Sve po zakonu

Studentski kulturni centri u Srbiji objedinjuju tri ključna sektora: obrazovanje, mlade i kulturu, predstavljajući srž savremene omladinske kulture u smislu inovativnosti, slobode mišljenja, istraživanja i međunarodne saradnje. Raspoređeni su u univerzitetskim centrima: po jedan u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, i SKC i DKSG u Beogradu.

Ova dva beogradska centra, na kojima će biti fokus u ovom tekstu, najveći su i najznačajniji, što je razumljivo s obzirom na to da je Beograd najveći univerzitetski grad u Srbiji. Osnivanje oba centra rezultat je studentskih protesta 1968. godine. SKC i DKSG su ustanove kulture od istorijskog značaja za naše društvo. Teško je pronaći studenta koji je studirao u Beogradu, a da nije nikada posetio ove dve institucije. Tu su pokretani novi pravci u umetnosti, pokretane su teme o kojima se ćutalo, tu su gostovala mnoga značajna imena savremene domaće i svetske kulture i umetnosti. Ovi centri definisani su članovima 13, 19. i 22. Zakona o učeničkom i studentskom standardu (ZUSS) iz 2010. godine. Članom 19. ovog zakona definisano je da oni kao ustanove studentskog standarda „ostvaruju pravo studenata na kulturne i umetničke aktivnosti i informisanje“. Član 2. ZUSS-a definiše da „studentski standard ima za cilj stvaranje uslova kojima se podstiče sticanje obrazovanja, društvena uključenost i svestrani razvoj ličnosti studenata“.

Osnivači studentskih kulturnih centara u Srbiji bili su državni univerziteti, a kao posledica Miloševićeve autoritarne politike i koncentracije moći u izvršnoj vlasti ‘92. i ‘93. godine osnivačka prava preneta su sa univerziteta na Vladu RS. O neodgovornom ponašanju svih prethodnih vlada, dakle nosilaca osnivačkih prava, dovoljno govori činjenica da SKC i DKSG, a i drugi centri, više od deset godina nisu imali imenovane članove upravnog odbora, statuti nisu usklađeni sa važećom regulativom, direktori su u isteklim v.d. mandatima, a godinama u njih nije ozbiljnije ulagano.

foto: milovan milenković

Ministarstvo prosvete kao deo Vlade RS, ima nadležnost za primenu i nadzor nad ZUSS. Prošlog novembra, na početku mandata najnovijeg ministra gospodina Mladena Šarčevića, imenovan je posle decenijske pauze Upravni odbor DKSG-a. Kako je aktuelnoj v.d. direktorki istekao mandat, UO je na prvoj sednici, u skladu sa zakonom, raspisao konkurs za imenovanje direktora. Blagovremeno su pristigle tri prijave. Međutim, 04. 01. 2017. godine ministar dopisom traži od UO DKSG da poništi konkurs, što je UO odmah i učinio. Poruka je bila da ne treba vršiti izbor direktora u ustanovi koja će pravno biti ugašena i pripojena SKC-u. Naime, ministar se u tom dopisu pozvao na „plan MPN o reorganizaciji i racionalizaciji ustanove“. Iako je UO tražio od Ministarstva ovaj plan pre više od 50 dana, čak i po Zahtevu za slobodan pristup informacijama, još ga nije dobio. Zato se sa razlogom sumnja da Ministarstvo ovaj dokument poseduje. Videće se da li će Ministarstvo i kako odgovoriti na Žalbu povereniku za informacije od javnog značaja.

U dopisu od 22. februara ministar je obavestio UO da „pokreće inicijativu da se izvrši pripajanje ustanove Dom kulture Studentski grad ustanovi Studentski kulturni centar“. Pozivajući se na član 29. ZUSS-a, ministar traži da UO donese „Odluku o statusnoj promeni-pripajanju ustanove“. Kada se dve ustanove „pripajaju“, one ne mogu ostati dva pravna subjekta, jedan od njih se ugasi, u ovom slučaju DKSG. Ovaj dopis završio je na društvenim mrežama i pokrenuo reakciju javnosti i peticiju protiv gašenja ustanove. Ministar je, zapravo, od Upravnog odbora tražio da donese akt o ukidanju ustanove. Problem je u tome što UO ustanove nema nadležnosti da odlučuje o ukidanju ustanove, jer je to članom 31. ZUSS-a propisano kao nadležnost Vlade RS, kao osnivača ustanove. Zašto se ministar pozvao na pogrešan član 29, zbog neznanja ili da bi odgovornost za gašenje ustanove prebacio na UO, ostaje da se vidi. Takođe je čudno i zašto je imenovan UO DKSG-a, a ne i SKC-a. Valjda se UO imenuje u ustanovi koja ostaje, a ne u onoj koja je planirana za pravno gašenje. Svakako ne treba ići tako daleko pa tvrditi da je ministar imenovao UO samo zato da bi izglasao odluku o samoukidanju i tako odgovornost Ministarstva za gašenje ustanove kulture preneo na UO. Postoji i nezvanična priča o nameri Ministarstva da se SKC i DKSG spoje, broj zaposlenih smanji na pola, i da se ustanova nastala njihovim spajanjem smesti u DKSG te da se prostor SKC-a u centru grada prenameni i, prema informaciji „Politike“, da u zakup „jednom informatičkom privatnom fakultetu“. Razumljivo je da ministar ovakve namere neće potvrditi u javnosti, ali ima tragova koji ukazuju da su preduzimani koraci u tom smeru.

U međuvremenu, sindikat zaposlenih DKSG-a pokrenuo je inicijativu da se osnivačka prava ustanove sa Vlade RS vrate Univerzitetu umetnosti. Inicijativu su prihvatili i podržali studenti, predstavnici oba studentska parlamenta i studenti prorektori. Nakon tekstova u medijima u kojima je ministar beogradske centre paušalno ocenio kao ustanove „satelitskog tipa“ koje „imaju lošu strukturu zaposlenih i nude loše sadržaje“, pod pritiskom javnosti i peticije koju je za nedelju dana potpisalo vise od sedam hiljada ljudi, prošlog petka je održan sastanak ministra sa predstavnicima sindikata zaposlenih i uredničkim kolegijumom DKSG-a, kome su prisustvovali i predstavnici osnivača i studenata u UO. Na sastanku je od ministra traženo da obustavi inicijativu o pripajanju ustanova. Razmatrana je i ideja o vraćanju osnivačkih prava Univerzitetu. Nakon sastanka ministar je za Kulturni dnevnik RTS-a izjavio da ustanove ostaju kao i do sada dva pravna subjekta, da će u DKSG-u biti „odblokiran“ konkurs za izbor direktora, a u SKC-u imenovan UO. Videće se da li je ova izjava deo predizborne kampanje ili stvarna namera.

Inicijativa da osnivač centara opet bude Univerzitet, a ne Vlada, zasniva se na članovima 24, 32. i 47. ZUSS-a. Time bi Univerzitet odlučivao o sastavu i imenovanju članova UO. Članom 50. stav 3. ZUSS definisan je sastav UO koji „ima devet članova, od kojih su četiri predstavnici osnivača, jedan predstavnik Univerziteta, dva predstavnika studenata i dva predstavnika zaposlenih u ustanovi“. Prenosom osnivačkih prava, UO bi činila po tri predstavnika Univerziteta, studenata i zaposlenih. Tako u UO DKSG više ne bi sedeli predstavnici političkih partija. Ovim bi se ostvarilo povećanje učešća u odlučivanju društvene zajednice kojoj su programi namenjeni, što je u skladu sa demokratskim principima. Upravni odbori bi postali stručniji i imali veći legitimitet za odlučivanje, a u skladu sa autonomijom Univerziteta definisanom članom 72. Ustava RS.

Ove subote u organizaciji DKSG-a održana je javna debata na temu „Da li je obrazovanju potrebna kultura?“. Bilo je prisutno više od petsto ljudi. Govorili su zaposleni, studenti, kulturni radnici, umetnici, predstavnici univerziteta. Između ostalih profesor Mileta Prodanović, prorektor Univerziteta umetnosti, koji je najavio podršku Univerziteta pokrenutoj inicijativi za prenos osnivačkih prava. Pismom podrške inicijativi javila se članica Senata i bivša rektorka Univerziteta umetnosti profesorka Milena Dragićević Šešić.

Tokom ove nedelje planiran je sastanak predstavnika sindikata zaposlenih DKSG-a sa rektorima univerziteta, na kome će biti razmatrana inicijativa. Nakon toga, očekuje se zvanično izjašnjenje Univerziteta. Ipak, ostaje otvoreno pitanje šta se čekalo, zašto Univerzitet nije pokrenuo inicijativu za povratak osnivačkih prava? Zar ne bi, makar akademska zajednica, morala da ima aktivniju društvenu ulogu? Zato je potrebno pohvaliti sindikat zaposlenih DKSG-a koji je pokrenuo inicijativu i pozvao na odbranu javnog dobra i kulturnog nasleđa studenata ‘68.