Jedan od (sasvim opravdano) najhvaljenijih arthaus filmova u godinama za nama, Aftersun, na ona poslovična “velika vrata” vratio je poetski naturalizam u filmskom viđenju i izvođenju. Scenaristkinji i rediteljki, pa još i debitantkinji Šarlot Vels upravo takav izbor bio je najprikladniji okvir za priču o psihičkim stanjima i duševnim previranjima koja i kakva su neretko prilično komplikovana za preneti u filmski jezik i medij. Narečena poetičnost je pak u celovečernjem igranom pr