Meridijani

Meridijani

Moskva: Novi svemirski brod

Meridijani 1

U Rusiji osmišljavaju novi kosmički brod za višekratnu upotrebu, koji će zameniti postojeći Sojuz, i u kojem će biti mesta za šest članova posade. Nova letelica bi trebalo da se vine u kosmičke prostore već 2010. godine, izjavio je zamenik rukovodioca Naučno-tehničkog centra kosmičke korporacije Energija Boris Sotnjikov. "Brod koji mi razrađujemo pod radnim nazivom Kliper namenjen je za odvoženje posade i prenos tereta na orbitalne stanice, a u slučaju potrebe, za hitnu evakuaciju kosmonauta i opreme na Zemlju", kazao je Sotnjikov. Po njegovim rečima, Kliper će se koristiti za automatske orbitalne letove u trajanju do deset dana, a i za naučno-istraživačke ciljeve. Sem toga, nova letelica mogla bi da vozi četvoricu kosmičkih turista, a ne samo jednog, kao što je to slučaj sa Sojuzom. Posada Klipera sastojaće se od dva pilota i četiri kosmonauta, odnosno putnika. Zajedno sa ljudima u brodu može da se smesti teret do 700 kilograma. Prema projektu kosmičke korporacije Energija, startna masa desetometarskog broda iznosiće 14,5 tona. Kliper bi se na orbitu izvodio uz pomoć ruske rakete Onjega. To je iz osnova modernizovana verzija Sojuzovog nosača, a brod bi mogao da se lansira sa svih ruskih kosmodroma gde postoje lansirni poligoni za Sojuze, to jest i sa Bajkonura, u Kazahstanu, i sa Plisecka. Ukoliko se evropski partneri budu složili, Kliper bi se mogao lansirati i sa ruskog startnog kompleksa koji se gradi na ekvatorijalnom kosmodromu Kuru u Francuskoj Gvajani. Po svom obliku, ovaj novi ruski kosmički brod ličiće na stilizovanu peglu bez ručke, objasnio je Boris Sotnjikov. On je dodao da Kliper sa raketom nosačem neće biti spojen na boku, kao američki Spejs šatl, već odozgo, poput Sojuza.

Berlin: Širenjem EUa veća opasnost od side

Sa širenjem Evropske unije na istok Evrope zaoštriće se i problemi vezani za širenje side, s obzirom na to da je u mnogim zemljama koje će prvog maja pristupiti EU-u broj obolelih izuzetno visok. Prema navodima agencije DPA, koja se poziva na rezultate studije "EuroHIV", Estonija je jedna od onih zemalja na svetu gde se sida najbrže širi, a slična situacija je i u Letoniji i Litvaniji. Ono što EU posebno zabrinjava jeste činjenica da se, za razliku od dosadašnje situacije, kada se virus side u Evropi najviše širio među narkomanima, sada bolest širi u svim slojevima stanovništva. "Nakon kraja političke izolacije, istočna Evropa se nalazi na pragu velike epidemije", navodi se u studiji. Dodaje se da se sida sada brzo širi ne samo u baltičkim državama već i u Rusiji, Ukrajini, Moldaviji, Belorusiji i Kazahstanu. Bolja situacija je u Poljskoj i Mađarskoj. U Nemačkoj je, poređenja radi, virusom side zaraženo 20.000 ljudi, dok je broj zaraženih u baltičkim zemaljama pet do deset puta veći. U zemljama istočne Evrope i centralne Azije sada ima milion i po ljudi inficiranih HIV-om. Pre deset godina bilo ih je 30.000. Samo prošle godine registrovano je 230.000 novih inficiranih. Stručnjaci strahuju da su stvarne cifre daleko više od ovih, zvaničnih. Prema navodima studije, HIV virus je u poslednjih 20 godina odneo 25 miliona ljudskih života. Virusom je zaraženo 40 miliona ljudi, od kojih tri četvrtine živi u Africi.

Bratislava: Pobesneli Romi

Romi na istoku Slovačke nastavljaju da pljačkaju radnje s namirnicama, poslednju u noći prošlog ponedeljka u mestu Trhovište, a romski lideri najavljuju proteste i blokadu autoputeva i slovačkih graničnih prelaza. Grupu od dvestotinak Roma, ogorčenih zbog osetno smanjene socijalne pomoći po novim propisima, policija je u mestu Trhovište sprečila da opljačka radnju pre podne, a oni su se uveče vratili u manjem broju. Policija je iste večeri u Trhovištu privela 43 Roma, od čega je 33 punoletna zadržala u pritvoru. To je već treća radnja opljačkana u poslednjih nedelju dana, a Romi su najavili da će, ako ne mogu da pljačkaju prodavnice, krenuti u krađe po kućama, jer im deca nemaju šta da jedu. Novi reformisani sistem socijalnog staranja prepolovio je od marta socijalnu pomoć nezaposlenima sa stotinak na pedesetak evra, uz mogućnost povećanja pomoći, ukoliko se nezaposleni angažuje u javnim radovima. Već isplata prvog smanjenog čeka izazvala je eksploziju nezadovoljstva među slovačkim Romima, koji posebno na istoku zemlje, gde su skoncentrisani u velikom broju u nehigijenskim naseljima, nemaju nikakve šanse da nađu posao. Romski lideri iz Parlamenta Roma zakazali su zato za 25. februar demonstracije po celoj Slovačkoj pod parolom "posao – hleb – ravnopravnost". Kako su najavili, ukoliko vlada premijera Mikulaša Džurindž ne počne da rešava katastrofalne socijalne prilike romske manjine, uslediće blokada autoputeva i carinarnica na slovačkim graničnim prelazima. Sociolozi i analitičari upozoravaju da su tenzije takve da nedostaje samo iskra da nasilju protiv Roma, ako se pljačke nastave, pribegne većinsko slovačko stanovništvo.

Istanbul: Ataturkova ćerka Jermenka

Usvojena ćerka osnivača Turske Republike Mustafe Kemala Ataturka, Sabiha Gekčen, poreklom je Jermenka, izjavila je početkom ove nedelje rođaka jedine naslednice bivšeg šefa države. Pravo ime usvojene kćerke Mustafe Kemala Ataturka, koji u braku nije imao dece, bilo je Hatun Sebildžijan, rekla je njena nećaka Hripsime Sebildžijan Gazalijan. Sabiha, poznata kao prva žena pilot, rođena je 1913. godine u Bursi, a biološkog oca je izgubila u masakrima nad Jermenima uoči kraja Otomanskog carstva 1915. godine, rekla je njena rođaka. Prema njenim rečima, poreklo Sabihe Gekčen bilo je poznato Ataturkovoj porodici, ali to niko nikada nije saopštio u javnosti. Ona je umrla 21. marta 2001. u Istanbulu – na svoj 88. rođendan. Sabahina rođaka koja danas živi u Erevanu, a koja je u Jermeniju emigrirala 1946. iz Sirije, izjavila je jednom jermenskom listu da je Ataturkova usvojena kćerka imala jednu sestru i petoricu braće, kao i da joj je majka umrla. Sabiha Gekčen je znala svoje poreklo, ali nije htela o tome da govori. Što se tiče Ataturka, koji je živeo od 1881. do 1938, a za predsednika izabran 1923, tvrdi se da je znao njeno poreklo.

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu