Ljudi i vreme

Izjava nedelje

»Mislio sam da se šale. Bio sam ubeđen da je u pitanju skrivena kamera.«

Dragan Ignjatović, bivši generalni direktor JKP-a Gradska čistoća, izjavio u trenutku hapšenja ("Kurir")

Dragan Marković,

sarajevski glumac Maca, govori o vaspitanju:

"Radim i da bi on imao, ali zabluda je da će deca imati kvalitetnije detinjstvo ako im roditelji kupe skupe igračke i garderobu, a u osnovu ne gaje istinsku ljubav prema njima. Moj pristup u vaspitavanju Lava ogleda se u rečenici: Tata je uvek tu, na službenom putu. Tako je neminovno, drugačije se ne može. Mogu ja biti s njim non-stop, ali od čega ćemo nas dvojica živeti."

Nemanja Rosić,

student prava i "najmlađi učesnik šou-programa "Survivor", otkriva zbog čega ga prati priča da je striper", a i zašto nije:

"Pevačica Indira Radić pozvala je mog poznanika, pravog stripera, da radi na promociji njenog spota. On je bio sprečen, pa smo prijatelj i ja priskočili u pomoć.

Kada smo tamo otišli, skinuli smo majice, obukli bermude, havajske papuče i stavili venčiće od cveća oko vrata. Uzeli smo neki smešan keš i nismo se skidali više od navedenog. Nakon toga imao sam još ponuda za pravi striptiz. Odgovorio sam da sam iz ugledne porodice i kako neću da kaljam svoj i obraz svojih najbližih. Želeo sam da izbegnem situaciju da me sutra, kada se budem bavio advokaturom neko nazove striperom."

O devojci Mileni:

"Nas dvoje smo zajedno skoro četiri godine, ona mi je koleginica s Pravnog fakulteta, a znamo se još iz srednje škole i s njom sam prevario prethodnu devojku, ali Mileni nešto slično nikada ne bih uradio. Ima puno razumevanja za mene i mnogo mi je pomogla da se smirim, jer sam u fazi početnog zabavljanja s njom previše ludovao po utakmicama i s navijačima.

Što se tiče higijene, to mi je bilo skoro na poslednjem mestu. Najvažnije mi je bilo da ulovim nešto kako ne bih ostao gladan. Nisam jeo nikakve bubice, ali zato sam puževe tamanio sa sve njihovom utrobom i to je možda nešto najneukusnije što sam tamo probao."

Miki Jevremović,

"jedan od naših najboljih pevača zabavne muzike", pre pet godina se preselio u novi stan i u "u kupatilo od petnaestak kvadrata smestio veliki televizor i postavio ga dijagonalno od đakuzija":

"Prošlog leta sam iz kupatila pratio Olimpijske igre i Evropsko prvenstvo u fudbalu. Pravi je užitak gledati utakmicu opuštajući se u toploj vodi i relaksirajućoj masaži."

Petra Cvejić,

prezenterka Dnevnika na RTS-u, hrani se u restoranima, povrće gotovo da ne jede, a ne jede ni ono što joj ne izgleda privlačno:

"Zbog toga morski plodovi i pihtije nikada neće biti moj izbor. Srpska hrana mi je na prvom mestu, ali volim i italijanske, kineske i indijske specijalitete. Suši izdvajam kao jedno od najneverovatnijih jela koje sam probala."

I još:

"Nikada nisam imala problema s linijom pa nisam vodila računa o tome šta i koliko jedem. Slatkiši nisu moja ljubav, jedino što svakodnevno pojedem po jedan voćni kolač."

("Story")

Jelena Tinska,

"uvek intrigantna dama", na pitanje koje su najbolje godine za brak, kaže:

"O braku mislim sve najgore i nema najboljih godina za tu propast. Možda, kad već zađete u izvesne godine i ako ste prošli sva iskušenja. Inače, to je gubljenje vremena, treba se baviti isključivo sobom i svojom decom."

Šta misli o narodnoj poslovici: "Što ima u izlogu, ima u radnji?"

"Bilo je nekoliko prevara na tom planu: najveći nos u mom životu bio je i isto toliko razočaranje, dok je jedan mali pripadao najnadarenijem vlasniku na svetu."

("Story")


Vidovita Buba

odgovara na pitanja čitalaca:

Srna:

"Kaži mi kako da se čuvam od komšinice u zgradi koja svaki dan pravi neke čini po hodniku, a ja svaki dan sakupljam i bacam. Meni i mojima i svim komšijama se događaju neobjašnjive situacije, nesrećni slučajevi i iznenadni padovi."

Vidovita Buba:

"Javi mi se, ono što treba da ti kažem nije za javnost. Ti si dosta doprinela tome što se dešava, ali ne svojim zlim delima. Postoje ljudi koji mogu drugima, magijskim putem, da učine zlo, ali ono se ne skida tako što će ga vrač ritualno oterati."

Brižna baka i majka:

"Imam unuka, navršio je 34 godine, završio fakultet, uljudim i skroman. Neće da se ženi. Bojimo se da mu nije neki učin ili kletva. Pomogni nam, bićemo ti dovijeka zahvalne."

Vidovita Buba:

"Ko je zbog čukundede pod grehom krvne osvete, mora da oseti kako je bilo žrtvama tih vandalskih činjenja. Ipak, Vaš unuk neće krenuti prokletim rovom. Dobar je, ne čini niti misli zlo drugome, pa ne brinite. On će se oženiti samo onom koja njemu bude po volji, a ne Vama. Vi ćete malo gunđati, ali ćete se i primiriti. Shvatićete da nemate prava da ničiji život uređujete po svojoj volji."

("Čudo")


Radoslav Milojević,

dobar prijatelj Tomislava Nikolića, umesto domaćina primio je novinare na imanju Nikolića u Bajčetini i pomogao im da demantuju glasine o "vili vrednoj 600.000 evra":

" Pogledajte slobodno. Nema ovde vile, ovo je lepa porodična kuća. Vodu uzimamo iz bunara, nema tekuće vode da bi mogao da se pravi ribnjak, pa gde da se neko upusti u gradnju bazena?

Svakog vikenda Toma je ovde, obuče trenerku, obuje patike i radi kao i svi ostali ovde. Ovaj brodski pod na terasi nas dvojica smo zajedno postavili. Tomi ništa nije teško, ni da uzme ašov, ni alat da radi, ma sve hoće."

("Pravda")

Luka Karadžić,

brat Radovanov, kaže da Radovan zatvorske dane provodi u čitanju:

"Šta čita? Sve! Udavio me sa knjigama! Kad god se čujemo, traži neke nove knjige. Uzeo je nekoliko knjiga Mome Kapora, Brane Crnčevića, Rajka Noga, a morao sam da mu ponovo pošaljem komplet dela Ive Andrića i Dostojevskog. Mislim da nijedan razgovor nije prošao a da nije naručio neku knjigu."

("Pravda")

Seka Aleksić,

"folk diva, svetska putnica", sprema se na koncertnu turneju po Americi. Pored posla biće malo vremena da s momkom Mladenom ode još negde:

"Planirali smo da odemo i na jednodnevni izlet na Nijagarine vodopade. Fascinira me sama pomisao da ću se naći u blizini te ogromne količine energije. I Mladen je uzbuđen zbog toga što će videti Nijagaru, jer je prosto opčinjen vodopadima. Danima govori da jedva čeka taj trenutak i da u tom ambijentu neće moći da se obuzda a da me ne zaprosi."

("Hallo")

Nataša Miljković,

novinarka RTS-a, koja "osim lepog lica , poseduje i respektabilno obrazovanje i zadivljujući intelektualni kapacitet", tek je na fakultetu od "introvertne osobe, postala ekstrovertna":

"Ne znam zašto svi insistiraju da se žene udaju najkasnije do dvadeset šeste. To je tako surovo. Školovanje sam završila sa dvadeset sedam godina i kad sam konačno počela da zarađujem novac od koga mogu lepo da živim, uzela kredit za stan bez ičije pomoći, kad mogu da putujem i družim se sa prijateljima, onda mi neko navija biološki sat i pušta ga da stalno zvoni. Žene nemaju nimalo vremena samo za sebe. Kada se usude da prolongiraju taj rok, grize ih savest, jer ih drugi stalno podsećaju kako im ono ističe. Ponekad pomislim da sam pogrešila što se nisam udala u dvadesetoj. Za mene ne postoji dilema porodica ili karijera, to je izgovor onih koji nikada nisu voleli ili njih niko nije voleo. Radujem se što ću zasnivanjem porodice ostvariti još jedan uspeh, ali tek negde oko trideset pete."

("Gloria")

Verica Rakočević,

"slavna dizajnerka", ima troje dece, ozbiljnu karijeru, ali i dva braka i mnogo romantičnih avantura iza sebe:

"Proživela sam prave ljubavne romane. Inspirisala sam muškarce da budu romantični. Dešavalo se da mi momak pošalje faks u kome piše: ‘Idi avionom do Meksiko Sitija, a zatim do Puerto Valjarta. Čekam te u hotelu Šeraton’. Nije bilo potpisa, ali ja sam, naravno, znala ko piše. Spakovala sam se, otišla tamo i zatekla apartman pun cveća. Legla sam da spavam, a ujutru me je probudio telefonski poziv: ‘Želeo sam da sama doživiš jutro u Puerto Valjartu. Stižem sutra.’ Onda me je odveo u restoran ‘Bogart’ sa atmosferom iz filma Kazablanka. Na ulazu mi je rekao da izujem cipele i stazom posutom laticama ruža odveo me je do stola. Jedan udvarač je nasred Šanzelizea u Parizu zaustavio auto, izvadio bocu pića i počeo da pleše. Drugi mi je na Žabljaku ubrao buket ljubičica, stavio ih u pukotinu jednog hrasta i rekao kako će zbog mene iz hrasta rasti cveće. Danas, nažalost, više niko nije romantičan, a umesto telegrama i pisama šalju se mejlovi."

("Gloria")

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu