Meridijani

Meridijani

Luksemburg: Dogovor sa Turskom

Meridijani 1

U utorak su zvanično počeli pregovori o punopravnom članstvu Turske u Evropskoj uniji. Do ponedeljka kasno uveče nije bilo poznato da li će evropski ministri dati zeleno svetlo za početak pregovora jer se Austrija protivila punopravnom članstvu Turske. Odluci ministarskog saveta prethodile su žestoke diskusije koje su trajale više od 24 sata, ali je dogovor na kraju ipak postignut. Prema izjavi turskog ministra spoljnih poslova Abdulaha Gula, u ponedeljak je, posle maratonskih konsultacija, postignut dogovor o nacrtu pregovaračkog mandata za članstvo Turske u EU-u. "Ovo je istorijski trenutak", izjavio je Gul (na slici) pošto je čuo vesti iz Luksemburga. Iako je Evropski savet već stavio Turskoj do znanja da se početkom pregovora "samo otvara proces čiji ishod ne može biti unapred garantovan", u Turskoj je početak pregovora prihvaćen kao veliki trijumf turske diplomatije. Britanski ministar spoljnih poslova Džek Stro, koji je otvorio pregovore, poručio je Turskoj da nastavi sa reformama u oblasti bezbednosti i pravosuđa, i da poboljša situaciju na područjima gde žive Kurdi. On je upozorio da ih čeka "dugo putovanje napred", sa pregovorima od kojih se očekuje da će trajati desetak godina, ali je dodao da on lično "ne sumnja da je ona vredna borbe ukoliko je prijem Turske nagrada". Početak pregovora o punopravnom članstvu Turske u EU-u je kulminacija četrdesetogodišnje kampanje koju je Turska vodila kako bi se izborila za to. O eventualnom prijemu Turske vođene su velike rasprave među samim članicama Unije. Postoji veliki otpor prijemu Turske u EU, pre svega u Austriji, ali i u drugim evropskim državama, sa skepticima koji ukazuju na veličinu, siromaštvo u Turskoj i islam kao glavnu religiju. Turskoj je umesto pregovora o punopravnom članstvu nuđen status "specijalnog partnera", za koji turski lideri nisu hteli ni da čuju.

El Salvador: Oluja

Posle uragana Rita i Katrina koji su pogodili zemlje u Meksičkom zalivu, Centralna Amerika ponovo je na udaru olujnih vetrova. Oluja nazvana Stan, praćena jakim kišama, prošla je meksičko poluostrvo Jukatan za vikend, kao i Honduras, Gvatemalu i El Salvador. Smatra se da je do utorka stradalo 39 ljudi, dok je nekoliko hiljada evakuisano. Najjači udari osetili su se u utorak u El Salvadoru, koji je već pogođen erupcijom vulkana Ilamatepek u nedelju, kada je poginulo dvoje ljudi, dok je nekoliko hiljada njih bilo prinuđeno da napusti svoje domove. Vlasti El Salvadora proglasile su vanredno stanje, upozoravajući stanovništvo da se jake kiše očekuju i narednih dana. Obilne padavine izazvale su poplave i odrone širom zemlje. Jedan zvaničnik vlade El Salvadora izjavio je da je više od 300 naselja potopljeno. Vanredno stanje proglašeno je i u delovima Gvatemale gde je takođe došlo do poplava. Nekoliko desetina naselja na jugu zemlje nalazi se pod vodom, nakon izlivanja reka usled jakih kiša.

Džakarta: Teroristički napadi

Ostrvo Bali, čuvena indonežanska turistučka destinacija, ponovo je u subotu bilo meta terorističkih napada. U tri gotovo istovremene eksplozije poginule su 22 osobe, dok je više od sto ranjeno. Prema izveštajima agencija, među poginulima se nalaze osim Indonežana i građani Australije i Japana, Južne Koreje i SAD. Smatra se da su napadi delo bombaša samoubica terorističke organizacije Džama islamija, za koju se smatra da je povezana sa Al kaidom. Indonežanske vlasti obećale su hitnu istragu, i u prvim danima posle napada privele nekoliko osoba na saslušanje. Prema saopštenju indonežanske policije, za glavne organizatore napada smatraju se malezijski državljani Azahari bin Husin i Nurdin Mohamed Top. Njih dvojica se smatraju organizatorima i napada na dva noćna kluba na Baliju pre tri godine, kada su poginule 202 osobe. Pretpostavlja se da su u napadu učestvovala trojica bombaša samoubica. Indonežanski predsednik Susilo Bambang Judojuno izjavio je saučešće porodicama poginulih. On je, kao i australijska vlada, upozoravao na mogućnost terorističkih napada. Događaje na Baliju osudile su gotovo sve svetske vlade. Abu Bakar Basir, duhovni lider Džama islamije, koji se nalazi u zatvoru, osudio je subotnje napade. Indonezija, a naročito ostrvo Bali, često je meta terorističkih napada ove organizacije u poslenjih deset godina. Smatra se da je Džama islamija odgovorna i za bombaški napada na hotel "Meriot" u Džakarti 2003, kada je poginulo 12, a ranjeno 150 osoba, kao i za samoubilačku akciju na australijsku ambasadu u Džakarti u septembru prošle godine.

Karakas: Revolucija živi

Nepismenost je, zahvaljujući socijanim programima koje sprovodi Čavezova vlada, iskorenjena u Venecueli. "Dvestogodišnji problem rešen je za samo godinu i po", izjavio je venecuelanski predsednik Hugo Čavez, dodajući da je više od 1,4 miliona Venecuelanaca u tom periodu naučilo da čita i piše. Čavez je takođe na nedavno održanom sastanku Ujedinjenih nacija rekao da zahvaljujući državnim subvencijama polovina, odnosno 17 miliona Venecuelanaca dobija pomoć u hrani i najavio da će veoma brzo svi stanovnici Venecuele moći besplatno da koriste prvoklasne zdravstvene usluge. Hugo Čavez, veliki prijatelj Fidela Kastra, bez većeg napora uspeo je da ostvari ono o čemu su nekada maštali legendarni juznoamerički revolucionari. To što ga mnogi smatraju jednim od najopasnijih diktatora XXI veka, venecuelanskog predsednika ne brine. Glasine ionako dolaze od severnoameričkih suseda koje Čavez otvoreno naziva teroristima pa je odlučio da više ne trguje u dolarima i 26 milijardi evra prebacio je na račune u Evropi.

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu