Meridijani

Meridijani

Njujork: Panika

Meridijani 1

Krah tržišta nekretnina i hipotekarnih kredita u SAD nemilice odnosi žrtve na tržištu kapitala. Vest da se "Leman braders", četvrta po snazi investiciona američka banka, i jedna od najvećih investicionih banaka na svetu, sprema za stečaj, izazvala je paniku na svim svetskim berzama. Za razliku od paradržavnih giganata na tržištu nekretnina "Fredi Mek" i "Fani Me", američka administracija nije novcem poreskih obveznika pritekla u pomoć investicionom fondu koji upošljava preko 20.000 ljudi širom sveta, a čiji se dug popeo na 613 milijardi dolara. Treća po snazi banka "Meril Linč" preko noći je prešla u ruke Banke Amerike, dok su akcije jedne od najvećih osiguravajućih kuća Amerikan internešenel grup" (AIG) naglo opale.

Potres koji je počeo u nedelju brzo se proširio na sve berze, i naterao i evro i jen u pad. Berze u Aziji pale su za šest odsto, dok je u Rusiji berza pala niže u protekle tri godine. U "Dau Džonsu" kažu da je ovo bio najgori dan od 11. septembra, a analitičari procenjuju da će se posledice osećati još nedeljama i zbog dramatičnog pada poverenja u finansijske institucije.

Žrtava će, prema procenama stručnjaka za tržište kapitala, biti još, i malo je onih koji predviđaju brz oporavak. Ministar finansija Henri Polson pokušao je da deluje optimistično kada je izjavio da Amerikanci mogu biti spokojni i da je tržište kapitala "zdravo i žilavo", ali je njegova poruka delovala neubedljivo.


Harare: Sporazum

Predsednik Zimbabvea Robert Mugabe i lider opozicije Morgan Cvangirai sklopili su u ponedeljak istorijski sporazum o formiranju vlade nacionalnog jedinstva i podeli vlasti. Sporazum su potpisali Robert Mugabe, Morgan Cvangirai i Artur Mutambara, lider otcepljene frakcije Cvangirajevog Pokreta za demokratske promene (MDC). Na taj način, okončana je kriza koja traje od izbora održanih u martu. Na izborima je parlamentarnu većinu dobio MDC, a Cvangirai pobedio u prvom krugu predsedničkih izbora. U talasu nasilja koji je usledio nakon protesta opozicije poginulo je oko 100 članova opozicione partije MDC, dok je preko 200.000 ljudi raseljeno, a uništeno je 20.000 kuća. Mugabe je glatko pobedio u drugom krugu predsedničkih izbora, budući da je Cvangirai odustao od kandidature, jer je nekoliko puta bio zatvaran tokom protesta i prećeno mu je smrću, i samo je formalno bio prisutan na listi. Da ni u budućnosti neće sve teći glatko, pokazali su i sukobi pristalica obeju strana koji su se okupili ispred mesta gde je potpisan sporazum.

Sporazum je potpisan na svečanoj ceremoniji u Harareu, pred oko 3000 ljudi, među kojima je bilo i nekoliko afričkih lidera. Glavni posrednik bio je predsednik Južnoafričke Republike Tabo Mbeki. "Potpisao sam ovaj sporazum zato što verujem da je on najbolja prilika za nas da stvorimo miran i prosperitetan Zimbabve", izjavio je Morgan Cvangirai. Dodao je i da je dogovor rezultat "bolnih kompromisa", i da će njegovi prioriteti biti da zaustavi nestašice hrane i omogući pristizanje strane pomoći. Mugabe je najavio da će biti mesta za nove dogovore "dok god se poštuju glavni principi sporazuma". Prema dogovoru, Mugabe će ostati na mestu predsednika države, dok će Cvangirai postati novi premijer. Predviđeno je da nova vlada ima 31 ministarstvo, od čega će 15 pripasti Mugabeovoj partiji ZANU–PF, 13 ministarstava će voditi MDC, a preostala tri otcepljena frakcija MDC-a. Robert Mugabe ostaje vrhovni komandant vojske, dok će MDC voditi policiju. Sporazum poziva i vladu Belike Britanije da plati kompenzaciju belim farmerima kojima je oduzeta imovina tokom Mugabeove kontroverzne zemljišne reforme.


Meridijani 2

Pariz: Papa u Francuskoj

Papa Benedikt XVI boravio je u četvorodnevnoj poseti Francuskoj, prvoj od kada je 2005. došao na tu funkciju. Prethodno je najavio da u Francusku dolazi kao "glasnik mira i bratstva". Njegova poseta doživljena je kao pokušaj približavanja svim religijskim zajednicama u zemlji, jer se obratio i Muslimanima i Jevrejima. Papu su dočekali francuski predsednik Nikola Sarkozi i njegova žena Karla Bruni. Sarkozi se zalaže za ublažavanje striktnih sekularnih zakona koji važe u Francuskoj. Benedikt XVI obratio se vernicima u Parizu i Lurdu, gde je održao misu na otvorenom pred oko 200.000 vernika. Na trodnevnom hodočašću u Lurdu, papa je prisustvovao svečanom obeležavanju 150 godina od kada se jednoj četrnaestogodišnjoj devojčici ukazala Devica Marija. Lurd je mesto hodočašća za katolike, koje svake godine poseti oko šest miliona vernika.


Karakas: Čaves optužuje

Predsednik Venecuele Ugo Čaves dodatno je protekle nedelje zaoštrio ionako loše odnose sa SAD. Prošlog četvrtka je u televizijskom obraćanju naciji optužio Ameriku da pokušava da izvede državni udar u Venecueli, proterao američkog ambasadora iz svoje zemlje i opozvao venecuelanskog ambasadora u Vašingtonu. Potom je na televiziji pušten četvorominutni snimak razgovora aktivnih i penzionisanih visokih oficira, koji su razmatrali na čiju bi podršku mogli da računaju ukoliko bi krenuli protiv predsednika. "Imperija stoji iza toga. Oni traže način da zaustave našu revoluciju i da tako ugroze proces promene koji se odvija u našoj Americi, na Karibima, u Centralnoj Americi. Kada na vlast dođe nova vlada u Sjedinjenim Američkim Državama, vlada koja poštuje Latinsku Ameriku, tada ćemo poslaćemo ambasadora.".

Čaves je najavio i podršku svom bolivijskom kolegi Evu Moralesu, koji je istog dana takođe opozvao bolivijskog ambasadora iz Amerike i optužio SAD da planiraju državni udar protiv njega i da stoje iza protesta zemljoposednika u Boliviji. On je dodao da prisustvo dva ruska borbena aviona u njegovoj zemlji predstavlja upozorenje ostalima i pokazuje da se među saveznicima Venecuele nalazi i Rusija. Prema njegovim rečima, ukoliko dođe do rušenja režima u nekoj od latinoameričkih zemalja, Venecuela neće oklevati da upotrebi vojsku "da bi ponovo vratila vlast narodu". "Ako me ubiju, o moj bože, ne plašim se za sebe, ali šta će doći posle", dodao je Čaves.

SAD su negirale bilo kakvu umešanost u pokušaje izvođenja državnog udara u Venecueli ili bilo kojoj drugoj državi i, kao odgovor proglasile bolivijskog i venecuelanskog ambasadora za persone non grata. One su optužile dvojicu aktivnih i jednog bivšeg venecuelanskog obaveštajca za naoružavanje, pomaganje i finansiranje FARC-a, gerilskog pokreta u Kolumbiji koji stoji iza otmica civila, i zamrzli njihova sredstava u SAD.

Iz istog broja

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu