Pod sloganom "#StandUpiranje", u beogradskom Domu sindikata i klubu komedije "Ben Akiba", od 3. do 5. oktobra održaće se četvrti po redu Oktobarski StandUpFest, koji će okupiti najbolje predstavnike regionalne stendap scene i ugostiti Redžinalda Hantera, jednog od poznatijih stendap komičara u svetu. O tome šta je stendap i kakve on ima veze s pantomimom, za "Vreme" piše jedna od najvećih lokalnih zvezda ove scene
„Mi smo zainteresovani da vas angažujemo da izvedete tu svoju predstavu, šta je to, neka pantomima?!“ – obratio mi se fini gospodin, organizator neke od „kulturnih“ manifestacija, a ja sam pomišljao da se izvučem iz razgovora kao što se pantomimičar izvlači iz nevidljive kutije. Da ne zvuči nezahvalno, pomalo laska što je čovek hteo da me angažuje uprkos tome što zapravo ne zna čime se bavim, ali… Kad bi o stendapu znao samo malo više od „Čuo sam da je smešno“, možda bi izbegli neprijatnost koja nastane kad komičara, koji bez ograničenja i cenzure govori o seksu, crkvi, politici, uvrstiš u program između recitatorske sekcije lokalne osnovne škole i dečjeg hora „Različak“‘.
„Znači nije pantomima“, nastavio je organizator i više nije bilo sumnje da su moje reči „Ne, to nikako nije pantomima“ ispravno protumačene. „A šta je onda?“
„Ukratko, stendap je scenska forma gde izvođač na što duhovitiji način u direktnom obraćanju publici predstavlja svoja razmišljanja i zapažanja. Počne se tako što se napiše autorski stendap tekst, što je proces koji prati određena rutina koja obično izgleda ovako:
Imam mnogo ideja za fore, sve sam razvio u glavi i sad samo da ih zapišem. Sedam za sto, uzimam papir i shvatam da nije bilo baš toliko ideja, zapravo i ove koje sam imao nisu neke, neću ni da ih zapisujem, nema veze sad ću da smislim i zapišem nove. Evo već peti sat sedim, gledam u beo papir i razmišljam da ni poslovi od 8 do 15 h nisu loši, ne moram baš komičar da budem. Odustajem od pisanja i radim nešto drugo. Pada mi na pamet odlična fora iz koje se rađa još nekoliko ideja, vraćam se na pisanje.
Nakon pisanja teksta ide prezentovanje napisanog publici i modifikovanje, tj. usavršavanje u skladu sa reakcijama.“
„Aha… lepo“, reče na način na koji bih ja rekao „Aha, lepo“ programeru koji mi je saopštio da je napisao konzolni program gde se unosi broj n, a u narednim n redovima se unose 2 broja koji su koordinate neke tačke.
„Stendap, to je na engleskom nešto?“
„Sadržaj koji govorim je na srpskom jeziku, ali naziv jeste na engleskom, jer je tamo ta scenska forma nastala i uspešno se razvija već gotovo jedan vek. Na Zapadu je to ozbiljna šou-biz industrija, a mi iz Standup.rs se trudimo da kroz kvalitetan rad ucrtamo i Srbiju na stendap mapu sveta. Izuzetno uspešan i prihvaćen međunarodni festival stendap komedije Standup Fest u Beogradu, na kom su nastupale i vodeće svetske zvezde stendapa, dokaz je da smo na dobrom putu.“
„Ma je l’ me zezaš da je to popularno kod Amera?“
„Moglo bi se reći da im se retko desi da pomešaju komičara i pantomimičara.“
Grupa „Bajaga i instruktori“ predstavila je svoj kultni album prvenac „Pozitivna geografija“ pre 40 godina u tadašnjem Domu sindikata, a sadašnjoj MTS dvorani. Tim povodom su u nedelju napravili „rimejk“ nastupa, svirajući samo pesme sa debitantskog albuma
U Rogaškoj Slatini postoji mali privatni muzej sa, smatra se, najbogatijom kolekcijom Karađorđevića. Do Beograda još uvek nije stigao odlivak Spomenika srpskim kraljevima, koji je procenjen na 400 evra
Instalacija umetnice sa Kosova bavi se ženama i prekarnim radom, skulptura bosanskohercegovačke umetnice, na trgu u centru grada, postavlja pitanje da li je konačno došlo vreme da odamo počast i oplakujemo žrtve i potlačene svih aktuelnih ratova, dok hrvatski projekat ističe preduslove za suživot s drugima
U Berlinu je otvorena izložba 12 umetinika iz bivše Jugoslavije. Ideja izložbe je da se objasni postkolonijalna, postmigrantska ali i feministička perspektiva fenomena gastarbajtera
Narodni muzej u Leskovcu kupiće „škodu“ za 19.000 evra na tenderu čijim uslovima je mogao da učestvuje samo „Auto Čačak“
Svako ko išta zna o aktivnom opozicionom delovanju mora se čuvati ocena poput „trojanac“ ili „Vučićev čovek“ – najveći broj tih ljudi platio je ogromnu cenu svog političkog angažmana. Zato bi najgore bilo da oba krila podeljene koalicije umesto sa naprednjacima započnu uzajamni obračun
Malograđanski strahovi i interes kriminalaca drže marihuanu u ilegali. Borba protiv trave je i pogrešna i bizarna, kako pokazuje slučaj Sergeja Trifunovića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
