Meridijani

8. 9. 2004. / 19.25

Meridijani

Peking: Izgradnja olimpijskih stadiona

Meridijani 1

Kina namerava da potroši 37 milijardi dolara za pripremu Olimpijskih igara 2008. godine i najmanje dve milijarde dolara za moderne objekte, od kojih su mnogi već u izgradnji. Peking će odustati od prvobitnog plana da se izgradi deset novih stadiona i gradiće samo pet. "Izgradnja stadiona treba da bude u skladu sa principima pažljive kalkulacije i striktnog pridržavanja budžeta. Ukoliko možemo da renoviramo stari stadion, nećemo graditi novi. Ukoliko možemo da koristimo privremenu zgradu, nećemo graditi stalnu", rekao je Liu, predsednik pekinškog organizacionog komiteta za OI. Kina je već zaustavila izgradnju stadiona Ptičje gnezdo, u vrednosti od tri milijarde juana ( 1 dolar – 7,4 juana), koji je predviđen da bude centralni deo među novim olimpijskim objektima. Umesto Ptičjeg gnezda biće podignut stadion bez krova, čime će se uštedeti oko 30 miliona dolara, prenele su novine reči eksperata.

Madrid: Razoružavanje i ETA

Španski premijer Hoze Luis Rodrigez Sapatero pozvao je prošlog ponedeljka baskijsku separatističku grupu ETA da položi oružje, ali je demantovao navode da vlada želi da pregovara s njima. "Kao i svi Španci, jedina poruka terorističkoj grupi ETA je da prekine sa ubijanjem, napusti nasilje i prekine da se bavi terorizmom", rekao je Sapatero. U nedavnom intervjuu baskijskom radiju, bivši šef vladajuće baskijske nacionalističke stranke ONV izjavio je da veruje da Sapaterova vlada pregovara sa ETA. Sapatero je danas odlučno demantovao takve navode i pozvao ETA da položi oružje. Ubrzo po izboru Sapatera u martu ove godine, ETA je pozvala novu vladu na dijalog, ali je njen poziv odbijen. ETA je od 1968. godine ubila gotovo 850 osoba zarad nezavisne baskijske države i najaktivnija je pobunjenička snaga u Zapadnoj Evropi. Španija, SAD i EU smatraju je terorističkom organizacijom.

Blajburg: Spomenik pobijenim ustašama

Guverner austrijske pokrajine Koruška Jerg Hajder pozdravio je najavljenu finansijsku podršku hrvatske vlade za izgradnju spomenika blajburškim žrtvama, nedaleko od tog grada u Austriji. "Koruška je na kraju Drugog svetskog rata bila mesto na kojem su se odigrali stravični događaji i to ne treba kriti", kazao je Hajder. On je istakao da je zbog toga dobro ako se na mestu istorijske tragedije u znak sećanja podigne spomenik. Hrvatska vlada donela je prošle nedelje odluku da iz budžeta izdvoji sumu od oko 130.000 evra kao pomoć za finansiranje otkupa zemljišta za budući spomenik žrtvama Blajburga. Socijaldemokratska partija Austrije (SPÖ) i predstavnici koruških Slovenaca kritikuju, međutim, planove za podizanje spomenika tvrdeći da je reč o spomeniku fašističkom režimu. Lider SPÖ u Koruškoj Peter Ambrozi rekao je da ne vidi nijedan razlog da se podigne novi spomenik. Gadonačelnik Blajburga Štefan Visočnig, inače član SPÖ, međutim, kaže da nema ništa protiv gradnje novog spomenika, jer se godišnji pomen žrtvama Blajburga "pozitivno odražava na gastronomiju tog grada". Generalni sekretar SPÖ u Koruškoj Herbert Viršl, kao i lider stranke, protiv je spomenika u Blajburgu. "Žrtve Drugog svetskog rata ne smeju biti zaboravljene i zato imam problem sa tim da se jednoj grupi počinilaca dižu spomenici", rekao je on. Portparol SPÖ Koruške Peter Kajzer smatra da treba jasno prikazati koje su zločine počinile ustaše. "Tragično je šta se desilo tim ljudima koji su na kraju rata izručeni Jugoslaviji, ali spomenikom u Blajburgu ustašama bi se oprostili njihovi zločini. Zbog toga mislim da takav spomenik ne treba da se podigne na tlu Koruške", rekao je on. "Ustaše su sarađivale sa nacističkim sistemom. Jednim spomenikom se ne može savladati istorija, iako ne podržavam to što se u Blajburgu dogodilo 1945.", rekao je predsednik Centralnog udruženja koruških Slovenaca Marjan Šturm. U hrvatskoj javnosti Blajburg se ne povezuje isključivo sa ustašama i zločincima, već je postao simbol besmislenog pokolja ratnih pobednika nad poraženima i zločina počinjenih u ime "narodne države" o kojima se decenijama nije govorilo. Navodi se da su u Blajburgu, osim pripadnika ustaškog režima, stradali i pripadnici drugih vojski, civili, intelektualaci, protivnici komunizma, pripadnici različitih nacionalnosti.

Njujork: Operisan Klinton

Bivši američki predsednik Bil Klinton oporavlja se nakon ugradnje četvorostrukog bajpasa. Klinton je prošlog ponedeljka podvrgnut toj operaciji, pošto su mu arterije bile toliko začepljene da je pretila neposredna opasnost od teškog srčanog udara. Arterije su bile začepljene na nekim mestima i "više od 90 odsto", rekao je doktor Krejg Smit, glavni hirurg koji je vodio četvoročasovnu operaciju u njujorškoj Prezbiterijanskoj bolnici. "Postojala je osnovana opasnost da doživi jak srčani udar", rekao je šef kardiologije, doktor Alan Švarc. Lekari su ocenili da je operacija bila uspešna i da će Klintonu biti potrebno nekoliko nedelja da se oporavi. On bi mogao da napusti bolnicu za četiri ili pet dana. Bivši američki predsednik boluje i od visokog krvnog pritiska i do sada možda nije na odgovarajući način lečio visok holesterol. Lekari kažu da od pre nekoliko dana uzima lek za smanjenje holesterola.

"Proteklih nekoliko dana za nas su emotivno bili vrlo burni", rekla je Klintonova supruga, senator Hilari Rodam Klinton. Klinton (58) je krajem prošle nedelje primljen u bolnicu zbog jakog bola u grudima i kratkog daha, ali lekari tvrde da je on te simptome imao poslednjih nekoliko meseci. Prilikom ugradnje bajpasa, lekari uzimaju jedan ili više krvnih sudova – u Klintonovom slučaju to su dve arterije i vena iz noge – i zatim ih povezuju sa arterijama koje idu do srca. Doktor Švarc kaže da će Klinton ubuduće moći da vodi "izuzetno aktivan život".

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu