Mozaik

Aleks Džons: Uspon i pad kralja laži

Lice zla pred sudom pravde 2

DOLAZAK NA SUD: Aleks Džons

foto: ap

Lice zla pred sudom pravde

Ako neko misli da je cela priča o Aleksu Džonsu nevažna za Srbiju, dužni smo da podsetimo da on zapravo služi kao inspiracija i ovdašnjim teoretičarima zavera i nadrilekarima, poput Miroljuba Petrovića, kome je nedavno počelo suđenje zbog nadrilekarstva, po tužbi porodice mladića preminulog od kancera

Koliko god nam se činilo drugačije, u svetu je zapravo veoma malo ljudi za koje se može reći da su čisto, nepatvoreno zlo. Makar kada je o javnim ličnostima reč. Još je manje onih koji na svojoj zlobi uspeju da postanu milioneri, a najmanje je takvih koji u nekom trenutku dolijaju i stigne ih kakva-takva pravda. Aleks Džons, radio-voditelj, nadrilekar i teoretičar zavera iz Teksasa, mogao bi uskoro da se nađe u ovoj poslednjoj grupi, koju je pravda stigla.

Reći da je Džons čisto zlo nije puka kvalifikacija, već činjenično potkrepljen iskaz. Ovih dana nalazi se u centru medijske pažnje jer se jedan od mnogih sudskih procesa protiv njega privodi kraju i Džons bi konačno mogao da pretrpi ozbiljnu finansijsku štetu. Šira javnost, pogotovo u Srbiji, sigurno ga je već i zaboravila, s obzirom na to da je reč o prvoj osobi kojoj su sve velike internet platforme još 2018. uskratile pristup trajno i zauvek. Kada je u januaru 2021. godine Tviter ukinuo nalog Donalda Trampa, širom sveta vodile su se debate o slobodi govora i opravdanosti ovog postupka. Za Aleksom Džonsom nije žalio niko.

Da bismo objasnili zašto je bilo tako, moramo se vratiti u 2012. godinu. Jednog decembarskog jutra, u gradiću Njutonu, Konektikat, dvadesetogodišnji Adam Lanca upao je, naoružan do zuba, u osnovnu školu Sendi Huk i pobio 26 osoba. Dvadesetoro ubijenih bila su deca uzrasta 6 i 7 godina. Lanca se nakon toga i sam ubio, ali u godinama nakon masakra u Sendi Huku njegovo ime palo je u zaborav, a Aleks Džons stekao je epitet još većeg zlikovca.

On je, naime, svoj portal Infowars, koji još od 1999. godine neskriveno širi teorije zavere, stavio u službu dokazivanja sasvim sulude teorije: nikakav masakr nije se dogodio, reč je o statistima unajmljenim da glume kako bi se Amerikancima ograničilo pravo na slobodno nošenje oružja, a roditelji koji pred kamerama američkih TV kuća govore o svojoj pokojnoj deci zapravo kriju da su ta deca živa, zdrava i kod kuće.

UŽASAN, UŽASAN ČOVEK

To što je nekome ovako nešto uopšte palo na pamet, već je samo po sebi jezivo, ali nije najgore što je Džons uradio. Od 2012. do 2018. aktivno je pratio, proganjao i maltretirao roditelje ubijene dece i porodice stradalih vaspitača. Nije operisao sam i imao je pristalice, kojima nije bilo teško da mu dojavljuju tačne adrese na kojima ovi ljudi žive. On bi im dolazio na vrata sa sve uključenom kamerom, a ako bi mu otvorili, urlao bi: “Gde ti je dete? Pokaži mi dete! Znam da je unutra!” Nekoliko porodica pokušalo je da se spasi tako što su se naprosto selili iz Konektikata, ali Džons je uspevao da ih ponovo nađe i iznova maltretira, da ih u lice naziva lažovima, prevarantima i glumcima. U martu 2018. šest porodica stradalih i agent FBI-ja koji je učestvovao u istrazi podneli su tužbu protiv Džonsa, platforme Infowars i još dva onlajn medija pod Džonsovom kontrolom. Upravo te tužbe sada (posle više sudskih instanci kroz koje su prošle) stižu do konačnih presuda, po kojima bi Džons mogao da plati žrtvama naknade u iznosima od više desetina miliona dolara.

Te 2018, kada su protiv njega podnete inicijalne tužbe, u Sjedinjenim Američkim Državama dogodio se još jedan masakr: naoružani devetnaestogodišnjak ubio je sedamnaest učenika jedne srednje škole na Floridi. Džons je i za to tvrdio da je namešteno, a posebno se posvetio proganjanju i maltretiranju Dejvida Hoga, momka koji je preživeo pucnjavu i koji je uspeo da svojim telefonom prenese uživo šta se događa u njegovoj školi i tako alarmira javnost da što pre pozove policiju.

Delu javnosti u Srbiji sigurno je poznata i teorija zavere pod nazivom “Picagejt”, koja takođe potiče od Džonsa. Teorija zavere plasirana je 2016. godine tokom predizborne kampanje u SAD, a po njoj Brak Obama, Hilari Klinton i drugi predstavnici Demokratske partije koriste piceriju Komet Ping Pong u Vašingtonu kao paravan za lanac dečje prostitucije i trgovine decom kao seksualnim robljem. Vlasnik picerije dobijao je zbog ove teorije pretnje smrću, objekat je više puta vandalizovan, pa je na kraju tužio Džonsa, koji je priznao da je sve izmislio, izvinio se i povukao svoje tvrdnje. Po istom scenariju, izvukao se i od pretnje tužbom kompanije za proizvodnju jogurta Čobani, koju je optuživao da širi tuberkulozu među decom i takođe učestvuje u seksualnoj eksploataciji dece i maloletnika.

Kada je reč o Sendi Huku, Džonsu su advokati savetovali da se izvuče pod izgovorom da je psihički bolestan, što je isprva odbio. Međutim, u julu ove godine u sudnici jeste pokušao da objasni svoje ponašanje “teškom psihozom”, ali je sudija odbila da uvaži takvu odbranu. Zapravo, tokom dobrog dela suđenja Aleks Džons se ponašao kao da vodi svoj program, nije odgovarao na pitanja, gubio se u digresijama, ponavljao razne teorije zavera, pa je sudija više puta morala da ga podseća da nije u radio-emisiji nego na sudu.

PRVE PRESUDE

Ovog meseca, nakon više ponovljenih suđenja, Džonsovih pokušaja da se vansudski nagodi sa roditeljima žrtava iz Sendi Huka, nakon što je u aprilu ove godine proglasio i bankrot kompanije Infowars, konačno je stigla presuda: Aleks Džons treba da plati roditeljima pobijene dece odštetu od ukupno 46 miliona dolara. Na ime odštete, porota u Teksasu presudila je da treba da isplati četiri i po miliona dolara, ali i kaznu (koja takođe ide roditeljima) od 42 miliona dolara. O ovom većem iznosu porota je većala naknadno, pa se posle prvobitne informacije da je kažnjen sa četiri i po miliona dolara dogodilo nešto sasvim sumanuto: anonimni darodavac uplatio mu je osam miliona dolara u kriptovalutama.

Nakon naknadno dosuđenog iznosa, međutim, pitanje je da li će Džons uspeti da izdrži finansijski udarac. Pošto Džons sudu nije dostavio ni do dana današnjeg informacije o svojim finansijama, u sudnicu je pozvana finansijska veštakinja koja je procenila da Džonsova ukupna imovina vredi između 135 i 270 miliona dolara. Odakle jednom jurodivom agresivcu ovoliki novac? Pre svega, sam sajt Infowars imao je 2017. godine 10 miliona mesečnih poseta, što znači da je bio posećeniji nego sajtovi tradicionalnih medija poput “Njuzvika” i “Ekonomista”. Ali, najveći deo zarade, i to, prema proceni veštaka, oko 165 miliona dolara samo u poslednje tri godine, došao je od – prodaje dodataka ishrani, suplemenata i preparata iz domena alternativne medicine. Naravno, nema tog teoretičara zavere koji nije nešto zabrljao tokom pandemije kovida 19, pa je tako Džonsovoj kompaniji američka Agencija za hranu i lekove (FDA) 2020. godine zabranila prodaju paste za zube sa koloidnim srebrom, za koju je tvrdio da leči koronu. Pored toga, od 2017. do kraja 2021. čak sedam različitih proizvoda iz Infowars prodavnice povučeno je jer je FDA utvrdila da sadrže sastojke opasne po život, uglavnom živu, ali i druge teške metale.

Kada se sve uzme u obzir, Aleks Džons je opasan po život u svakom smislu. Deo svetske javnosti koji odoleva teorijama zavera i alternativnim metodama lečenja proces protiv njega vidi kao nadu da mu je konačno došao kraj. Zapravo, tom delu javnosti je apsolutno jasno da sve što Aleks Džons radi i priča, čini samo zarad profita, pa je “udarac po džepu” jedini način da mu se doskoči. Ono što ipak i dalje treba da nas brine jeste količina novca koju je na ovaj način zaradio, a svakako nije jedini (videti tekst “Dvanaest loših ljudi”, “Vreme” br. 1600, 1. septembar 2021).

“Prati trag novca” toliko je izlizana fraza da je postala predmet šale, ali to i dalje ne znači da je netačna. Osim toga, ako neko misli da je cela priča o Aleksu Džonsu nevažna za Srbiju, dužni smo da podsetimo da on zapravo služi kao inspiracija i ovdašnjim teoretičarima zavera i nadrilekarima, poput Miroljuba Petrovića, kome je nedavno počelo suđenje zbog nadrilekarstva, po tužbi porodice mladića preminulog od kancera.

Novi zlikovac na vidiku

Lice zla pred sudom pravde 3

foto: twitter.com

Upravo u danima kada je postalo izvesno da će Aleks Džons biti osuđen na debelu novčanu kaznu, pažnju tradicionalnih medija zadobio je novi internet trovač, bivši MMA borac, Britanac Endrju Tejt. Tejt je aktivan na TikToku i prate ga gotovo listom dečaci uzrasta od oko 13 godina.

U julu je na Guglu bio traženiji od Donalda Trampa ili Kim Kardašijan. Tejt vodi onlajn kurs o “modernom stvaranju bogatstva” na sopstvenom “Hustlers univerzitetu”, koji je osnovao. Govoreći o svom ličnom bogatstvu, nedavno je rekao: “Dugo sam bio švorc. Prvi milion sam zaradio kada sam imao recimo 27 godina, a onda sam imao 100 miliona do 31. godine, a onda sam nedavno postao bilioner.” Sva je prilika da preteruje, ali iz iskustva znamo da jurodivost na mrežama donosi zaradu. Seksualno uznemiravanje je odvratno i neoprostivo. Međutim, muškarac koji te gleda, zviždi ili pita za ime nije uznemiravanje. Žene već dugo vremena razmenjuju seks za priliku. Ako se dovedete u poziciju da budete silovani, morate snositi određenu odgovornost. Endrju Tejt takođe kaže da je ženi mesto u kući, da ne bi trebalo da vozi, i da su žene “vlasništvo muškaraca”. U drugim video-klipovima pozira pored skupih automobila, pištolja, i predstavlja se kao plejboj koji puši skupe cigare – govori o udaranju i davljenju žena, lomljenju njihovih stvari i sprečavanju njihovog izlaska.

Tejt je svojevremeno učestvovao u britanskom “Velikom bratu” iz kog je izbačen kada se u javnosti pojavio snimak iz prošlosti u kom nepoznatu ženu tuče kaišem. Nakon toga preselio se u Rumuniju, gde i danas živi, a objasnio je i šta mu se u ovoj zemlji toliko dopada. U jednom snimku kaže da se u Rumuniju preselio jer bi bilo lakše da izbegne optužbe za silovanje. “Ovo je možda 40 odsto razloga što sam se preselio ovamo”, kaže on, i dodaje: “Nisam silovatelj, ali volim ideju da radim šta hoću, kad hoću, volim slobodu.”

U aprilu ove godine priveden je zajedno sa bratom nakon dojave da u svojoj kući u Rumuniji drži američku državljanku protiv njene volje. Žena je zaista pronađena u kući, ali je Tejt pušten na slobodu nakon informativnog razgovora.

Iz istog broja

Susreti

Prvi put na Kosovu

Andrijana Ružić

Strip

Akbar, svet bez kraja

Nikola Dragomirović

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu