Kultura

Strip

11. 4. 2012. / 14.56

Priča o dedi

Boris Stanić: Radosavjutarnja magla
Komiko, Novi sad 2011.

Prvi put sam crteže Borisa Stanića video tokom trajanja festivala autorskog stripa, GRRR! – moglo je to da bude 2005. ili 2006. godine. On se pojavio nekako niotkuda, i pokazao mi mapu sa svojim skicama. Odmah sam shvatio da je to crtač izvanrednog potencijala koji je u to vreme nekako tražio način kako da se izrazi, iako je jedino što sam uspeo da zapamtim u vezi sa našim susretom činjenica koju sam saznao tokom ćaskanja (bilo je to u gužvi za vreme izložbe stripa koja se odvijala u lokalnoj radnji sa cipelama) – da je Boris svirao gajde u pank grupi. Ha! Otkud gajde u pank grupi? Sećam se i njegovog objašnjenja da su to "banatske gajde", koje "zvuče kao da neko davi kozu".

Priča o dedi 1

Nakon toga, Boris je nekako nestao. Ponovo sam ga sreo neku godinu kasnije, kada je već radio na stripu o svom dedi Radosavu. To je takođe bilo iznenađenje svoje vrste – video sam najpre delove stripa, a zatim i celokupan materijal. Imao sam utisak da je to delo autora koji je sada već imao jasnu ideju o tome šta i na koji način želi da nam ispriča.

Strip o Radosavu je razume se zanimljiv već i po tome što poseduje težinu stvarnosti. Naime, fantazija uvek može da vas oraspoloži, ali samo stvarnost ima težinu, koja čini tako dobar materijal za umetnički rad, uključujući tu i strip. Zadubivši se u životnu priču svog dede, Boris Stanić je došao do univerzalne priče, zasnovane na nekim opštim vrednostima, koje nas se svih tiču – vi, naime, znate da je neki dečko Radosav zaista jednom bio zatrpan u mećavi 1947. godine. Ili da se zaljubio dok je teško kulučio i nosio ašov. Dok čitate strip, ono što priču čini dirljivom je upravo saznanje da se sve to zaista desilo u okvirima jednog ljudskog života. Zatim, tu je i potomak koji doživljava vlastito traganje po sebi, baveći se svojim pretkom. To su priče koje svi proživljavamo, na ovaj ili onaj način – delići one univerzalnosti o kojoj sam govorio, nešto što je deo priče o životnim iskustvima, o silama koje nas bacaju i koje nas pritiskaju, i o našoj borbi da sa svim tim čudesima izađemo na kraj, kao recimo Odisej, ili šta ja znam… Ljudi koji su u ovim krajevima živeli u prošlosti, neretko su se sretali sa scilama i haribdama, imali su u svojim životima prilike da se sučele sa puno dramatičnih okolnosti. Gotovo da nije bilo generacije, a tu valja uključiti i naše savremenike, koja se nije srela sa ratom ili njegovim posledicama, borbom za opstanak, ustankom, bežanijom ili već nekim drugim katastrofama. Zato je ponekad dovoljno zagnjuriti se u priče iz naše stvarnosti i tu pronaći razne bisere.

Zanimljivo je i da je Boris Stanić to vizuelno uobličio na veoma zanimljiv i nimalo banalan način; prizori i slike se nižu na poetski, ne na dokumentaristički način. O Radosavu saznajemo kroz njegovu životnu priču, a tako i kroz snove, kroz razmišljanja. Knjiga koju čitate samo je prvi nastavak jedne intimne pripovesti, pretočene u strip…

Iz istog broja

Strip – Svet duhova

Biti cool – to je sve

Teofil Pančić

Politički eseji Miroslava Krleže

Zmaj prati dečaka

Muharem Bazdulj

Knjige

Pohvala neuspehu

Ivan Milenković

Još jedanput o Miroslavu Krleži

Kutijica olovnih slova

Miloš Vasić

Intervju – Cvetan Todorov

Ne dajte vlast intelektualcima!

Peter Rak

Knjiga

Krležino otkrivanje samoće

Teofil Pančić

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu