Meridijani

Meridijani

Berlin: Obeležavanje atentata

Meridijani 1

Nemački kancelar Gerhard Šreder istakao je prošlog utorka "plemenito nasleđe" koje su Nemačkoj ostavili učesnici neuspelog atentata na nacističkog diktatora Adolfa Hitlera, pre tačno 60 godina, što je, kako je rekao, "jedan od najznačajnijih dana u novijoj nemačkoj istoriji". "Reč je o jednom plemenitom i ogromnom nasleđu", rekao je Šreder u govoru održanom u ministarstvu odbrane u počasnom holu u Bendlerbloku, nekadašnjem komandnom centru vojske Trećeg rajha u Berlinu. Na tom istom mestu pre 60 godina, pogubljeni su grof Klaus Šenk fon Štaufenberg, inicijator atentata i trojica njegovih saučesnika. U narednih nekoliko meseci pogubljen je i najveći broj od oko 200 ljudi i žena za koje se smatralo da su bili umešani u planirani puč. "Smatram da činjenica da su izvršioci atentata bili spremni da žrtvuju svoje živote u veoma teškim uslovima još jednom ističe ljudsku i političku veličinu njihovog dela", rekao je Šreder, odajući počast svim nemačkim borcima za slobodu bilo da su socijaldemokrate, komunisti ili pripadnici neke verske zajednice. To je prvi put da se u Nemačkoj u tolikoj meri obeležava godišnjica neuspelog puča nemačkih oficira, koji se decenijama nakon pada nacističkog režima smatrao za izdajnički akt.

Tampa: Čovek na mesecu

"Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo", izgovorio je tačno pre 35 godina 21. jula 1969. godine Nil Armstrong, prvi čovek koji je stupio na Mesec i boravio na njemu dva sata i 21 minut, posle čega se vratio na svemirski brod Apolo 11. Apolo 11 je na svoj put krenuo iz Svemirskog centra "Kenedi" u Floridi 16. jula 1969. godine u 13.32 časova. U orbiti oko Zemlje proveo je dva sata i 33 minuta, nakon čega su ponovo uključeni motori kako bi brod dobio dodatno ubrzanje i savladao gravitaciju Zemlje za let ka Mesecu. Za sletanje prve zemaljske letelice na Mesec izabrano je mesto nazvano More tišine zbog prostranog i ravnog terena. (Lunarni modul se spustio nekih šest kilometara dalje od planiranog mesta.) Nakon 75 sati i 50 minuta leta brod je ušao u eliptičnu orbitu oko Meseca pod nagibom od 1,25 stepeni u odnosu na ravan Mesečevog ekvatora. Za svaki krug oko Meseca Apolu je trebalo dva sata. Posle 102 sata 45 minuta i 40 sekundi od starta misije lunarni modul Orao dotiče površinu Meseca. Prvi je izašao Armstrong. Njegov prvi korak usledio je tačno 109 sati 24 minuta i 19 sekundi posle početka misije. On odmah prikuplja uzorke stenja za slučaj da misija bude ugrožena i da lunarni modul mora odmah da uzleti. Zatim iz modula izlazi član posade Apola 11, Edvin Oldrin. Šetnja astronauta trajala je nešto više od dva sata. U znak sećanja na veliki događaj stupanja na Mesec, za platformu lunarnog modula pričvršćena je ploča s upisanim datumom prve posete Mesecu i ucrtanom kartom Zemlje. U svojoj knjizi astronaut Oldrin piše da je očekivao da to upravo bude on s obzirom da je Amstrong bio komandant broda, a u svim dotadašnjim letovima komadant je ostajao na brodu. Oldrin je objasnio da je odluka da ipak Armstrong prvi kroči na Mesečevo tlo doneta jer je on bio civilno lice i član druge grupe astronauta, za razliku od Oldrina koji je bio član treće grupe. Oldrin je u knjizi napisao da je bio razočaran ovom odlukom, ali da se ipak utešio "činjenicom da će biti član prve ekipe koja će obaviti ovu istorijsku misiju".Prema rečima Milivoja Jugina, pak, Armstrong je na Mesec zakoračio levom nogom, ali je zaboravio da povuče ručicu za otvaranje poklopca na pregradi u kojoj je bila smeštena televizijska kamera. "Oldrin je u knjizi napisao da je Armstrong na upozorenje komandnog centra ispravio ovaj propust i tako omogućio stotinama miliona gledalaca na Zemlji da na svojim ekranima dožive istorijske trenutke stupanja prvog čoveka na tlo Meseca", rekao je Jugin. Danas tri mala mesečeva kratera u neposrednoj blizini spuštanja prvih ljudi na Mesec nose nazive po imenima članova posade Apola 11: Armstrong, Oldrin i Kolins.

Tokio: Fišer traži azil

Meridijani 2

Bivši svetski šampion u šahu Bobi Fišer, koji je na zahtev SAD uhapšen u Japanu, tražio je politički azil u nekoj trećoj zemlji, izjavila je predsednica Japanske šahovske federacije Mijoko Vatai. "On traži da mu se hitno obezbedi politički azil u nekoj trećoj prijateljskoj zemlji", rekla je Vatai, inače Fišerova prijateljica. "Bobi Fišer ne želi da se vrati u SAD, koje kontrolišu Jevreji i gde ga čeka deset godina zatvora ili prerana smrt, i to sve zbog nameštenih političkih optužbi", rekla je Vatai, navodi se na sajtu koji je ona otvorila Fišeru u čast. Kako je navela, Fišer više ne želi da ostane ni u Japanu, koji je jedna "korumpirana, brutalna i neprijateljska zemlja, pod američkim uticajem". Fišer je pritvoren u Japanu na zahtev američkih vlasti, koje ga više od deset godina traže zbog kršenja međunarodnih sankcija prema bivšoj SR Jugoslaviji. Priveden je na međunarodnom aerodromu u Tokiju, u prolazu na putu za Manilu, na Filipinima, navodno zbog korišćenja falsifikovanog američkog pasoša. Zvaničnici imigracione službe, koji su zatražili da ostanu anonimni, rekli su da je Fišer (61) od hapšenja u pritvoru, kao i da će biti izručen. Fišer je 1992. godine boravio u tadašnjoj Jugoslaviji radi jednog šahovskog meča, iako su ga američke vlasti upozorile da će time prekršiti međunarodne sankcije i da će biti suočen sa kaznom.

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu