Mozaik

Barbikin rođendan

Ideal od polivinil hlorida

Najpoznatija lutka na svetu u proteklih trideset godina bila je kritikovana sa raznih strana. Zamerano joj je zbog nerealnih proporcija tela, načina života koji propagira, uticaja koji ima na devojčice. Ali ona je ostala mlada i nasmejana, uvek podjednako savršena. Možda se baš u tome i krije razlog opadanja njene popularnosti

Ideal od polivinil hlorida 1

Zove se Barbika Milisent Roberts i Amerikanka je nemačkog porekla. Prvi put je ugledala svetlost dana u Japanu. Nedavno je napunila 50 godina, ali izgleda kao da joj je 20. Zauzima 41. mesto na listi najuticajnijih ljudi koji nikada nisu živeli, a sredinom osamdesetih imala je retku čast da Endi Vorhol naslika više njenih portreta. O "biološkim" roditeljima čuvene lutke postoji veoma malo informacija. Zovu se Džordž i Margaret i žive u američkoj državi Viskonsin. O onim drugim roditeljima, bračnom paru Eliot i Rut Hendler, zna se mnogo više.

Već je postala čuvena priča o gospođi Hendler koja je, posmatrajući svoju ćerku i njene drugarice koje pokušavaju da obuku papirnate igračke, došla na ideju da napravi trodimenzionalnu lutku. A onda je, na putu kroz Švajcarsku, u jednom izlogu ugledala nemačku lutku Lili. U pitanju je bila junakinja iz stripa koji je pedesetih godina izdavao časopis "Bild cajtung". Promiskuitetna i provokativna, Lili je iskorišćavala muškarce, a njena proizvodnja je prvenstveno bila namenjena odraslima. Rut Hendler je zajedno sa dizajnerima Matela donekle promenila njen erotizovani izgled, presvukla je, oči obojila u plavo i tako je nastala Barbika. Eliot, inače suosnivač fabrike Matel (koja je i danas proizvođač Barbike), nije bio toliko entuzijastičan u pogledu uspeha ove lutke. I kada je predstavljena na Sajmu igračaka u Njujorku, 9. marta 1959, činilo se da je bio u pravu. Međutim, čim je reklama za Barbiku počela da se vrti na televiziji, Barbi-bum je mogao da počne. Prve godine prodato je oko 350.000 primeraka. Kada je Matel bio na vrhuncu, svake sekunde u svetu su prodavane tri Barbike. Procenjuje se da danas, iako je prodaja u padu, 99 odsto devojčica u Americi ima bar jednu. Barbika ima dečka Kena, devet članova porodice, 63 "prijatelja" i "prijateljica" koji pripadaju različitim etničkim grupama i nebrojeno mnogo garderobe sa potpisima najvećih svetskih dizajnera (zanimljivo je da niko nije stariji od Barbike, što će reći da ona nema nikoga ko bi je eventualno "kontrolisao").

Kako primećuje teoretičarka kulture Milena Dragićević-Šešić, Barbikino tržišno trajanje i popularnost ukazuju da su u njenom imidžu pogođeni neki od "najznačajnijih obrazaca ideal-devojke masovne kulture". Ko su, u stvari, Barbika i Ken?

IDEAL ILI ANTIIDEAL: Ubrzo nakon što se pojavila, Barbika je privukla na sebe bes feministkinja. Kritikama se, već godinama, pridružuju psiholozi i udruženja roditelja. Naime, problem je u teško dostižnim i nerealnim proporcijama ove lutke. Kada bi bila žena od krvi i mesa, njena težina bi bila za 39 odsto manja od težine devojke obolele od anoreksije. Rađena su istraživanja o uticaju Barbike na psihu devojčica i njihovo (ne)zadovoljstvo sopstvenim telom. Najzad, došlo se do zaključka da Barbika jeste krivac i da se nemali broj šestogodišnjakinja oseća loše u svojoj koži, smatrajući da su predebele. Branioci lutke sa prvobitnim proporcijama 92/50/85 kažu da je ona ideal, a kao i svi ideali, nije lako dostižna. I šta je loše u tome? "Nemaju svi osmeh kao Mona Liza, ali zato niko ne napada Da Vinčija", reći će vam oni. Međutim, taj argument nije uspeo da odvrati jednog delegata u Zapadnoj Virdžiniji koji je predstavio zakon kojim se zabranjuje prodaja Barbika na području ove države jer one previše insistiraju na fizičkoj lepoti i tako loše utiču na devojčice. Zakon jeste stupio na snagu, ali ne predviđa sankciju.

Zanimljivo je primetiti i da Barbika, pored svih izmena koje je trpela, nikada nije mogla da stoji. Njena stopala su neprirodno mala (neprirodno i jeste reč koja se najčešće vezuje uz nju) i tako su napravljena da ona, ako je neko ne pridržava, obavezno pada. Da li bi se i tu mogla naći (ne)skrivena poruka ili je u pitanju samo žrtva zarad estetskog ugođaja?

Dok se do izgleda Barbike stiže najčešće preko plastičnih operacija ili poremećaja u ishrani, Kenova spoljašnjost je ipak lakša za dostizanje (feministkinje su ovu nepravdu videle kao još jedan vid naglašavanja muške dominacije u američkom društvu, jer su muškoj populaciji postavljeni mnogo lakši zahtevi da "postanu idealni"). Nastao dve godine nakon pojave svoje devojke od polivinil hlorida, Ken je podosta aseksualan. Neko će možda pomisliti da je njegova, najblaže rečeno, metroseksualnost bila vesnik vremena koje će doći kasnije kada mačizam prestane da bude poželjan a na scenu stupe našminkani muškarci koji otvoreno pokazuju emocije. Međutim, po svemu sudeći, razlog je bio manje vizionarski. Prototip muške lutke podrazumevao je i muške genitalije, ali kada je 1961. "stigao" u Japan radi masovne proizvodnje, inženjeri supervizori savetovali su Matelu izostavljanje bilo kakvog nagoveštaja Kenovih genitalija jer će to smanjiti troškove proizvodnje za 1,5 cent po lutki. I nadležni iz Matela prihvatiše savet.

HIPERKUPOVINA: No, nije izgled jedino što se zamera čuvenim lutkama. Barbika je nesumnjivo simbol masovne, komercijalizovane kulture. Milena Dragićević-Šešić u knjizi Neofolk kultura o tome piše: "Što je veći uspeh nekog proizvoda industrije kulture, to je veći broj oblika kroz koji se ovaploćava, popularišući time samog sebe i stvarajući dohodak kroz veću potrošnju sve novih i novih proizvoda – inkarnacija istog fenomena."

I ne samo što Barbika ima sve, već joj nikad nije dosta kupovine. U julu 1992. ona je progovorila. Naime, Matel je lansirao lutke koje su izgovarale četiri rečenice. "Hajdemo u kupovinu", "Ja obožavam šoping" i "Da li ćemo mi ikada imati dovoljno odeće?", bile su neke od fraza. Međutim, najviše napada izazvao je Barbikin komentar "Časovi matematike su mučni (teški)", pa je Matel ubrzo povukao ovu seriju Barbika koja nije volela prirodne nauke.

Ona je, takođe, simbol društva koje je opsednuto mladošću. Ali, preterano bi bilo optužiti Barbiku da insistira na večnoj mladosti i tvrditi da društvo to ne očekuje od nje. Pitanje je samo da li su stručnjaci iz Matela bili svih ovih godina samo dobri osluškivači onoga šta se traži ili su i sami, svojim proizvodima, uticali na devojčice, kasnije žene, da donekle usvoje određen način mišljenja odnosno ponašanja. Matel je, shodno promenama spolja, menjao i svoju lutku. Najveći "napredak" doživela je 1971. Malibu Barbika, jer su prvi put oči bile nameštene da gledaju pravo, umesto dotadašnjeg čednog pogleda sa strane i ka dole.

Ideal od polivinil hlorida 2
UPEČATLJIVA SLIČNOST: Angela Merkel kao Barbika

INDIKATOR I(LI) VESNIK: Prva Barbika crnkinja puštena je u prodaju 1980. Tri godine kasnije Vanesa Vilijams postala je prva crna Mis Amerike. "Mi devojke možemo sve", bio je jedan od Matelovih slogana 1984. godine. Barbika se tada pojavila sa akten-tašnom, digitronom i novinama. Takođe je predstavljana uz rečenicu "Sudbina sveta je u rukama prelepe devojke". Iste godine promovisana je prva žena kandidat za potpredsednika Sjedinjenih Američkih Država, Džeraldina Feraro.

Matel je nastavio da prati trendove, ali se čini da je poslednjih godina izgubio korak. Zanimljivo je još da je skoro lansirana i Barbika u liku Angele Merkel. Istinu govoreći, lutka napravljena u čast nemačke kancelarke ima njenu frizuru i slično je obučena. Ali isto tako, ima dvadesetak godina manje i srazmerno manje kilograma. Iz Matela poručuju da njima i nije cilj da prave kopije koje su potpuno identične originalima. Valjda ne bi bilo zanimljivo. Neko im može zameriti zbog te potrebe da jednu od najmoćnijih žena Evrope, koja je na suprotnom polu onoga što se misli kada se kaže Barbika, ipak svedu samo na Barbiku. Ali opet, verovatno da ima i onih koji to smatraju čašću i lepom pažnjom s obzirom na Barbikinu zemlju porekla. Jer nije mala stvar dobiti čuvenu lutku sa sopstvenim likom.

IMITIRANJE IMITACIJE: I dok ogromna većina čovečanstva ne može da dobije Barbiku sa svojim likom, neki pokušavaju da "dobiju" lik Barbike. Žan Bodrijar je pisao da se simulacijom stvara jedan novi svet koji nema poreklo u stvarnosti. Ali, sada stvarni život nastoji da realizuje te modele simulacije. Matel je lansirao lutku, a žene idu kod plastičnih hirurga da bi izgledale kao ta lutka. Verovatno da je najdrastičniji primer izvesna Sindi Džekson, koja je potrošila 100.000 dolara i podvrgla se 31 plastičnoj operaciji da bi izgledala kao Barbika. A onda je jedan veb-dizajner iz Londona čuo ovu priču i učinio slično da bi postao verna kopija Kena.

Postoji termin – Barbi sindrom – kojim se opisuje snažna želja da se ima izgled Barbike i njen životni stil, šta god to podrazumevalo. Ali nije svuda ovako dobrodošla. Naprotiv. Pojedine države su je proglasile personom non grata.

U Saudijskoj Arabiji je, naime, prodaja Barbika zabranjena jer ona ne korespondira sa islamskim vrednostima. Kao alternativa "besramnoj Barbi lutki koja je simbol dekadentnog i perverznog Zapada", kako je saopšteno, stigla je lutka Fula. Slična je Barbiki, ali odgovara islamskom tržištu. Ona poštuje svog oca i majku i stalno je angažovana oko kuće i porodice. Obučena mnogo čednije od svoje grešne prethodnice Barbike, Fula je brzo osvojila zemlje srednjeg istoka. "Devojčice nose Fula kišobrane i Fula satove i jedu Fula kornfleks", napisala je jedna američka novinarka, konstatujući da Fula ipak nikada neće imati ono što ima Barbika – a to je Ken.

U Meksiku, opet, prave svoje kopije, Mestiza Barbike. Dosta su jeftinije od Matelovih originala, zapakovane su u plastične kese, niže su od pravih Barbika i, što je najveća razlika, prodaju se bez odeće.

POBEDNICI I PORAŽENI: I dok ove lutke koje su kao Barbika, samo malo drugačije, ne zabrinjavaju Matel, dotle ih je jedna druga lutka i te kako uzdrmala. Pad popularnosti, a samim tim i profita, koji poslednjih godina doživljava Barbika, najviše je rezultat uspeha njihovih konkurenata. Firma MGA je 2001. proizvela lutku Brac. Lutke ogromnih glava i očiju, velikih stopala i usana koje izgledaju kao da su napumpane, brzo su osvojile tržište i bacile Barbiku u senku. Bracika je upadljivo našminkana, često golog stomaka i, najblaže rečeno, upadljivog stila. Mnogi su, kada se pojavila, komentarisali da Barbika naspram nje izgleda čedno i da je Brac lutka veće zlo. Ali, to veće zlo je za par godina uspelo da porazi Barbiku i smanji njenu prodaju za 30 odsto. Devojčice tvrde da je Bracika mnogo realističnija i zanimljivija.

Matel je podigao tužbu protiv firme MGA tvrdeći da je Brac lutke kreator napravio dok je još radio za Matel. Tužba ima 58 strana a MGA se okrivljuje i za krađu intelektualne infrastrukture, što uključuje biznis plan i 25 zaposlenih. Pre ovoga, Matel je više puta gubio na sudu. Prvo su tužili dansku muzičku grupu koja je izvela čuveni hit I am Barbie girl, kojim su, po Matelu, ukaljali imidž Barbike. Međutim, presuđeno je u korist pesme i slobodnog izražavanja. Slična stvar se dogodila i kada je jedan fotograf napravio seriju fotografija Barbike u blenderu. Matel se pobunio i bio poražen. Ali, u ključnom trenutku, Matel je pobedio. Sud je, u tužbi protiv MGA, potvrdio da je Brac lutka bila stvorena u vreme kada je njen dizajner još radio u Matelu. Naređeno je da MGA isplati Matelu 100 miliona dolara. Takođe, prodaja Brac lutki biće obustavljena. U početku je dat rok MGA do 11. februara, da bi naknadno bio odložen do kraja 2009.

Matel je učinio veliki korak eliminišući svoje najljuće konkurente. Sada je na Barbiki da se vrati na prvo mesto. Pravni akti i iskustvo su na njenoj strani. Pitanje je samo da li je to dovoljno da se (ponovo) postane najomiljenija lutka na svetu.

Osvetoljubiva Barbika

Nekoliko meseci nakon pojavljivanja “pričajućih Barbika”, grupa ljudi je odlučila da “probudi” javnost u vezi sa lošim uticajem koje igračke mogu imati na decu, pogotovo na podsticanje nasilnog ponašanja i seksizma. Njihova ideja nije nosila sa sobom novosti, ali način na koji je izvedena vredan je pomena. Pomenuta grupa je kupila desetine Barbika koje govore i isto toliko Dži Aj Džojsova, a onda su zamenili njihove “govorne aparate” i vratili ih na rafove prodavnica. Kupci su imali zašto da se iznenade kada su došli kućama. Naime, Barbika je zvučala kao da je na steroidima i vikala “Osveta je moja”, “Napad!”. Opet, mišićava igračka namenjena dečacima ljupko je govorila “Hajde da planiramo naše venčanje iz snova” i “Hajdemo u kupovinu”. Ovaj čin je pretežno ocenjen kao surov i nepravedan prema deci.

Iz istog broja

Svetska kriza i popularna kultura

Milioneri iz blata

Jelena Maksimović

Kobasice

Vladimir Pavlović

Društvo – vrednost rada u Srbiji

Pusto tursko, pravoslavno i komunističko

Andrej Fajgelj

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu