Mozaik

Online kupovina u Srbiji

Čekajući PayPal 2

Čekajući PayPal

"Kupovina iz fotelje" u Srbiji podrazumeva da ipak moramo da ustanemo iz fotelje i prošetamo makar do banke, kako bismo preko interneta kupili neki proizvod

Evo jednog nasumičnog primera: sajt www.OdIgleDoLokomotive.rs, koji se reklamira kao "najveća internet robna kuća na Balkanu", prodaje vrlo raznovrsnu robu – od opreme za automobile, preko baštenskog nameštaja i garderobe, do računara i usisivača. Firma koja je vlasnik sajta, prema podacima Agencije za privredne registre, osnovana je pre godinu dana, a po broju posetilaca sajt iz meseca u mesec ima izuzetan rast (prema Alexa.com, rast za poslednjih mesec dana bio je 30 odsto).

Međutim, evo kako se na www.OdIgleDoLokomotive.rs opisuje "čin" onlajn kupovine: "Zašto je lakše kupovati preko interneta? Zato što Vam treba samo stolica, internet i 15 minuta. Uđete u internet prodavnicu, izaberete grupu proizvoda koji Vas interesuje, pa kategoriju, pogledate sliku, detaljan opis proizvoda, karakteristike proizvoda, uslove garancije, rok i cenu dostave proizvoda, poručite i kurirska služba Vam donese na vrata proizvod koji tom prilikom i platite." Zvuči odlično, ali evo gde je problem: "Trenutno je moguće izvršiti plaćanje na tri načina (virmanski-uplatnicom, pouzećem – plaćanje kuriru prilikom dostave i e-bankingom). Na sajtu stoji i napomena korisnicima da, ukoliko nisu uspeli da naruče robu preko sajta, probaju to da urade telefonom.

ŠTAP I KANAP: Ovo je tipičan primer načina na koji se u Srbiji obavlja onlajn kupovina – platnih kartica kojima je moguće platiti preko interneta je malo, onlajn banking takođe nije mnogo popularan, a uopšte nema servisa za plaćanje kao što je PayPal. Ako već morate u banku da uplatite novac, onda svejedno možete da svratite i u prodavnicu i kupite šta vam treba, zar ne? S obzirom da je razlika u "angažmanu" oko kupovine jednog proizvoda tako mala (ići u banku ili ići u prodavnicu), ne čudi što retko ko bira banku – u radnji može i da se opipa proizvod.

Šta su činjenice? Prošle godine samo 280.000 stanovnika Srbije je kupilo nešto preko interneta ili na taj način platilo račun; čak 87 odsto građana Srbije to nije uradilo ni prošle godine ni ikada u životu; Zakon o elektronskoj trgovini usvojen je u junu 2009. godine; trgovina preko interneta u Srbiji 2010. dostigla je oko 120 miliona evra, mada su stručnjaci očekivali bum; novim Zakonom o trgovini, čija je primena počela 1. januara 2011, elektronska trgovina po prvi put je svrstana u strukturu trgovine.

Statistika za 2011. sigurno će biti nešto pozitivnija jer se u međuvremenu otvorio veliki broj virtuelnih radnji sa primamljivim ponudama, kao što su na primer grupne kupovine (ako se prijavi veliki broj ljudi koji želi isti proizvod ili uslugu, dobijaju ogromne popuste). Međutim, prave onlajn kupovine u Srbiji skoro da nema.

PECANjE: Postoji još nekoliko razloga što je onlajn kupovina za građane Srbije špansko selo. Na primer, mnogi bi i našli način da kupe robu preko interneta, ali se javlja problem kada se radi o proizvodu iz inostranstva – da li će stići, koliko će koštati dostava i da li će nastati neki problem na carini, s obzirom na to da imamo komplikovane propise.

Drugo, kompjuterska pismenost nam nije na zavidnom nivou. Em se ne razumemo, em smo zaplašeni stalnim pričama o prevarama koje su vezane ne samo za internet, nego i uopšte za korišćenje platnih kartica. Strah od prevara nije nerealan – s obzirom na to koliko malo koristimo internet, broj prevarenih je jako veliki, a načini plaćanja preko interneta koji su trenutno u opticaju većinom su nebezbedni.

Glavni problem je što ako se dogodi neka prevara, a vi plaćate karticom, dolazite u opasnost da vas neko tako opljačka da vam potpuno isprazni račun. Jedna od popularnijih prevara je phishing (kao fishing, pecanje) – hakeri vam pošalju mejl koji izgleda kao da je od vaše banke, a on vas linkom navodi na neku internet stranicu. Ta stranica izgleda baš kao ona na kojoj treba da izvršite plaćanje i unesete svoje lične podatke uključujući i sigurnosni kod i broj kartice. Ovu prevaru neki su toliko usavršili da uspevaju da vas, zahvaljujući takozvanom croš-site skriptovanju, navedu na stranicu koji deluje potpuno identična onoj na kojoj baratate novcem i podacima – čak vam izgleda kao da ima i istu veb-adresu i ispravne bezbednosne sertifikate.

Nema preciznih podataka koliko žrtava phishinga ima u Srbiji. Međutim, zna se da njihov broj svakodnevno raste. Analitička kuća Gartner u izveštaju iz 2009. godine navela je podatak o pet miliona američkih korisnika koji su bili žrtve ovakve prevare, što je u odnosu na godinu pre povećanja – oko 40 odsto! Prosečnu američku žrtvu "ojadili" su u 2008. godini za 351 dolar. I ta brojka je godinu dana ranije bila drastično niža.

Uz detaljnu edukaciju o plaćanju na internetu i oblicima prevara, jedan od jednostavnijih načina da se ovako nešto predupredi je strogo kontrolisan račun. Ako imate poseban račun sa kog vršite plaćanje preko interneta, onda mogu da vam ukradu samo onoliko koliko na računu imate, a ne mogu vam uzeti i platu i ušteđevinu. Takvu uslugu nudi na primer Rajfajzen banka koja ima specijalnu Viza karticu za plaćane preko interneta. Korisnici kod ove banke otvore poseban račun na koji uplaćuju novac za trošenje na internetu, a račun je vezan samo za Visa karticu a ne za platu, ušteđevinu ili bilo šta treće. Mnogi praktikuju da na karticu deponuju samo onoliko novca koliko planiraju odmah da potroše za neku internet nabavku. Tako je potencijalna šteta minimalna.

U NAŠEM KRAJU: No, ubedljivo najpopularniji način za plaćanje u svetu je PayPal. Kupovina preko ovog servisa moguća je na 190 tržišta, a PayPal ima 94 miliona aktivnih klijenata. U SAD PayPal se mnogo češće koristi za plaćanje nego, na primer, debitne platne kartice. Njihovu aplikaciju za pametni telefon prošle godine koristilo je više od 2,5 miliona ljudi koji su zahvaljujući tome robu pazarili preko interneta mobilnim telefonom.

Razlog tolike popularnosti je što PayPal nudi relativno bezbedan i lak način kupovine. Osim toga, na gotovo svim stranim sajtovima za onlajn kupovinu primetićete da među načinima plaćanja nude i ovaj.

PayPal klijentima nudi tri vrste računa – Lični, Biznis i Premijer. Sa računa može da se plaća roba na nekom drugom sajtu, a može i da se prebacuje novac drugoj osobi na njen PayPal nalog (nešto kao usluga koju nudi Vestern union, samo bez provizije).

Za otvaranje naloga kod PayPala potrebno je uneti ime, adresu, telefon i e-mail, a pri svakoj upotrebi, odnosno plaćanju preko PayPala, nužna je autorizacija – unošenje imejl adrese i šifre. PayPal nalog vezan je za bankovni račun, ali samo tako što ga "dopunjujete" novcem iz banke. Ako bi neko pokušao da vas pokrade, mogao bi da upotrebi novac sa PayPal naloga, ali ne i sa bankovnog računa. Zato mnogi rade isto ono što i korisnici već pomenute Viza kartice – ili iz banke na PayPal račun prebacuju samo male svote ili drže prazan PayPal račun dok ne odluče nešto da kupe.

PayPal klijentima daje mogućnost da zaustave transakciju najkasnije 72 sata nakon što je obavljena – toliko imaju vremena da primete da nešto nije u redu.

Uz mnoge druge sigurnosne procedure, kompanija ima i svoje timove koji preventivno istražuju po internetu pokušavajući da otkriju prevarante pre nego što se bilo šta loše desi.

I pored svega, i njihovim korisnicima se događaju problemi, mada se generalno smatra da je PayPal jedan od najbezbednijih načina plaćanja.

BIĆE…: Srbija nije na listi 190 zemalja u kojima se koristi PayPal, iz prilično nepoznatih i nejasnih razloga. Ranije se smatralo da je problem nepostojanje Zakona o elektronskom potpisu koji smo u međuvremenu dobili. U jednom trenutku se govorilo da se Srbija od devedesetih godina nalazi na crnoj listi PayPala, navodno zbog velikog broja internet prevara, a kao problem pominju se i carinski propisi i problemi sa administracijom i špedicijom. Osim toga, tržište je malo, a mi smo siromašni ljudi sa slabim poznavanjem rada na računaru i slabom upotrebom širokopojasnog interneta.

S obzirom na to da je poslednje tri godine nebrojeno puta najavljivano i demantovano u medijima da PayPal stiže (samo što nije), ne čudi što je i "Njuz net", sajt sa vestima koje se rugaju stvarnosti, objavio tekst pod naslovom "PayPal u Srbiji od 1. septembra. Vlada osniva novu agenciju za otvaranje naloga".

Jasna Matić, donedavno ministarka za telekomunikacije a sada sekretarka za digitalnu agendu, u nekoliko navrata govorila je o pregovorima sa PayPalom (zapravo sa njihovim vlasnikom, kompanijom e-Bay). Ona je pominjala da je ta kompanija dostavila spisak uslova koje treba da ispunimo da bi oni došli. Navodno, sve sa tog spiska je već sređeno, ali njih i dalje – nema. "Mi se trudimo da im obezbedimo sve uslove, ali je krajnja odluka njihova. Kod nas je nizak limit za carinjenje i iznosi 20 evra, a uveli smo ga radi zaštite domaće tekstilne industrije. Ipak, internet trgovina bi građanima omogućila kvalitetniji život jer bi mogli da nabave robu iz inostranstva koju ne mogu da kupe ovde", rekla je Matićeva prošle nedelje za "24 sata". Ona je tada demantovala informacije koje su se pojavile na internetu da ta kompanija stiže u Srbiju 24. septembra. Povod za takve tvrdnje je to što je PayPal na svom sajtu objavio tarife koje će se primenjivati od 24. septembra, a na spisku zemalja našla se i Srbija.

Poslednje informacije kažu da će Srbija u PayPal sistem ući istovremeno sa Makedonijom i Crnom Gorom (poslednji krajičak Evrope u kom ih nema) i potrebno je da sve tri zemlje ispune istu listu uslova. U tom smislu, tri države moraju da sarađuju kako bi stigle do cilja. Ako jedna zemlja ne ispuni jedan od tih uslova, druge dve države će takođe morati da pričekaju na prijem.

To što smo "zapeli" da PayPal što pre stigne, nema veze samo sa našim ličnim željama da kupujemo iz fotelje u bilo kojoj prodavnici u svetu. PayPal je izuzetno važan za ekonomiju zemlje jer osim unutrašnje trgovine podstiče i izvoz. Svaki proizvođač i trgovac iz Srbije, jednom kad PayPal konačno dođe, mogao bi da otvori svoju virtuelnu radnju i proizvode ponudi kupcima u Americi, Rusiji ili Zimbabveu.

Iz istog broja

Novac Đoković

Pred početak naplate

Slobodan Georgijev

Novak Đoković

Junak našeg doba

Aleksandar Ćirić

Vojska Srbije

Lepša krila srpske avijacije

Igor Salinger

Tragom legende

Dobri vojnik Jozef Šulc

Ridiger Rosig

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu