Mozaik

Intervju – Sara Vuletić, programska direktorka

Na evropskoj kulturnoj mapi 1

foto: vladimir veličković

27. 10. 2021. / 19.53

Na evropskoj kulturnoj mapi

"Treba nastojati da se svi pokrenuti procesi nastave kako bi Novi Sad imao svoje sigurno mesto u centru evropskog kulturnog života i nakon godine Evropske prestonice kulture"

Piše: Sonja Ćirić

Sedamdeset sedam dana deli Novi Sad od trenutka kada će početi njegov život kao Evropske prestonice kulture, odnosno kada će početi godina od koje se očekuje da vidno utiče na budućnost ovog grada. Ako ćemo pravo, odbrojavanje do početka traje još od oktobra 2016. godine, kada je Novi Sad izabran za Evropsku prestonicu kulture 2021. i kada su počele pripreme za taj važan događaj. Krajem prošle godine Evropski parlament je odlučio da se zbog pandemije odloži EPK za Novi Sad na iduću godinu, pa je odbrojavanje do početka produženo.

O onom što je prethodilo početku, koji je blizu, i o onom što će mu uslediti razgovarali smo sa Sarom Vuletić, programskom direktorkom projekta "Novi Sad – Evropska prestonica kulture".

"VREME": Kako teku poslednje pripreme?

SARA VULETIĆ: Odbrojavamo dane do 13. januara 2022. godine, za kada je zakazano svečano otvaranje, i kada kažem odbrojavamo, zaista to činimo ispred naših prostorija na Trgu slobode gde smo, kao tim Fondacije, postavili brojač na 100 dana do titule. Krenula je kampanja predstavljanja programa širom grada, na najrazličitije načine i na različitim mestima, a veliki deo programa za celu 2022. godinu već je dostupan publici na našem sajtu. U ovoj poslednjoj fazi priprema, Novi Sad šalje i poslednji izveštaj Evropskoj komisiji pretendujući da bude dobitnik prestižne Nagrade "Melina Merkuri", koju Evropska komisija dodeljuje na osnovu uspešnosti sprovođenja projekta. Takođe, ne treba zaboraviti ni nedavno završeni Kaleidoskop kulture, programski luk koji se zasniva na kulturi zajedništva i tako predstavlja Evropsku prestonicu kulture u malom i svojevrsnu uvertiru u sve ono što nas čeka. Više od 90 odsto posetilaca ga je ocenilo kao vrlo dobar i odličan u smislu napretka u organizaciji i višeg nivoa kvaliteta održanih događaja.

Zbog korone, sve prestonice kulture 2021. godine premeštene su za dve godineosim Novog Sada. Da li znate zašto?

Mi nekako želimo da verujemo da smo zapravo bili najspremniji da to pomeranje bude samo za jednu godinu. No, ne bih se vodila utiskom, već činjenicama. Stoga se uspeh Novog Sada ogleda već u činjenici da je postao prva Evropska prestonica kulture od svih zemalja kandidata za ulazak u Evropsku uniju, kao i da je jedini grad koji je poneo i titulu Omladinske prestonice Evrope 2019. Baš te godine od Evropske komisije stigla je i ocena da je Novi Sad jedna od najboljih Evropskih prestonica kulture u toj fazi priprema. Kada na tu činjenicu dodate da su Temišvar i Elefsina, druga dva grada koja su osim Novog Sada trebala da budu EPK ove godine, izmeštena za 2023. a samo Novi Sad za 2022, to ukazuje na poverenje koje smo stekli zahvaljujući dosadašnjim rezultatima.

Kako je koncipiran program, najavljeno je više od 400 projekata i 1500 kulturnih događaja?

Tako je, Novi Sad će se kao Evropska prestonice kulture 2022. godine predstaviti kroz programe oko 4000 lokalnih, nacionalnih i internacionalnih umetnika u ukupno osam programskih lukova, koji će pričati priču Srpske Atine kroz vizuru zajedničkih evropskih vrednosti, ali i izazova. Stvaranje i realizacija programa EPK je izuzetno težak i zahtevan posao. Ne samo u kvalitativnom smislu, već i u samom obimu. Na sve to, korona virus je ovaj proces još više otežao. Ipak, mi smo od starta znali u kom pravcu se krećemo. Interkulturalnost i multikulturalnost, migracije, žensko stvaralaštvo, kultura mira, očuvanje kulturnog i prirodnog nasleđa Dunava… to su teme koje oblikuju i pojedinačno stvaranje programa. Povezujući ustanove kulture i vaninstitucionalnu scenu, različite vrste umetnosti i žanrove, radimo na onome što je budućnost, ne zaboravljajući ono što je naša prošlost. Mileva Marić Ajnštajn, Milutin Milanković, Milica Stojadinović Srpkinja, Nikola Tesla, Sava Šumanović, Milica Tomić i mnoge druge naše velikane, kroz vizuru Novog Sada, predstavićemo u evropskim okvirima kao neodvojiv deo evropske kulturne baštine.

Od grada koji će biti Evropska prestonica kulture zahteva se evropski, možda čak i svetski nivo. Koliko je Novi Sad podigao produkcijske kapacitete i na kojim poljima?

Novi Sad je pre svega podigao kapacitete u prostornom smislu. U kontaktu sa lokalnim umetnicima, pogotovo mladim, koji tek sada grade svoje karijere i koji i sami tvrde da sada imaju više prostora da stvaraju i da prikažu svoja dela publici. Tu se pre svega misli na nove prostore kao što je mreža kulturnih stanica, potom nova zgrada Muzičke i baletske škole, prva Gradska koncertna dvorana, Kreativni distrikt sa sedam rekonstruisanih od ukupno 11 prostora koji će umetnicima i organizacijama biti na raspolaganju, kao i na Nova mesta – male urbane celine koje građani uz pomoć struke – Društva arhitekata Novog Sada u okviru našeg konkursa "Nova mesta – Mikrogranting" – uređuju prema potrebama zajednice, za svakodnevno korišćenje, ali i održavanje kulturnih događaja. Pored tih novih prostora, ne treba zaboraviti ni činjenicu da su kapaciteti podignuti i u smislu otvaranja vrata nekih lokacija u gradu, a sve u službi kulture. Za to dajem primer Železničke stanice ili SPENS-a, koji su bili iskorišćeni za izvođačku i primenjenu umetnost, potom Trg Galerija za vizuelnu, glavna gradska saobraćajnica, nekadašnji korzo, koja se zaustavlja zarad izvođačke umetnosti, prostor Radničkog doma je zasijao u potpuno novom svetlu kada je tamo u okviru Dočeka nastupila jedna od najboljih evropskih basistkinja, Kinga Glik, itd. Veliki produkcijski pomaci su napravljeni recimo i po pitanju izvođenja opere. Novi Sad sada je jedan od retkih gradova, možemo reći čak i u Evropi, koji ima kapacitete da realizuje operske spektakle na otvorenom, protekle godine Rigoleto kod Češkog magacina, zaštićenog kulturnog dobra, ove Aida na Petrovaradinskoj tvrđavi, a sledeće Karmen.

Koliko je važno da ostvareni procesi saradnje među umetnicima ostanu i nakon same godine titule, što je jedan od ciljeva, i šta je ono što u tome može biti primer za kulturne scene drugih gradova?

Ta saradnja i procesi koji su pokrenuti su ključ svega. Publika vidi samo krajnji proizvod, a to je program, ali je srž ono što se dešava u pozadini svega toga. U okviru rezidencijalnog programa "Umetnik u gostima", već godinama unazad naši umetnici imaju priliku da otputuju i stvaraju u inostranstvu, kao i da umetnici iz različitih krajeva sveta stignu u Novi Sad i ovde borave i rade. Ako gledamo na nekom većem nivou, tu svakako moramo pomenuti velike institucije koje će se predstaviti u godini titule među kojima su Ars Elektronika, čuveni evropski centar za novomedijsku umetnost, Dublin Theatre Festival, najstariji evropski pozorišni festival iz Irske, kao i jedan od istaknutijih savremenih italijanskih pozorišnih festivala – Associazione Culturale Capotrave/Kilowatt, te švedski Gothenburg Dance and Theatre Festival i grčka organizacija posvećena inovativnom modelu

performansa fokusiranom na istinite priče i stvarne ljude – Polyplanity. Potom Tifološki muzej iz Zagreba, jedan od retkih muzeja u Evropi koji se bavi temom pristupačnosti, kao i bečki Kunsthistorisches Museum, jedan od najslavnijih muzeja na svetu i drugi. Te konekcije među umetnicima i institucijama su učinjene i kapaciteti kulturne scene Novog Sada su prepoznati, sada je ključno raditi na tim mostovima koji su izgrađeni.

Šta je ono ključno što ostaje Novom Sadu nakon 2022. godine i zbog čega će taj grad nastojati da ostane prava Evropska prestonica kulture?

Pomenula sam već infrastrukturne projekte kao nešto što već sada živi i što svakako ostaje legat grada i nakon godine titule. Naša krilatica "Za nove mostove", one neuništive, u kojima ljudi i procesi stvaraju prostore i programe, trajne legate jeste okosnica svega. Tu pre svega mislim na činjenicu da je čitav projekat Evropske prestonice kulture bio most i povezao nekoliko obala, institucije, organizacije i umetnike sa domaće scene, pa do mostova koje smo uspeli da izgradimo sa ključnim akterima sa evropske scene, a tu ne treba zaboraviti ni donosioce odluka. Ljudi i procesi čine temelje ovog projekta, i možda i najveći uspeh jeste upravo to povezivanje različitih, a opet veoma važnih aktera, od kojih neki do sada nisu tesno sarađivali, a potom kreiranje procesa koji će sada, nadamo se, ostati da funkcionišu i kada prođe titula Evropske prestonice kulture. Jer, to je najvažnije, da se nastavi sa onim što smo započeli u okviru ovog projekta i mnoge stvari zapravo pokrenuli praktično sa nule uz saradnju sa različitim akterima. U tome se ogleda i vizija projekta "Početak novog. Sada". Novi Sad je sada na evropskoj kulturnoj mapi i to je potrebno iskoristiti, ne samo u godini titule, već i nakon te godine. Treba nastojati da se svi pokrenuti procesi nastave kako bi Novi Sad imao svoje sigurno mesto u centru evropskog kulturnog života.

Iz istog broja

Razglednica

Hrabro srce Kavkaza

Robert Čoban

Zaboravljeni

Čarobnjak za kamen

Sonja Ćirić

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu