Kultura

In memoriam – Donka Špiček (1933–2016)

Uspavanka za Donku

Piše: Goran Jevtić

Nikada nisam razumeo nestrpljenje i uzbuđenje s kojim su moji roditelji iščekivali da čuju onu čuvenu melodiju kojom počinje Dnevnik.

Uspavanka za Donku 1

Mi smo s nestrpljenjem čekali da čujemo dva imena kojima je počinjao program za nas: DONKA ŠPIČEK i Rihard Merc. Verovao sam da su to neki divni izmišljeni ljudi koji postoje samo zato da bismo mi deca bili srećni, da se bave samo nama, i da oni znaju tačno šta mi volimo, i da nas razumeju mnogo bolje i od naših roditelja čim znaju šta treba da nam prikazuju na televiziji.

Januara meseca 2000. godine, na Fakultetu dramskih umetnosti, ugledam kako mi u susret dolazi čarobno divno biće sa velikim plavim očima, izgleda kao idealna podela za Šekspirovu dadilju, Rostanovu družbenicu, Zvončicu Petra Pana ili Pepeljuginu vilu.

"Dobar dan, mladiću, ja sam Donka Špiček, mi bismo voleli da u našem pozorištu ‘Boško Buha’ odigrate jednu ulogu…"

"Donka Špiček?! Pa Vi stvarno postojite?"

To je za mene bila Donka – OTELOTVORENI ČAROBNJAK.

Donka, po kojoj bi mogla da se napise POZORIŠNA ETIKA. Donka, koja od tima pravi porodicu. Donka, čuvar tradicije i jezika. Tiha, mirna, puna razumevanja, nikad povišenog glasa, stroga, ali pravedna. Donka, koja kad vidi da previše radiš, ode i kupi ti draj-kuker da se zdravo hraniš. Koja svakome s kim sarađuje zna ime i koliko dece ima, koje šta uči i kakav je đak. Ako ti ujutro bubnji u ušima, popodne dobiješ aparat za merenje pritiska i zakazan pregled. Uvek ima bombone i jabuku da te ponudi. Kad sumnjaš u sebe, samo ti kaže "moći ćeš ti to, al moraš stalno da jedeš supu".

Nikad ne kaže "odlično", uvek kaže "dobro je bilo". Kad ti ne možeš, Donka može, kad ti ne umeš, Donka zna, al uvek tako, da te ubedi da je to tvoja, a ne njena zasluga.

Kako je dobro znala da je dete otac čoveka, zato je deci i svome narodu ostavila RADOST EVROPE, da ih uči ljubavi, poverenju, toleranciji, da je lepota u različitosti, da smo svi ljudi. Pre svega ljudi. Ko je još deci doveo astronaute sa meseca? Samo ona, čije je srce bilo ogromni kosmos!

Zaspala je Donka…

Na nekom drugom svetu čekaju Nikola, Đuza, Mića, Manda… I čeka Dragan sa novim pesmama… Ko ume bolje da ih organizuje nego Donka…

Nama, tvojoj deci, neka Bog da snage i pameti da budemo dostojni tvog vaspitanja i tvoje ljubavi.

Ovo je naša uspavanka za Tebe.

Laku noć ovde, i dobro ti jutro u nekom drugom životu.

Iz istog broja

Festival stripa

Dilan Dog u Kragujevcu

Nikola Dragomirović

Festivali

Pozorište graničnih doživljaja

Katarina Rohringer Vešović

Intervju – Edo Maajka, reper

Zidovi i žica su budućnost Evrope

Mirko Rudić

Muzej

Gradnja priče o Jugoslaviji

Tatjana Jovanović

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu