevanje u državnom vlasništvu, biće politička odluka da li će se i kako isporučivati električna energija velikim dužnicima, pre svega kompanijama i preduzećima u restrukturiranju.


Od 1. januara srednji napon na slobodnom tržištu 3

Iz istog broja

Feljton – Iz knjige Kako smo propevali – Jugoslavija i njena muzika

Srpski Nišvil

Ivan Ivačković

Vrla nova tehnologija

Sat na čelo, ciglu u ruku

Marija Vidić

Zvezde u 2014.

Mars u kući bezumlja i tišine

Slobodan Bubnjević

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu