Meridijani

Meridijani

Hokaido: Samit G8

Meridijani 1

Redovno godišnje okupljanje lidera osam industrijski najrazvijenijih zemalja sveta održano je na japanskom ostrvu Hokaidu od 7. do 9. jula. U centru pažnje su, uz već tradicionalne teme, poput globalne ekonomije, ekonomske pomoći siromašnima, pre svih afričkim državama, i smanjenja emisije štetnih gasova u cilju usporavanja globalnog zagrevanja, i novi problemi kao što su visoke cene hrane i sa njima povezano poskupljenje nafte. U centru pažnje bili su novi ruski predsednik Dmitrij Medvedev i američki Džordž Buš kome je ovo poslednji susret na vrhu. Domaćin skupa, japanski premijer Fukuda, najavio je da će prednost dati temi globalnog zagrevanja, dok svetski mediji nisu propustili da napomenu važeće razlike po tom pitanju između evropskih država i SAD.

Do utorka (dan nastanka ovog teksta), izdato je nekoliko saopštenja od kojih su najvažnija ona o smanjenju emisije ugljen-dioksida za 50 odsto do 2050. Takva odluka pojačava prošlogodišnju o "ozbiljnom smanjenju emisije gasova". Odlučeno je i da se poveća izdvajanje za pomoć najsiromašnijima na 50 milijardi dolara godišnje, od čega bi polovina išla u afričke zemlje. Strani mediji uglavnom izvlače paralele između ovogodišnjeg i prošlogodišnjeg samita u nemačkoj banji Hejigandam, kada je konstatovano da je svetska ekonomija u dobrom stanju, ali da je može ugroziti cena nafte, koja je tada "bila na ivici da postane skupa". Nafta je tada koštala 70 dolara po barelu, dok je ovih dana dostigla cenu gotovo do 150. U odnosu na prošlu godinu, ekonomije SAD i pojedinih evropskih država su na putu ulaska u recesiju. Grupu G8 čine SAD, Kanada, Velika Britanija, Francuska, Italija, Nemačka, Japan i Rusija.


Kabul: Napad

U samoubilačkom napadu na ambasadu Indije u Kabulu u ponedeljak ujutro poginula je 41 osoba, dok je 141 ranjena. Napad je izveden tako što je samoubica kolima punim eksploziva ušao u dvorište ambasade, gde se nalazilo mnogo ljudi koji su čekali u redu za vize. Među poginulima su i indijski vojni ataše i još jedan stariji diplomata, dvojica Indijaca koji su obezbeđivali ambasadu i jadan Avganistanac koji je radio u ambasadi. U eksploziji je poginulo i petoro ljudi koji su se nalazili u dvorištu obližnje ambasade Indonezije. To je najveći samoubilački napad u Avganistanu od pada talibanskog režima 2001. Još uvek niko nije preuzeo odgovornost za napad. Indijska vlada ga je osudila: "Vlada Indije oštro osuđuje kukavički teroristički napad na našu diplomatsku misiju u Avganistanu. Takvi primeri terora neće nas odvratiti od ispunjavanja naših obaveza prema vladi i narodu Avganistana." Napad su osudili i lideri država G8, kao i generalni sekretar UN-a Ban Ki Mun. Od pada talibanskog režima Indija je postala jedna od najuticajnijih država iz regiona u Avganistanu i jedan od najvećih donatora. U poslove obnove Avganistana indijska vlada uložila je više od 750 miliona dolara. Ovo nije bio prvi napad na neko indijsko diplomatsko predstavništvo u Avganistanu. Ranije su napadnuti njeni konzulati u Heratu i Džalalabadu, dok su Indijci bili često među kidnapovanima od strane talibana. U tom smislu, napad na ambasadu u Kabulu može naškoditi dobrim odnosima dveju država. Na mesto događaja odmah je došao avganistanski ministar spoljnih poslova, koji je kasnije izjavio da ima razloga da veruje da je "napad izveden uz saradnju i konsultacije sa jednom od aktivnih obaveštajnih službi iz regiona". On nije precizirao na koju službu tačno misli, ali je avganistanska vlada ranije optuživala pakistansku obaveštajnu službu da stoji iza nekih bombaških akcija u njihovoj zemlji. I Pakistan je osudio napad na indijsku ambasadu u Kabulu.


London, Moskva: Rusija optužena

Meridijani 2

"Ubistvo bivšeg ruskog agenta Aleksandra Litvinjenka izvedeno je uz podršku ruske države", preneo je BBC u utorak, pozivajući se na svoje izvore u britanskoj vladi. Litvinjenko je ubijen u novembru 2006, tako što je otrovan plutonijumom. Prema BBC-ju, jedan visoki bezbednosni zvaničnik izjavio je da "postoje značajne indikacije da je to bila državna akcija". To je prvi put da se, makar i na ovaj način, ruska država konkretno optužuje da stoji iza ubistva. Britanski istražitelji sumnjičili su za atentat Andreja Lugovoja, bivšeg agenta KGB-a, ali je on negirao učešće. Britanci su tražili i njegovo izručenje, ali je Moskva to odbila, uz obrazloženje da je to suprotno ruskom ustavu. Litvinjenko je važio za velikog kritičara režima Vladimira Putina. Britanska obaveštajna služba MI5 tvrdi da je prošlog leta osujetila pokušaj ubistva Borisa Berezovskog, ruskog milijardera i Putinovog kritičara koji je dobio azil u Velikoj Britaniji. Slučaj Litvinjenko doprineo je narušavanju odnosa Londona i Moskve. Direktor MI5 Džonatan Edvards izjavio je prošlog novembra da broj ruskih agenata u ambasadi u Londonu nije smanjen nakon kraja hladnog rata.


Pamplona: Festival

Jedna osoba je poginula, a više od 70 je povređeno na tradicionalnom festivalu trke sa bikovima koji se svake godine održava u Pamploni, na severu Španije. Poginulo je 23-godišnji irski državljanin, a među povređenima ima mnogo stranih turista. Prema programu festivala, šest bikova i izvestan broj vodiča pušteno je da trči 850 metara u zatvorenoj ulici, a na kraju ih čekaju matadori. U trci bikovi jure muškarce koji trče ispred njih, "naoružani" presavijenim novinama. Svake godine se na desetine učesnika povredi tokom trajanja festivala. Trke sa bikovima traju od 1591. i održavaju se na dan proslave Svetog Fermina, zaštitnika grada. Festival traje od 6. do 14. jula. U to vreme Pamplonu, grad od 185.000 stanovnika, poseti i do milion turista.

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu