Mozaik

Suđenje “Dep protiv Herd”

Prljav veš i mučni detalji 2

foto: elizabeth frantz / pool photo via ap

Prljav veš i mučni detalji

Suđenje po tužbi glumca Džonija Depa protiv bivše supruge Amber Herd na pauzi je do 16. maja. Pauza je usledila baš kad je Herd završila davanje iskaza, a nastaviće se unakrsnim ispitivanjem Depovih advokata

Još od suđenja O.J. Simpsonu za ubistvo bivše supruge i njenog partnera, nijedan sudski proces sa akterima iz šou-biznisa nije izazvao toliko pažnje kao suđenje između Džonija Depa i Amber Herd. Razlika je, međutim, drastična. Simpsonu je suđeno za ubistvo, a ovde je reč o – kleveti. Na suđenju Simpsonu bilo je sasvim jasno ko su žrtve, dok u slučaju Depa i Herd ta granica postaje sve nejasnija sa svakim novim danom suđenja. Osim toga, u vreme kada je suđeno O.J. Simpsonu, internet zajednice nisu bile ni približno razvijene kao danas, nije bilo Jutjuba ni direktnog prenosa, a ni “eksperata” za govor tela, analizu ponašanja i tome slično.

Iako se o ovom suđenju mnogo priča i gotovo da nema osobe koja nema mišljenje, iznenađujuće je koliko je velika zabuna oko toga šta je predmet spora. Analizom komentara na društvenim mrežama lako je utvrditi da veliki broj ljudi misli kako je reč o razvodu. Zapravo, Dep i Herd razvedeni su od 2017. godine. Taj razvod je bio sporazuman i on je njoj isplatio sedam miliona dolara (koje je ona trebalo da uplati u humanitarne svrhe, ali izgleda da nije). Oko čega se, zapravo, njih dvoje sude? U decembru 2018. Herd je objavila tekst u “Vašington postu” u kom govori o sebi kao o žrtvi partnerskog i seksualnog nasilja. Ne pominje Depa, ali je iz teksta jasno da se o njemu radi. Zato je Dep sada tuži za klevetu, a ona je uzvratila kontratužbom, takođe za klevetu.

PREDISTORIJA

S obzirom na medijsku pažnju koju dobija ovo suđenje, javnost bi mogla da stekne sliku kako sada iznenada kulminira nešto što je dugo bio privatni problem dve javne ličnosti. Međutim, javni sukob Herd i Depa traje godinama, još od vremena kada su bili u braku.

Džoni Dep i Amber Herd započeli su vezu 2012. godine, a venčali su se u februaru 2015. Već u maju 2016. Herd podnosi zahtev za razvod i traži privremenu zabranu prilaska, tvrdeći da je Dep “verbalno i fizički zlostavlja”. U avgustu 2016. bivši supružnici uspevaju da se nagode, Dep isplaćuje sedam miliona dolara, a razvod je finalizovan u januaru 2017, kada par izdaje zajedničko saopštenje u kom kažu da je njihova “veza bila intenzivna i strastvena, na momente uzavrela, ali uvek puna ljubavi. Nijedna strana nije iznela lažne optužbe kako bi ostvarila finansijsku korist. Nikada nije bilo namere da se onom drugom nanese fizička ili emocionalna bol.”

Bila je to šansa da se sve okonča u miru i tišini, ali u aprilu 2018. godine britanski tabloid “San” objavljuje članak u kom Depa označava kao nasilnika. Dep u junu iste godine podnosi tužbu protiv “News Gropu Newspapers Ltd.”, kompanije u čijem je vlasništvu “San”, takođe za klevetu. Suđenje se događa u Velikoj Britaniji, u jeku pandemije korona virusa. Advokati “Sana” prezentovali su 14 odvojenih incidenata u kojima se, prema njihovom mišljenju, Dep ponašao nasilno prema Amber Herd, koja je u ovom procesu svedočila, ali nije bila strana u postupku. Sud je ustanovio da je 12 od 14 pomenutih incidenata dovoljan osnov da tvrdnja kako je Dep nasilnik bude “u osnovi tačna”.

Za to vreme, Dep i njegov tim počinju da iznose tvrdnje oko kojih se sada javnost opredeljuje: da je Herd zapravo ta koja je bila nasilna u ovoj vezi i da je Dep žrtva porodičnog nasilja.

Dakle, sudski proces u Britaniji bio je prvi, Dep je bio podnosilac tužbe, Amber Herd nije bila strana u postupku, već je svedočila u korist odbrane i na kraju – Dep je ovaj proces izgubio. Ali, pre nego što je suđenje u Britaniji uopšte i počelo, pet meseci nakon što je Dep tužio “San”, Herd objavljuje članak u “Vašington postu”. “Amber Herd: Progovorila sam protiv seksualnog nasilja i suočila se sa besom naše kulture. To mora da se menja”, bio je naslov teksta. U samom članku, Herd iznosi malo drugačiju tvrdnju: “Pre dve godine postala sam javna ličnost koja je progovorila o porodičnom nasilju i osetila sam iz sve snage kako se bes naše kulture usmerava na žene koje progovore. Imala sam retku priliku da dobro vidim, u realnom vremenu, kako institucije štite muškarce optužene za zlostavljanje.”

PRONAĐI RAZLIKU

Prljav veš i mučni detalji 3
foto: jim watson / pool photos via ap

Razlika između naslova teksta i njegovog sadržaja (u naslovu se tvrdi da je progovorila o seksualnom nasilju, a u tekstu – o porodičnom), nešto je što sada izaziva kontroverze, u tekućem sudskom postupku. Naime, samo dan pre nego što će Amber Herd sesti na klupu za svedoke, njen advokatski tim predložio je da Dep iz tužbe izbaci klevetu za seksualno zlostavljanje, jer je naslov teksta dalo uredništvo, a ne Amber Herd. Važno je napomenuti i da Dep tuži samo bivšu ženu, ali ne i “Vašington post”. Istine radi, Herd pominje seksualno nasilje koje je preživela, ali, pre poznanstva sa Depom, dok je bila studentkinja. Ovim zahtevom pravni tim Amber Herd praktično je rekao da ona ne optužuje Depa za seksualno nasilje.

Samo nekoliko sati nakon ovog zahteva počelo je svedočenje psihološkinje dr Doun Hjuz, koju su angažovali advokati Amber Herd, kako bi veštačila njihovu klijentkinju. Doktorka Hjuz iznela je iskaz u kom je opširno govorila ne samo o posledicama seksualnog nasilja koje je Herd, navodno, pretrpela, već i o konkretnim situacijama koje su se dogodile između Depa i Herd. Time je izašla iz uloge svedoka-eksperta i potencijalno ostavila loš utisak na porotu, pošto je govorila o situacijama kojima nije prisustvovala. Hjuz je svedočenje završila sutradan, a onda je iskaz dala Amber Herd.

Herd je govorila ukupno šest sati tokom dva dana i ogroman deo njenog iskaza odnosio se na seksualno nasilje koje je doživljavala tokom veze i braka sa Depom. Bez ulaženja u istinitost njenih navoda, reč je o duboko uznemirujućoj zbirci pojedinačnih incidenta koji uključuju ljubomoru, kontrolu, seksualno i fizičko mučenje. Takođe, bez obzira na to da li su njeni navodi istiniti ili ne, na osnovu komentara sa Jutjub kanala koji direktno prenose suđenje, evidentno je da je sve što je Herd govorila bilo ozbiljno retraumatizujuće za žene koje su preživele bilo koji oblik nasilja. Autorka ovog teksta pratila je suđenje na tri različita kanala – Law&Crime, Daily Mail i kanal bivše tužiteljke Emili D. Bejker. Na sva tri u komentarima su se masovno javljale žene koje su se naprosto odjavljivale jer nisu mogle da podnesu ono što su slušale.

Sve u svemu, iskaz Amber Herd je gotovo pa udžbenička zbirka svih mogućih oblika nasilja koje žena može da doživi. Veliki problem za nju, kao stranu u postupku, može da bude činjenica da ni za šta nema medicinsku dokumentaciju ni fotografije. Tačnije, nešto fotografija ima, ali vrlo je teško utvrditi da li je na njima otečena od plakanja ili je reč o tragovima nasilja. Takođe, ima i fotografiju skalpa, nakon što joj je Dep navodno čupao kosu u pramenovima, ali ni ta fotografija nije sasvim jasna. Herd tvrdi da je pod u sobi bio prekriven njenom počupanom kosom, ali to nije fotografisala. Policajka koja je jednom prilikom izašla na teren jer je iz stana u kom su živeli Herd i Dep stigao poziv (nejasno je ko je zvao policiju), svedočila je da je bila sasvim sigurna da je Herd otečena od plakanja i da ni na njoj ni u stanu nije zatekla nikakve tragove nasilja.

SVAĐE, LAŽI I AUDIOTRAKE

Prljav veš i mučni detalji 4
foto: evelyn hockstein / pool via ap

Za razliku od Herd, Dep, koji je prvi svedočio još pre dve nedelje, ima fotografije povreda, izgrebanog lica i prateću medicinsku dokumentaciju (i sliku) najodvratnijeg prizora koji je viđen tokom ovog suđenja – svog osakaćenog srednjeg prsta. Do povrede je došlo u Australiji, kada ga je, kako on tvrdi, Herd gađala flašom votke. U njegovu korist svedočio je i kućepazitelj iznajmljene vile u Australiji koji je našao odsečeni deo prsta i stavio ga na led, kako bi bio – prišiven.

Osim vizuelnih i tekstualnih dokaza, Dep ima i audio-snimke svađa sa Amber Herd iz kojih se lako može zaključiti da je ona bila nasilna. Na audio-zapisima se čuje Herd koja kaže kako ga nije “udarila” već “ošamarila”, kako ne može da mu obeća da se to neće ponoviti, ali i njena rečenica: “Reci svetu, Džoni, izađi i reci svetu: ja sam muškarac koji je žrtva nasilja.”

Dva dokaza Depu ne idu u korist: video-snimak na kom se vidi kako divlja po kuhinji, lupa vratima i baca stvari dok ga Herd pita šta mu je, a on joj odgovara da umukne jer se njoj ništa nije upravo dogodilo i ona nema nikakav problem trenutno. Drugi dokaz su SMS poruke u kojima kolegi glumcu Polu Betaniju predlaže da “spale Amber”. “Hajde da spalimo Amber”, glasi prva poruka, na koju Betani odgovara kako ne misli da je to dobra ideja, a Dep nastavlja: “Hajde da je udavimo, pa da je spalimo. Ja ću (psovka) njen spaljeni leš, da se uverim da je mrtva.” Poruke su razmenjene 2013. godine, pre nego što su se Dep i Herd venčali, što ukazuje na to da je veza bila nasilna od samog početka.

ADVOKATSKE STRATEGIJE

Prljav veš i mučni detalji 5
foto: jim lo scalzo / pool photo via ap

Suđenje je na pauzi do 16. maja, jer sudija Peni Askarat tokom ove nedelje ima ranije zakazanu višednevnu konferenciju. Advokati treba da daju završne reči do 27. maja, a nakon toga počinje zasedanje porote koja mora da donese jednoglasnu odluku. Zanimljivo je da ta odluka može da glasi i da su oboje krivi, da su oboje nevini ili da proglasi jednu od dve strane krivom za klevetu. Bitno je samo da odluka bude jednoglasna, a ne većinska.

Strategije pravnih timova Džonija Depa i Amber Herd jasne su od prvog dana: njeni advokati tvrde da je Dep ogrezao u alkohol i droge i da ima nasilne epizode kada je pod uticajem jednog od to dvoje (ili oboje). Depov tim ide na to da dokaže kako je Herd nasilnica, a da je njeno ponašanje uzrokovano graničnim i histrionskim poremećajem ličnosti (oba joj je dijagnostifikovala dr Šeron Kari, koju je angažovao Depov tim). Takođe, i njoj se stavlja na dušu korišćenje ekstazija, halucinogenih pečurki i drugih opijata, a kada je reč o njegovom mentalnom zdravlju, pominje se bipolarni poremećaj raspoloženja. Što svakog sa trunkom zdravog razuma dovodi do pitanja zašto ovo dvoje ljudi umesto alkohola i lakih droga ne piju lekove, a oboje imaju privatne lekare i medicinske sestre koji su uz njih 24 sata dnevno. Ali to pitanje na sudu niko nije postavio. Može se reći da to nije predmet spora, ali ako je advokatska strategija ta da se makar jedno od njih prikaže kao psihički nestabilna osoba, onda ima mesta tom pitanju. Druga je stvar što nasilno ponašanje ne može da se opravda nijednim poremećajem niti zavisnošću, ali u ovom suđenju, prema onome što smo do sada videli, najbitnije je ostaviti utisak na porotu, pa makar na tom putu stradala istina, ne o odnosu Depa i Herd, već o prirodi i dinamici partnerskog i porodičnog nasilja.

Dok se pravni timovi upinju da ostvare sebi zadate ciljeve, čini se da njihovi klijenti nisu naročito kooperativni: i Dep i Herd su jako neprecizni oko hronologije događaja, što nije neobično za sećanje na traumatične situacije, ali jeste čudno kad se uzme u obzir da su oboje tokom tih događaja (ili neposredno nakon njih) prikupljali i čuvali dokaze u vidu fotografija i video i audio snimaka. Iz iskaza i jednog i drugog prilično je jasno da sebe pokušavaju da predstave u najboljem svetlu, dok onog drugog pokušavaju da u potpunosti ocrne.

Od 16. maja, Herd će ispitivati Depovi advokati, a nakon toga svedočiće ljudi koje je njen tim naveo kao svedoke. Pominju se i neka poznata imena iz sveta filma (među Depovim svedocima ih nije bilo), ali od toga ko će svedočiti u njenu korist, bitnije je šta će nju pitati njegovi advokati i da li će pokušati da izazovu sumnju u njene reči kod porote. Bivša tužiteljka Emili D. Bejker, koja na svom Jutjub kanalu prenosi i komentariše suđenje, na osnovu sopstvenog iskustva u sudnici tvrdi da porota zapravo uopšte neće uzeti u obzir ono što govore Dep i Herd, već iskaze svedoka i materijalne dokaze. Međutim, ni ona ne poriče da je važno kakav utisak oboje ostavljaju na porotu.

Čitav slučaj može se gledati na dva načina. Jedan je da sve ovo posmatramo kao rijaliti-šou, u kom ćemo se opredeljivati za koga navijamo i kome više verujemo. Drugi način je posmatranje suđenja uz dozu neutralnosti, iz autentičnog interesovanja za fenomen partnerskog nasilja ili način funkcionisanja američkog pravosuđa. To je daleko zahtevnija pozicija, jer kod posmatrača budi mučninu i pitanje: zašto se ovo uopšte našlo u javnosti?

Iz istog broja

Povodom knjige

Nepredvidivi profesor Petrić

Sonja Ćirić

Video-igre

Jedina stvar koja život čini podnošljivim

Ljiljana Gavrilović

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu