Kultura

Sećanje: Mikis Teodorakis

Odiseja jednog diva 2

foto: flickr.com

Odiseja jednog diva

Parafraziram Mikisove reči izgovorene negde pred sam kraj: Ne mogu da kažem da napuštam ovaj svet sa ponosom jer rođen sam kao Čovek, a danas smo na najnižem stepenu čovečnosti, nipodaštavanja života, nipodaštavanja jedinstvenosti i različitosti svakog bića

Atinjani su imali Akropolj i njega.

Ostao je Akropolj.

I možda ne samo Atinjani.

Ostadoše bez jednog od najvećih, bez onog sa kojim je otišla cela jedna epoha. Jedan način razmišljanja i shvatanja sveta. Nikada više (da li nikada više?) svet neće menjati muzika, umetnost.

Eto, zato je bio velik.

Nosio je dušu na dlanu, ljudskost, svoje srce. I bio obdaren od bogova. Možda i sam dar od boga, teodoros.

Preselio se na Jelisejska polja, Mihail, Mihalis, Mikis Teodorak

Već ste pretplatnik? Ulogujte se

Hvala Vam što čitate Vreme!

Članak koji ste otvorili dostupan je samo pretplatnicima.

Pretplatite se na jedan od naših paketa i čitajte tekstove iz najnovijeg broja bez ograničenja!

Pretplatite se

Interesuje Vas samo aktuelni broj?
Nikakav problem.

Kupite samo aktuelni broj i PDF štampanog izdanja.

Kupite aktuelni broj

Iz istog broja

Marginalna umetnost u pop muzici (1): Gilla Band – Most Normal (Rough Trade)

Totalno normalno i mnogo više od toga

Zorica Kojić

Intervju: Zoran Dimić, filozof

Izlazak iz paleolitskog stresa

Ivan Milenković

Bioskop: Vera

Opasnost ispod sjaja

Đorđe Bajić

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu