Mozaik

Žene

Koliko znamenitih je među nama 2

VELIKANKE: Dela Zore Petrović;...

fotografije: promo

Koliko znamenitih je među nama

Samo 5,3 odsto žena je svojim radom i stvaralaštvom ostavilo trag u Srbiji, i to više onih iz srednjeg veka nego iz dvadesetog, otkrio je Srpski biografski rečnik

Piše: Sonja Ćirić

Srpski biografski rečnik je personalizovana enciklopedija srpskog naroda, kako je ovaj leksikografski projekat Matice srpske nazvao akademik Čedomir Popov, njegov dugogodišnji glavni urednik. U ovoj jedinstvenoj enciklopediji od sedam tomova su biografije značajnih ličnosti iz srpske istorije od prvih pisanih spomenika do 1945. godine, koje su doprinele napretku društva radeći u svim oblastima delovanja i stvaralaštva.

Koliko znamenitih je među nama 3
…šešir Desanke Maksimović na izložbi u Domu Jevrema Grujića

Biografski rečnik počinje Sofijom Abankur, dobrotvorkom iz Bele Crkve iz druge polovine 19. veka. Nakon njene biografije objavljeno ih je još skoro 12.000. Među njima su 632 biografije žena, odnosno oko 5,3 odsto. Razvrstane po epohama u Biografskom rečniku, procentualno je više znamenitih žena u srednjem veku nego u prvoj polovini 20. veka, čak za 1,6 odsto više.

Da li je 5,3 odsto žena u Srpskom biografskom rečniku proporcionalno procentu njihovog učešća u javnom životu? I kako je moguće da ih je u srednjem veku bilo više nego u novom dobu?

Aleksandra Novakov, naučni sekretar Srpskog biografskog društva, koja je o ovome govorila u okviru izložbe “Velikanke srpske kulture” u Domu Jevrema Grujića u Beogradu, kaže za “Vreme” da Rečnik “na neki način predstavlja merilo prisutnosti žena u javnom životu i oslikava dosta realno stanje, ali se ipak mora imati na umu i očuvanost izvora i građe”. Ona smatra da “rodne diskriminacije nema” i veruje “da bi bar koji procenat bio više na ženskoj strani da se prvi tom SBR objavljuje ove godine. Istoriografija se unazad nekoliko decenija pobrinula da progovori o ženama i ženskom pitanju, i na svetlost dana iznela je imena do sada zaboravljenih žena.”

Podatak da procentualno ima više znamenitih žena u srednjem veku nego u bilo kojoj sledećoj epohi, pa i u prvoj polovini 20. veka, za nju je “predstavljao veliko iznenađenje”, ali napominje da “treba imati u vidu da je srednji vek imao staleško uređenje i da je do danas ostalo traga samo o izabranima, pa se pretpostavlja da je ukupan broj važnih ličnosti srednjeg veka mnogo veći nego što danas o njima ima podataka. Mislim da su i kriterijumi uredništva bili mnogo blaži za ličnosti srednjeg veka nego za savremeni period, jer je stručnjacima za srednji vek svaki podatak važan, posebno svaki podatak o ženama.”

Ako se ima u vidu da je pravni položaj žene bio određen Građanskim zakonikom iz 1844. godine koji je bio na snazi sve do 1945. godine, podseća Aleksandra Novakov, jasno je da nije ni postojala mogućnost da žene u većem procentu budu vidljive. “Od tada pa do kraja Drugog svetskog rata srpsko društvo je pretrpelo brojne promene, ali se prava žene na papiru nisu menjala. Recimo, za stupanje udate žene u bilo kakvu službu bilo je potrebno odobrenje supruga. Udata žena je gubila poslovnu sposobnost i ekonomski je potpuno bila nesamostalna. Sa takvim pravima, i u takvim okolnostima, mislim da i 5,3 odsto važnih žena u Srpskom biografskom rečniku predstavlja podvig.”

Aleksandra Novakov objašnjava da je prvo dostupno zaposlenje u državnoj službi ženama bilo učiteljsko zanimanje. Viša ženska škola osnovana je u Beogradu 1863. godine. Do tog vremena jedine učiteljice dolazile su iz Habzburške monarhije. Već 1890. godine u Kraljevini Srbiji bilo je 530 učiteljica u osnovnim i 40 u Višoj ženskoj školi. Početkom 20. veka taj broj se povećao na 854. Većina učiteljica je bila neudata, zato što je Zakon o narodnim školama iz 1898. zahtevao da se učiteljica udajom, osim ako nije udata za učitelja, isključi iz nastave.

Koliko znamenitih je među nama 4
POMERANJE GRANICA: Delfa Ivanić,…

“Tako je Delfa Ivanić, nastavnica Srpske ženske gimnazije u Skoplju, kada se udala za diplomatu Ivana Ivanića, morala da napusti prosvetu, uprkos manjku kadrova za rad sa decom. Prve žene koje su diplomirale na Velikoj školi u Beogradu bile su Kruna Aćimović i Leposava Bošković. Iako je Ksenija Atanasijević na Beogradskom univerzitetu 1922. godine odbranila doktorat iz filozofije, starije uticajne kolege su je osporavale. Kada je Milena Pavlović Barili završila Slikarsku akademiju u Minhenu, u Jugoslaviji nije mogla da dobije zaposlenje”, kaže Aleksandra Novakov.

Koliko znamenitih je među nama 5
…Ksenija Atanasijević,…foto: wikipedia

Osim manje-više svima poznatih imena vladarki, književnica, umetnica i naučnica, u Srpskom biografskom rečniku ovekovečene su i one žene o čijim životima retko ko zna.

Od onih koje su živele u srednjem veku, Aleksandra Novakov skreće pažnju na “Milicu, vlastelinku i ktitorku. Pripadala je sloju imućnih Srba hrišćana u Skoplju, krajem 15. veka. Prema tekstu ktitorskog natpisa iz 1496/97. iznad ulaza u Bogorodičin hram manastira Matke, Milica je zatekla crkvu bez krova, dala je novac da se crkva prepokrije, oslika i da joj se dozida spoljna priprata.”

Koliko znamenitih je među nama 6
…Milena Pavlović Barili,…

Od osnivanja novovekovne srpske države, pojavljuju se žene koje nisu poznate “samo kao supruge, sestre, ćerke, već su se za mesto u Rečniku izborile svojim znanjem i činjenjem. Pojavljuju se prve glumice putujućih pozorišta – Anka Aleksić, pevačica narodnih pesama Slepa Živana, velika i značajna pesnikinja Eustahija Arsić, prve učiteljice poput Anastasije Dimitrijević, Prizrenke, kojoj je otac, trgovac, sa svojih putovanja donosio knjige, ona se obrazovala, i tako u Prizrenu, pod Turcima, 1836. osnovala prvu žensku školu u srpstvu”.

Iz tog vremena Aleksandra Novakov izdvaja “Mariju Milutinović, Punktatorku, učiteljicu. Dopisivala se sa Vukom Stefanovićem Karadžićem, čitala je Srbijanku Sime Milutinovića Sarajlije, književnika i istoričara, po marginama objašnjavala svaki stih i stavljala znake, uglavnom tačke, zbog čega joj je on nadenuo nadimak Punktatorka. Zaljubila se u ostarelog pesnika i oni su se venčali 1838. godine. Nakon muževljeve smrti, kako bi se izdržavala, bavila se i advokaturom i u tome bila veoma uspešna, ali je često branila sirotinju kojoj nije ništa htela da naplati, pa je i dalje živela teško. Radila je i kao učiteljica u opštinskoj školi. Po dolasku u Beograd radila je na emancipaciji i prosvećivanju srpske žene. Došla je na ideju da u svojoj kući i u kućama viđenijih srpskih žena organizuje posela. Na njima je govorila o higijeni, učila o spravljanju kolača na bečki način, učila kako se veze goblen (bila je prva vezilja goblena u Beogradu), recitovala srpske narodne pesme i čitala pripovetke, prepričavala i čitala pesme, govorila o važnosti ženske emancipacije. Njena posela postala su svojevrsni kulturni centar Beograda, vrlo popularan i posećen. Bila je Vukova poštovateljica i prijateljica i njegova saradnica u skupljanju narodnih umotvorina. Zvao ju je Lepa Maca iz Budima.”

Koliko znamenitih je među nama 7
…Anka Obrenovićfoto: wikipedia

Ovoj epohi pripada i Anka Konstantinović, kćer Jevrema Obrenovića, koju su Beograđani zvali Anka Pomodarka. “Pošto Anka nije mnogo marila za tradicionalni moral, često je izlazila u šetnju i špacirung. Zahvaljujući biblioteci njenog oca, prvoj u Šapcu, rano se obrazovala i čitala. Vodila je dnevnik i on predstavlja prvi sačuvani poznati intimni dnevnik.” Aleksandra Novakov podseća i na sestre Ninković socijalistkinje iz Novog Sada, Maru Bogdanović Rosandić fotografkinju, slikarku, tkalju, kao i na Julijanu Ilijić, vođu novosadskih feministkinja.

S početka prošlog veka prva Srpkinja je završila medicinu i postala lekar, Draga Milošević Ljočić, poznata i kao prva žena u Srbiji koja je koristila dva prezimena. Do kraja Drugog svetskog rata među važnim a manje poznatim su, na primer, i pedagog Jelena Belović Bernadžikovska, inspektorka Malvina Gogić, lekarka i sanitetski oficir Marija Zibold Fjodorovna, zatim političarka Canka Stojanka Jovanović, modna kreatorka i slikarka Katarina Mladenović…

Uz Srpski biografski rečnik formirana je i baza podataka koja se obnavlja i umnožava, a čiji azbučnik čini preko 20.000 dosijea ličnosti. Predlozi su, kažu u Matici srpskoj, dobrodošli. Podrazumeva se da je i to način koji bi mogao, eventualno, da poveća onih 5,3 odsto žena. Naravno, samo ako su zaslužile.

Iz istog broja

Dokazni materijal

Čuvar priča o gradu i nama

Sonja Ćirić

Sunarodnici

Najjužniji Slovaci na svetu

Robert Čoban

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu