Naslov izložbe Rat i plakat: 1914–1918. u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu jasno govori o njenoj temi. Otvorena je za posetioce je od 6. novembra, koji se obeležava kao Dan Muzeja primenjene umetnosti, a koorganizator izložbe je i Institut za istoriju oglašavanja. Autor izložbe je osnivač Instituta Vladimir Čeh, njen kustos je Slobodan Jovanović, a dizajner vizuelnog identiteta je Slavimir Stojanović. Izloženo je 200 štampanih plakata i oko 500 plakata dostupnih na ekranima. Plakati štampani u zaraćenim zemljama su u vreme Prvog svetskog rata distribuirani u petnaestak zemalja na četiri kontinenta. Prvi utisak običnog posetioca o izloženim ratnim plakatima je najtačnije moguće izraziti uzvikom: čoveče, što su dobri!
Danas o ratovima saznajemo putem televizije, interneta i društvenih mreža. U vreme Drugog svetskog rata ljude je informisao radio, a u vreme Prvog svetskog rata tu ulogu su imale novine i – plakat, tadašnji najvažniji vid masovne komunikacije. Osim informisanja, plakati su imali funkciju i propagande. Zato su, kako objašnjava Vladimir Čeh, plakati deo „umetnosti ubeđivanja“. Na primer: 5. septembra 1914. godine, na naslovnoj strani nedeljnika „London opinions“, poznati engleski vojskovođa lord Kičener uperio je prst u čitaoca i „rekao“: „Tvoja zemlja te treba!“ Redakcija je dozvolila Alfredu Litiju da naslovnu stranu prepravi u plakat. Promenjen je samo tekst: „Britanci, prijavite se… u svoju armiju.“ Zahvaljujući tom plakatu, za samo jedan dan u vojsku se prijavilo 33.203 dobrovoljca, više nego za petnaest dana u avgustu. Ovu ideju su preuzeli, a zatim i uspešno primenili i Amerikanci. Američki plakat sa tekstom „I need you“ je samo u prvoj godini štampan u četiri miliona primeraka. Bio je to plakat sa najvećim tiražom na svetu u istoriji plakata.
S obzirom na to da oglašavanje ne može da postoji bez medija, a da mediji ne mogu bez oglašavanja, Vladimir Čeh je pomoću plakata s ove izložbe pokazao tri životna ciklusa medija. „Svaki nov medij služi prvo za plasman informacija, zatim, kada se pokaže efikasnim, da animacijom pokuša da privuče što veći broj onih koji će primiti te informacije, i u trećoj fazi vlasnici medija uz pomoć medija prelaze u manipulaciju informacijama. To je razvoj svakog medija koji su se ikada pojavili“, kaže Čeh. „Prikazali smo kako su iste teme bile saopštavane u različitim kulturama i za ostvarenje dijametralno različitih ciljeva; kako se poruka za istu temu menjala u toku samog rata; kakav je ton imao tekst poruke; kakvu je emociju izazivala slika.“
Izložba ima tri celine. U prvom delu „Plakat u svetu“ izabrani radovi pričaju o regrutaciji, protivniku, zajmu, štednji, dobročinstvu, reklami, i o najčešće korišćenim simbolima. „Oni kao da poručuju da je potrebno pokrenuti mnogo ljudi i uputiti ih na neprijatelja, zatim da je rat skup pa je neophodno raspisati zajmove i podsticati na štednju, da se očekuju humanitarni rad, dobročinstva, ali i s obzirom na to da se život nastavlja, oglašava se i ono što proizvodimo iako je rat“, objašnjava Vladimir Čeh.
Deo izložbe „Srbija na plakatu“ prikazuje prvi put u celini velike akcije prikupljanja prilogâ za pomoć „Srbiji, partneru u ratu“, koje su vođene u Francuskoj, Engleskoj i SAD. Pored njih, prikazani su i drugi plakati na kojima je u svetu pominjana Srbija, u pozitivnom ili negativnom kontekstu. U delu „Plakat u Srbiji“ prikazani su proglasi koji su bili štampani na teritorijama nekadašnje Austrougarske i Kraljevine Srbije. Slobodan Jovanović, kustos izložbe, objašnjava da su na njima zahtevi za mobilizacijom ljudstva, zahtevi o zabrani skrivanja oružja, upozorenja o zaraznim bolestima, ili obaveštenja o promeni banknota, ali i pozivi na svečanosti, apeli vojnicima i oficirima, i satirični oglasi i smrtovnice. Plakati okupacionih vlasti su često štampani u više stubaca, ćirilično i latinično, na srpskom, hrvatskom i nemačkom jeziku.
„Plakate smo posmatrali i prikazali kao istorijske dokumente, kao primere mogućih tehnika oglašavanja, ne ulazeći pritom u vrednovanje ideja koje promovišu, sa političkog, vojnog, društvenog ili nacionalnog aspekta“, kaže Vladimir Čeh, naglašavajući svakom ko drugačije pomisli da je isključiva namera izložbe da prikaže tekst i ilustraciju kao osnovna sredstva pri kreiranju komunikacione alatke poput plakat.
