Kalust Gulbenkijan, Jermen rođen u Konstantinopolju, britanski državljanin, građanin Pariza, kupac ruskog umetničkog blaga, ambasador Irana u Višiju, rezident luksuznog lisabonskog hotela i jedan od najbogatijih ljudi na svetu – biografija je koja bi bila neverovatna i da je gledamo na filmu
Noćni let Beograd-Lisabon, pre devet godina. Na ekranu ispred mog sedišta vidim ispisano jermensko prezime: Caloust Gulbenikian Museum.
Odakle muzej jednog Jermena u Lisabonu?
NUBAR-GULBENKIANIMA LI BOGATIJEG: Calouste Sarkis Gulbenkian
Ko je bio Kalust Sarkis Gulbenkijan? Rođen je 1869. u bogatoj jermenskoj porodici u Konstantinopolju, današnjem Istanbulu. Njegov otac Sarkis bio je blizak turskim sultanima, a već 1860. posedovao je nekoliko naftnih polja u Bakuu, u današnjem Azerbejdžanu. Nakon jermenskih i francuskih škola u Konstantinopolju, otac je Kalusta sa 15 godina poslao u Marselj da usavrši francuski jezik, a zatim, kako bi stekao znanje potrebno da nastavi porodični posao, i u London na King’s College da studira naftno inženjerstvo.
Cela porodica Gulbenkijan napušta Tursku nakon Hamidijskog masakra 1895, jednog od brojnih pogroma Jermena u Otomanskom carstvu. Odatle odlazi u Kairo gde upoznaje mnoge uticajne ljude koji će ga za nekoliko godina učiniti najuspešnijim naftnim magnatom Starog sveta i jednim od najbogatijih ljudi svog vremena, čija se imovina pred smrt 1955. procenjivala na 840 miliona dolara, što je ekvivalent današnjem takvom desetostrukom iznosu.
Bio je poznat po nadimku “Mr. Five Percent” zbog svog udela u velikom broju naftnih kompanija širom sveta. Ostala je upamćena njegova izreka: “Bolje malo parče velike pite nego veliko parče male!”
Ogromno bogatstvo Gulbenkijan je dvadesetih godina počeo da troši na kupovinu brojnih umetničkih dela. Čuvena je njegova akvizicija slika iz riznica Ermitaža kada su Sovjeti rešili da prodaju deo nacionalnog blaga kako bi došli do “čvrste valute” i nafte, preko potrebne za ubrzanu industrijalizaciju koju su proklamovali u svom prvom Petogodišnjem planu.
Njegova trospratna pariska kuća u Avenue d’Iéna bila je krcata umetničkim delima od podruma do krova. Kao naturalizovani državljanin Ujedinjenog Kraljevstva, Gulbenkijan je poklonio deo svoje kolekcije londonskoj Nacionalnoj galeriji, a nekoliko egipatskih statua i Britanskom muzeju.
DeoKolekcijeDeo kolekcije
“Nikada u modernoj istoriji jedan čovek nije posedovao toliko mnogo”, napisao je jedan art-ekspert 1950. u magazinu “Life” opisujući Gulbenkijanovu umetničku kolekciju.
Tokom života, Gulbenkijan je skupio više od 6.400 umetničkih dela.
Nakon što su u Pariz ušli Nemci u leto 1940, Gulbenkijan se povukao sa francuskom vladom u Viši gde će kao ambasador Irana sarađivati sa Petenovim kolaboracionističkim režimom. To je bilo dovoljno da ga London proglasi “neprijateljem saveznika” i zapleni svu njegovu imovinu u Velikoj Britaniji.
Na jednom diplomatskom prijemu u Višiju u leto 1942. prišao mu je ambasador Salazarovog Portugala: “Zašto ne dođete kod nas? Mi smo neutralni. Kod nas će vaše bogatstvo biti na sigurnom!”
Gulbenkijan ga je poslušao. Kažu da je prizor bio kao na filmu kad je nekoliko desetina rols-rojseva i drugih luksuznih automobila natovarenih umetničkim delima prelazilo Pirineje na putu od Višija preko Španije do Lisabona.
Tu, u Lisabonu, u apartmanu luksuznog hotela Aviz, Gulbenkijan je proveo poslednjih 13 godina, do smrti 1955. godine.
Posle njegove smrti ustanovljena je fondacija koja je osnovala Calouste Gulbenkian Museum u kojem su pohranjena basnoslovna umetnička dela iz njegove kolekcije: od antike, preko sjajnih komada islamske umetnosti, do holandskih majstora i imena kakvi su Renoar, Mone i Dega.
Jermen, rođen u Istanbulu, britanski državljanin, građanin Pariza, kupac ruskog umetničkog blaga, ambasador Irana i na kraju rezident luksuznog lisabonskog hotela – čudesna biografija koja je obeležila drugu polovinu 19. i prvu polovinu 20. veka i prosto je neverovatno da ni Jermenija ni Portugal ni Holivud nisu snimili celovečernji film o njegovom uzbudljivom životu.
Ništa manje koloritan nije bio ni život Kalustovog sina Nubara, koji je karijeru počeo kao neplaćeni radnik u kompaniji svog oca. Nakon bizarnog incidenta kada je kompanija odbila da mu pozajmi 4,5 dolara za ručak, on je tužio oca za 10 miliona dolara. Incident je doveo do Kalustove odluke da svoju imovinu, umetnička dela i novac – ostavi Fondaciji Kalust Gulbenkijan.
Nubar je ipak nasledio 2,5 miliona dolara od svog oca što mu je omogućilo da živi ekstravagantan život, karakterističan za “drugu generaciju”.
Nubarova duga seda brada, lula, monokl i orhideja zataknuta u rever sakoa bili su njegovi zaštitni znaci. “Nubar je toliko žilav da svakog dana umori tri brokera, tri konja i tri žene!”, tako ga je opisao jedan prijatelj. Posedovao je kolekciju luksuznih automobila, a bio je i čuveni gurman: “Idealan broj ljudi na večeri je – dvoje. Ja i jedan prokleto dobar konobar!”
Ženio se tri puta, nije imao dece. Umro je u Engleskoj bolnici u Kanu 1972. godine.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Uspela je Crvena zvezda da na severu Evrope obezbedi novo evropsko proleće, četvrto u poslednjih devet godina. Na početku sezone to je delovalo kao nemoguća misija
Evropsko prvenstvo u vaterpolu u Beogradu ušlo je u samu završnicu, za titulu najboljeg na starom kontinentu bore se Srbija, Italija, Mađarska i Grčka. Ko će biti novi šampion Evrope?
Savladao je Novak Đoković i drugu prepreku na ovogodišnjem Australijan openu i to vrlo lako, sa 3:0. Još više raduje način na koji je to uradio: fizički jak i brz kao mladić, a ne kao sportista pri kraju karijere u 39. godini života
Crnogorski satelit Luča poslao je prvu fotografiju iz svemira. Mali korak za svetsku zajednicu, ali veliki za Crnu Goru koja je krajem decembra u orbitu poslala svoj prvi satelit
Beogradska filharmonija je prošle nedelje u Mumbaju imala dva koncerta pod upravom Zubina Mehte kojima je, u maestrovom rodnom gradu, otvorila svetsku proslavu njegovog 90. rođendana. Tim povodom, premijerno je prikazan dokumentarni filma Da capo o Mehti i Beogradskoj filharmoniji, autora Borisa Miljkovića.
Beogradski orkestar je bio prvi koji je mladom Mehti još 1958. pružio profesionalnu šansu. Ispostavilo se da u arhivi koja bogato dokumentuje sve dosadašnje zajedničke koncerte i gostovanja, nedostaje materijal o početku tog višedecenijskog prijateljstva. To je bio povod Jeleni Milašinović, dugogodišnjoj PR menadžerki Beogradske filharmonije, koja je i producent filma, da se dokumentarnim filmom svetu prikaže višedecenijsko prijateljstvo maestra Mehte i Filharmonije.
Naslov filma Da capo, muzički izraz koji znači “od početka”, izabran je da naglasi kontinuitet i veliku emociju između Beogradske filharmonije i Zubina Mehte. Tekst Borisa Miljkovića, autora filma, o danima nastajanja Da capo-a koji je napisao za “Vreme”, potvrda je te priče
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
