Mozaik

Moda

Na respiratorima 1

foto: talkingretail.com

5. 8. 2020. / 22.01

Na respiratorima

Reči koje su se u modnoj industriji najčešće čule prvih meseci pandemije jesu promena, šansa, održivost, restart. Da li je svet spreman da iz ove krize izađe preporođen ili će proizvodnja, boreći se da preživi, samo preuzeti nove obrasce starih, loših navika

Korona virus je zarazio modnu industriju, a do sada ona je pocepana po šavovima. Na metafizičkom nivou, čini se da je magije nestalo. Svet koji je plesao u ciklusima od po četiri kolekcije (jesen, zima, proleće i leto), preskočio je ritam kada su mu zatvaranjem u kuću barem dve sezone ukradene i to u momentu kada su maloprodajni objekti već bili opremljeni robom za predstojeće godišnje doba. I pored velikog nastojanja da se pojača onlajn prodaja, mnogi su proizvođači uterani u preuranjena sniženja, neretko ispod proizvodne cene artikla, a nakon toga i u zatvaranje prodajnih objekata čija je isplativost preko noći postala upitna.

Među prvima koji su morali da preduzimaju drastične mere kako bi umanjili posledice kovid udara, bila je španska grupacija Inditex, koja pod svojim okriljem ima međunarodno najkomercijalnije brendove: Bershka, Pull & Bear, Massimo Dutti, Oysho, Stradivarius, Uterqüe i, naravno, najvećeg nosioca poslovanja, Zaru. Doneta je odluka da se zatvori oko 1200 maloprodajnih objekata i da se njihovo poslovanje preusmeri predominantno na onlajn prodaju. Objekti koji će biti na udaru prvog talasa zatvaranja biće uglavnom oni u Evropi i Aziji, a tendencija je da se zatvore pre svega trendovi koji se obraćaju mlađoj populaciji naviknutoj na onlajn prodaju. Ideja je da u tom talasu prodavnice Zare, najstarije robne marke ove grupe, ostanu ako je moguće u što većem broju netaknute. Takođe, namera ove kompanije je da, koliko je god to moguće, sačuva što veći broj radnih mesta tako što će radnike iz maloprodaje preraspoređivati tamo gde se čini da će njihova pomoć biti svrsishodnija. Tokom prvog kvartala 2020. godine Inditex je poslovao 44 odsto slabije nego u isto doba protekle godine, iako je samo tokom aprila onlajn prodaja porasla za 95 odsto u odnosu na uobičajeni mesečni nivo. U javnosti je snažno odjeknula i vest da je britanski ogranak robne marke Victoria’s Secret proglasio bankrot, zatvarajući osamsto radnih mesta, od kojih je nešto više od sedamsto uspelo da uđe u program delimične pomoći nezaposlenima vlade Ujedinjenog Kraljevstva. U isto vreme u Francuskoj Hermès i Chanel zatvorili su desetine pogona na neodređeno vreme.

U modnoj industriji naše zemlje, nepunih pet meseci od uvođenja vanrednog stanja zbog pandemije, korona je mnoge potrošače sklonila iz trgovinskih zona. Maloprodajni objekti u gradovima Srbije iz dana u dan se zatvaraju. Ono što delimično ohrabruje jeste činjenica da lokale uglavnom zatvaraju trgovci i franšizne radnje, a da srpska modna scena uspeva nekako da preživi jer se uglavnom oslanja na domaćeg potrošača. Moguće je, ali nije izvesno da će od jeseni mnogi domaći proizvođači biti dovedeni u situaciju da zatvore maloprodajne objekte, a očekuje se kovid zima sa potencijalnom izolacijom. Ovo je, međutim, šansa da manji i pokretljiviji dizajnerski brendovi iskoriste okolnost da su domaći kupci, kojima je koncept onlajn prodaje dugo bio stran, sada prevladali tu barijeru – čini se da u bliskoj budućnosti mogu profitirati oni koji razumeju važnost dostupnosti klijentu u virtuelnom svetu. Što se tiče velikih proizvodnih kuća, nije nemoguće da ih u narednim mesecima očekuju scenariji koji prate modnu industriju širom sveta. Međutim, ako se ovom problemu priđe kreativno, moguće je da domaći proizvođači ulaskom u onlajn prostor otvore sebi vrata međunarodne scene.

Izvesno je da će moda opstati i da kreativnost uvek nađe svoj put. Na kraju krajeva, moda je bila jedna od prvih industrija koje su se prilagodile krizi, a dizajneri su se okrenuli proizvodnji maski i uniformi za lekare na liniji fronta. Ono što bi bilo poželjno jeste pokušaj da se realizuje novi modni sistem, koji je pre svega etički i ekološki osvešćen. To bi podrazumevalo koncept spore mode, odnosno usporavanje smenjivanja kolekcija, reciklažu i upotrebu organskih materijala, a što se tiče etike, adekvatno vrednovanje radne snage. To se ne odnosi samo na velike svetske korporacije koje posluju na Dalekom istoku, već i na radnike u proizvodnom i kreativnom procesu u Srbiji i regionu, koji su često minimalno plaćeni za svoj rad. Ne bi bilo loše dati veću šansu mladima koji mnogo bolje razumeju svet i okolnosti koje nas čekaju, s obzirom na to da su odrasli u senci straha od ekološke katastrofe. Za njih to nije samo reč u vokabularu, i spremni su da taj način razmišljanja primene i kroz svoju radnu etiku.

Postkovid vreme može biti momenat velikih promena, ali i još jedno poglavlje u kome će korporativni biznisi naći nov način da nastave starim tokom. Modno izdavaštvo, a možemo reći da italijanski "Vog" tu prednjači, prvo je počelo da ukazuje na probleme. Od bele naslovne strane koja poziva na nov početak, preko uključivanja dece u promišljanje novih koncepata, iz broja u broj skreću pažnju da su promene neophodne. Za sada deluje da bez obzira na gubitke, stvari možemo okrenuti u korist čovečanstva. Nadajmo se da taj entuzijazam neće pokleknuti pod teretom ekonomske realnosti.

Iz istog broja

Žene

Murasaki Šikibu o Genđiju

Ana i Nevena Milojević

Povodi

Nedostižni postrasizam

Tijana Parezanović

Pop kultura

Hrast Robina Huda

Mladen Kalpić

Esej

Nedostaje mi zajednički dah

Marina Milivojević Mađarev

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu