Kultura

Izložba - "Virtuelna realnost – realna virtuelnost" Alekse Gajića

Kroz podzemlje i svemir

U Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu nedavno je otvorena izložba "Virtuelna realnost – realna virtuelnost" Alekse Gajića, jednog od najznačajnijih mlađih domaćih strip autora sa internacionalnom karijerom

Kroz podzemlje i svemir 1

Grupa beogradskih tinejdžera iz budućnosti, koja juri ulicama na svojim letećim skejt-bordovima, otkriva tajnu tunela i ogromnih pećina koje se nalaze ispod Beograda. Da vam ne bih pokvario uživanje, to je dovoljno da znate o radnji naučnofantastičnog stripa Tehnotajz, u kome Aleksa Gajić i scenarista Darko Grkinić pričaju uzbudljivu priču koja se dešava u Beogradu i Zemunu, ali u veoma dalekoj budućnosti (kad budemo bili u Evropskoj zajednici). Oni koji poznaju Beograd mogu posebno da uživaju prepoznajući fragmente današnjih zgrada ispod fantastičnih nadogradnji Aleksinog budućeg Beograda. Ovaj strip Aleksa je radio kao diplomski rad na Fakultetu primenjenih umetnosti, i to na više od šezdeset kolornih, slikanih tabli, što je višestruko prebacilo standarde broja strana jednog diplomskog rada.

S tablama pod miškom Aleksa je ponudio ovaj strip francuskim izdavačima, ali oni nisu pokazali interes za strip koji proslavlja sankcijama ograđen Beograd, makar on bio sjajan i komercijalan spoj fantastike, avanture, akcionog stripa i stripa za mlade. Međutim, crtež im se dopao i ponudili su mu neki ispotprosečni scenario da radi strip po njemu. On je to odbio i vratio se neobavljenog posla kući. Bilo mi je žao kad sam to čuo i priznajem da nisam verovao da će dobiti drugu šansu. Međutim, njegov crtež je bio toliko privlačan da mu je uskoro ponuđen drugi scenario od francuske kuće Solej: Bič božji Belgijanke Valeri Manzen. Ni ova priča sama po sebi nije bila nešto naročito – Huni protiv Rimljana, a sve se to dešava u svemiru; prilično bukvalno prenesen istorijski kontekst u futuristički okvir. Aleksa prihvata ovaj izazov, jer oseća da ta priča može da funkcioniše jedino kroz ubedljive likove i živo dočaranu atmosferu. (Kad rekoh ‘atmosferu’, znate li zašto na Marsu nema žurki? Zato što nema atmosfere.) U Francuskoj, početni tiraž jednog debitantskog albuma obično je 5000-6000 primeraka. Aleksin album odmah je štampan u 14.000, da bi do kraja godine dostigao najmanje 50.000 i ubrzo bio preveden na osam jezika. "Solej" na francuskom znaci "sunce", a Sunce je zvezda – Aleksa je munjevito postao zvezda i to u Francuskoj koja je zemlja stripa. Iz beogradskih katakombi on se vinuo pravo u svemir. To je imalo i neke loše strane: od svih posetilaca čuvenog Sajma stripa u Angulemu jedino Aleksa nije mogao da ga obiđe, jer je morao da sedi ispred vigvama svog izdavača i potpisuje albume kupcima i novim obožavaocima (naravno, i da im nešto nacrta), a red je bio velik, kao što je kod nas u to vreme bio red za šećer i ulje. Nedavno je izašao peti, pretposlednji tom serijala Bič božji. Kod nas su dosadašnji albumi prevedeni u izdanju kuće Sistem komiks, koja je, između ostalog, objavila i njegov prvi album Tehnotajz.

Možda je najvažniji učinak Aleksinog uspeha ohrabrenje koje je dobila čitava mlada beogradska strip scena. Sledili su međunarodni proboji i uspesi Dražena Kovačevića, Tihomira Čelanovića, Tiberija Beke i drugih, a jedan strani kritičar je izjavio da je srpski strip sledeća velika stvar na svetskoj strip pozornici. To bi i bilo tako da je situacija u strip izdavaštvu kod nas bolja i da strip podržavaju zvanične institucije. Ljudi i institucije koji se brinu o domaćem stripu mogu da se nabroje na prste jedne ruke, tako da za albume naših autora moramo da plaćamo licence stranim izdavačima. Ova izložba sigurno će biti još jedna injekcija adrenalina našim mladim stripadžijama koji će svoje radove objaviti u – inostranstvu.

Izložba je podeljena u pet celina. Prva je strip serijal Bič božji, na kome Aleksa radi osam meseci u toku jedne godine, svih pet godina ovog XXI veka. Preostala četiri meseca u godini rezervisana su za razne druge poslove. Druga celina su ilustracije za "Politikin zabavnik", koji za Aleksu ima poseban status kao časopis koji je objavio prve njegove ilustracije, još tokom treće godine studiranja. Trećoj celini pripadaju animirani tehno-muzički spotovi, a za jedan je Aleksa i sam komponovao muziku. Pokretanjem svojih ilustracija, odnosno strip kvadrata Aleksa nas još više uvlači u svoj karakteristični svet koji je po motivima, ali ne i po rukopisu, unekoliko blizak mangama. Četvrtu celinu predstavlja strip Tehnotajz, gde možete videti ranu, neobjavljenu verziju ovog stripa, zatim objavljeni diplomski rad i čak nekoliko tabli budućeg autorskog serijala. Petu celinu čini sve ostalo: kalendari, oglasi, leci, flajeri, posteri, razne ilustracije, storibordovi i tako dalje. U toku izložbe, 23. juna, biće priređena panel-diskusija o stripu koju će voditi Anica Tucakov, a poslednjeg dana autor će biti vaš vodič kroz izložbu.

Verovatno ste čuli za izreku da je "u inostranstvu bolje, ali je kod nas lepše". Aleksa Gajić je uspeo da spoji dobro sa lepim i da ostvari idealnu kombinaciju koja je san domaćih strip crtača – da zarađuju u inostranstvu, a da pare troše ovde. I pošto je Aleksa sada u poziciji da postavlja uslove, uskoro počinje rad na stripu koji će raditi po sopstvenom scenariju. Dakle, Aleksa se pobedonosno vraća iz svemira u Beograd, odnosno Zemun. Kao što sam već otkrio, novi strip serijal opet će se zvati Tehnotajz, ali biće to sasvim nova priča sa junacima koje smo već upoznali – dinamičnim i senzualnim tinejdžerima na svojim letećim skejtovima. Pitanje je samo vremena kad će leteći skejt-bordovi zaista pojuriti beogradskim ulicama, a sasvim sam siguran da će prvi tu novu modu ovde uvesti Aleksin sin Filip, koji sada ima već godinu dana.

Uživajte u izložbi.

Iz istog broja

TV manijak

Kiosk rok

Dragan Ilić

Balet

Markes pleše

Ivana Milanović Hrašovec

Pozorište

Voli ili crkni

Ivan Medenica

Koncert

Kupus sa čipovima

Dragan Kremer

Film – Hauruov pokretni zamak Hajaoa Mijazakija

Crtaći iza ogledala

Ivan Jević

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu