Mozaik

Vojno-policijska motorizacija

Hameri po drugi put u Srbiji 2

LJUDSTVO I TEHNIKA: Protivteroristička jedinica MUP Srbije / foto: a. anđić

Hameri po drugi put u Srbiji

Krajem sledeće godine Vojska Srbije trebala bi da postane jača za dvadeset novih hamera. Do sada – bar kada je o državi reč – ovim vozilima su nekad raspolagale "Crvene beretke"; a danas se ona nalaze u sastavu Protivterorističke jedinice MUP-a Srbije

Baš uoči velike Strateške vojne konferencije koja je u Beogradu okupila predstavnike 60 država – članica NATO-a, Partnerstva za mir, Mediteranskog dijaloga i Istanbulske inicijative – u Ministarstvo odbrane stigla je vest da će Specijalna brigada Kopnene vojske u kasarni "Rastko Nemanjić" u Pančevu od američke vojske na poklon dobiti oklopna vozila hamere.

Kako je ministar odbrane Dragan Šutanvac objasnio, prosečna vrednost jednog hamera je oko 175.000 dolara, a u Pančevo stiže dvadesetak vozila. "Sva ta vozila namenjena su Specijalnoj brigadi, i to će biti ekskluzivitet da posle dugog niza godina hamere dobije i Vojska Srbije", dodao je Šutanovac.

Vojne hamere ćemo imati prilike da vidimo tek za godinu i po dana, koliko iznosi rok isporuke. No, ovih vozila već dugo ima na ulicama Srbije. One manje, sportske modele voze civili. U medijima se kao vlasnici ili bivši vlasnici pominju na primer Bojan Karić, sin Sretena Karića i bivši suprug pevačice Jelene Karleuše ili Bora Čejović, nekadašnji dekan fakulteta u Kragujevcu koji ima i nadimak Hamer. Čejović je navodno prvi vozio hamer u Kragujevcu, a hapšen je u aferi Indeks 2007. godine.

Lozničanin Aleksandar Ilić, naš čovek na radu na Islandu, došao je u rodni grad sa jednim ovakvim vozilom čija je registarska tablica "SRB IN", a sliku hamera i ponosnog vlasnika prošle godine objavile su i dnevne novine. Lozničani su ovaj događaj takođe iskoristili da se fotografišu ispred automobila sa neobičnim tablicama.

Hamere voze i sportisti, estradne ličnosti i političari. Neki se hvale kako planiraju da ga kupe, neki imaju dva komada, neki ih koriste za lov, a neki kriju da ih poseduju. U svakom slučaju, čak i ovi manji modeli, poput H2 i H3, retko se viđaju na srpskim ulicama.

OKLOPLJAVANJE U "LOLI": No, kada se kaže hamer, prvo se pomisli na mnogo veći i robusniji model H1. Mada su se na ulicama Beograda pojavili i tokom 5. oktobra 2000. godine, mnogima je prva asocijacija na hamere oružana pobuna Jedinice za specijalne operacije iz novembra 2001. godine. Tada su pripadnici JSO-a predvođeni Miloradom Ulemekom Legijom blokirali auto-put u Beogradu kod Sava centra. Od slike se ledila krv: u maskirnim uniformama sa oružjem, bez maski na glavama, pripadnici JSO-a stajali su kraj 24 hamera koji su bili uredno parkirani u levoj i desnoj traci auto-puta.

Ovi hameri koje je JSO tražio i dobio od Državne bezbednosti proizvedeni su uglavnom sredinom devedesetih godina. Kako su nabavljeni u komercijalnoj, civilnoj verziji, negde u vreme oko pobune Legija je tražio da se oni oklope i pripreme za policijsku upotrebu. Prema nekima, ovaj posao je pogrešno započet pa je na hamerima počelo da propada vešanje – sasvim logično jer su odjednom postali teži za više stotina kilograma.

Oklopljavanje je na kraju obavljeno na Institutu "Lola", ali niko od nadležnih danas nije previše raspoložen da govori o tome. Samo nam je potvrđeno da su dodavani i vareni limovi kako bi vozilo postalo čvršće i da je taj posao trajao neko vreme – dovožen je jedan po jedan hamer. Vozila su u "Loli" potpuno oklopljena, pa su postala pravi i prvi policijski hameri viđeni u Srbiji, a prvi su snimljeni na proslavi Dana JSO-a 1997. godine, kada se Slobodan Milošević pojavljuje u bazi jedinice u Kuli. U jednom trenutku dugogodišnji Miloševićev telohranitelj Senta Milenković otvara tadašnjem predsedniku Srbije suvozačeva vrata na jednom od hamera. Milošević seda u vozilo, a onda se u kadru pojavljuje i vozač – Milorad Ulemek Legija. Očigledno da je u to vreme čak i za predsednika Srbije interesantno da se provoza u hameru.

Hameri po drugi put u Srbiji 3

KAD STVARI POSTAJU DRUGAČIJE: No, nakon ovih Legijinih "egzibicija" po Beogradu i Kuli, hameri su retko viđani. Kada je JSO rasformiran, ta vozila, njih dvadesetak, pripala su Protivterorističkoj jedinici (PTJ). U centar Beograda su iz baze u Lipovici došli tek tokom mitinga "Kosovo je Srbija" februara 2008. godine. Kako se u razgovoru za "Vreme" priseća Goran Dragović, komandant PTJ-a, desetak hamera i 41 pripadnik PTJ-a tada su prošli kroz Ulicu kneza Miloša oko ambasada. Oni su prekinuli sukobe, rasterali izgrednike i zaustavili paljenje ambasada Sjedinjenih Američkih Država i Hrvatske. U znak zahvalnosti, Ambasada SAD je obećala PTJ-u da će pokušati da pomogne u nabavci delova za hamere, s obzirom na to da ih u Srbiji – nema. Postojeći hameri u PTJ-u jesu izglancani i ispolirani, ali bilo kakav veći kvar mogao bi trajno da garažira vozilo.

Hameri su na ulici viđeni i prošle godine tokom Parade ponosa, kada je PTJ asistirao drugim jedinicama MUP-a zatvarajući delove grada, a sami su, navodi Dragović, za kratko vreme rasterali najveću grupu izgrednika koja se tokom održavanja parade nalazila na Studentskom trgu. "Mi hamere gledamo svaki dan, pa ih ne doživljavamo na isti način, ali običnim građanima oni izgledaju zastrašujuće", kaže Dragović. "Demonstranti čuju da je PTJ izašao na ulicu i da su tu hameri, pa je stvar odmah drugačija", nastavlja Dragović. "Nama je drago da bez preterane upotrebe sile možemo brzo da rešimo situaciju. Sa tih hamera bacamo neka šok sredstva i iritante poput suzavca."

Sliku svakako upotpunjavaju maskirani pripadnici jedinice u crnim uniformama sa dugim cevima koji se u tim hamerima voze. Zato se izgrednici ređe približavaju hamerima, ali su na primer tokom mitinga "Kosovo je Srbija" pokušali da odvrnu poklopac rezervoara vozila u kom je bio Dragović i da u njega ubace baklju, ali nisu uspeli. Neretko iščupaju saobraćajni znak i bace ga na šoferšajbnu.

Čak i stanovnici Barajeva, malog mesta na obodu Beograda kraj kog se nalazi baza PTJ-a, nisu sasvim navikli na hamere, pa su i tu oni neka vrsta atrakcije – kada se pojave ova vozila iz komšiluka, ljudi naglo zaustavljaju automobile, a pešaci se sklanjaju što dalje od ulice i prate ih pogledom, sve dok se ne slegne gusta prašina koju podižu.

PTJ se angažuje samo u izuzetnim situacijama, i to može da uradi samo direktor policije Milorad Veljović uz odobrenje ministra Ivice Dačića. Ukoliko se nekakva rizična situacija očekuje u Beogradu – kao što je veliki protest ili utakmica visokog rizika – deo hamera i ljudstva prethodno se prebaci u Ulicu kneza Miloša ili na neku drugu lokaciju policije gde se čeka početak akcije. Nedavno su se hameri nakratko pojavili ispred američke ambasade tokom protesta povodom hapšenja Ratka Mladića, ali nisu intervenisali.

U PTJ-u ima nekoliko tipova hamera. Tu je komandni hamer, zatim nekoliko vozila koja služe za vuču (čamcima, burad za odvlačenje eksplozivnih naprava i sl.) i trupni hameri koji imaju kapsulu za prevoz ljudstva. PTJ ima još nekoliko hamera sa montažama za puškomitraljeze i bacače granata koji se koriste za protivterorističke akcije kao podrška timovima koji idu ispred. Kako navodi Dragović, vozila koja su oklopljena u "Loli" na neki način su jedinstvena u svetu – pošto su nabavljena kao civilna, mnogo su udobnija i opremljenija od "golih" verzija koje koriste američke trupe.

U PTJ-u su veoma zadovoljni njima jer se dobro ponašaju i u urbanoj i u ruralnoj sredini, u blatu, snegu i drugim ekstremnijim uslovima, i omogućavaju brzu reakciju. Mada naizgled deluju tromo, auto-putem se kreću brzinom od oko 140 kilometara na čas. Dragović navodi da imaju dobar menjač i reduktore, da su vrlo stabilni i da za njih praktično nema prepreke. Vozila H1 koja su u vlasništvu PTJ imaju 6500 kubika, a troše između 25 i 30 litara dizela na 100 kilometara. Kada odlaze na vežbe ili akcije koje su daleko od baze, sa hamerima ide i cisterna sa gorivom. Nakon blindiranja u "Loli" oni su težine do 5 tona (standardna težina je do 4,5 tona), a samo rol barovi, kojima tokom demonstracija često ispred sebe guraju betonske žardinjere i kante imaju oko 400 kilograma.

Nije baš sve vezano za hamere toliko fantastično – imaju oni i neke mane. Najpre, veliki su potrošači, a deluju izuzetno neudobno – sedišta za vozača i suvozača su vrlo mala i slabo tapacirana, a između njih je smešteno dosta komunikacione opreme. Hamer ne može da se vozi baš svuda, a naročito nije zgodan za vožnju po užim ulicama niti za parkiranje.

Kako su decenije odmicale, hamer, koji je prvenstveno napravljen za civile, od vozila za velike momke postao je preveliki džip koji mnogo troši i još više zagađuje (vidi okvir). No, u Srbiji, pošto ih je tako malo, još važe za atrakciju i moćno policijsko vozilo koje ćemo ipak, nadamo se, što ređe viđati na ulici.

Ljubav na prvi pogled

Kompanija AM General počela je za američku vojsku da proizvodi specijalno vozilo "hamvi" (High Mobility Multipurpose Wheeled Vehicle, Humvee) još osamdesetih godina. Od 1992. General Motors počeo je proizvodnju civilnih verzija pod imenom Hamer (Hummer). Proizvode se tri modela hamera – H1, H2 i H3, od kojih je prvi najveći i najrobusniji i često ga koriste policije i vojske. Druga dva uglavnom su u civilnoj upotrebi.

Veliki broj proizvođača vozila pokušao je da stvori nešto nalik hameru, tako da danas postoji čitav niz mešavina kamiona i džipova namenjenih za vojsku, policiju i vožnju van grada.

Hamer je stekao slavu služeći decenijama američkoj vojsci (samo tokom 2008. i 2009. godine oružane snage SAD prebacile su oko 8000 oklopljenih hamera u Irak), ali i zahvaljujući filmovima kao vozilo moćnika. Njegovom razvoju je doprineo glumac i političar Arnold Švarceneger, zaljubljenik u hamere.

Dok je 1990. godine snimao film Policajac iz obdaništa, u blizini je prošao vojni konvoj sa 20 hamvija. Naravno da je Švarceneger odmah poželeo da kupi sebi jedan, ali je saznao da je to nemoguće – hamvi je vojno vozilo. Posle mnogo pregovora sa AM Generalom i ugovora sa bezbroj klauzula, uspeo je da otkupi jedno vozilo, da bi uskoro sledila i odluka o ulasku ove kompanije u proizvodnju civilne verzije. Prva dva proizvedena hamera kupio je, naravno, Švarceneger, ali tu nije stao – tokom godina kupio je još nekoliko primeraka.

Upravo on je doprineo da hamer postane statusni simbol "velikih" muškaraca ili onih koji žele tako da izgledaju. Licencu za proizvodnju kupio je General Motors, a hameri su preplavili ulice SAD, a onda i dalje. Danas hameri i hamviji služe u policijama i vojskama velikog broja zemalja i nisu više toliko neobičan prizor na ulicama.

No, u međuvremenu smo se ekološki osvestili, a Švarceneger, kao tadašnji guverner Kalifornije, morao je da nam da primer: u svoje hamere ugradio je pogon na biodizel i gas i oni su postali ekološki. U međuvremenu je i nafta poskupela, pa su hameri, inače veliki potrošači, postali preskupi za civilnu upotrebu, a njihovi vlasnici više nisu ostavljali onakav "vau" utisak.

Tokom 2009. godine usred ekonomske krize i nakon što je prijavio bankrot, General Motors počeo je pregovore sa kineskom kompanijom Sichuan Tengzhong o prodaji ovog brenda, ali su tokom 2010. pregovori propali i General Motors je počeo da gasi proizvodne trake. Tokom 2010. godine prodaja ovog vozila opala je u odnosu na 2009. za više od 70 odsto – na 855 vozila. Hameri se danas mogu kupiti na rasprodaji po dosta sniženoj ceni.

Iz istog broja

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu