Kultura

Novi Sad 2021

Kako je to bilo kod vas 2

foto: jelena ivanović

Kako je to bilo kod vas

Za svaki evro uložen u projekat vratilo se 2,5 evra, povećali smo vidljivost Vroclava na mapi Evrope – detalji su iz iskustava prethodnih gradova Evropskih prestonica kulture

Od kako je 13. oktobra 2016. godine javljeno da je proglašen Evropskom prestonicom kulture 2021. godine, na Novi Sad se gleda drugačijim očima. Prvo, za njega više kao da ne važe merila koja važe za ostale gradove u Srbiji već se sve što se desi u oblasti kulture unutar njegove granice procenjuje kriterijumom "da li je to na evropskom nivou", a drugo, očekuje se da će projekat Evropska prestonica kulture (EPK) rešiti sve novosadske probleme, pa i one koji nikakve veze sa kulturom nemaju.

Da počnemo od ove druge pojave.

Kako je to bilo kod vas 3

Šta podrazumeva, a šta ne podrazumeva projekat Evropska prestonica kulture? "Mi imamo projektni zadatak po kom radimo, a to je aplikaciona knjiga koja nam je donela pobedu. Tu smo da menjamo svest i stavove, pokrećemo procese i promene koji će doneti benefit svima – i gradu i ljudima koji u njemu žive i rade, ali i široj zajednici jer je ovo nacionalni projekat. Međutim, dešava se da nas ljudi povezuju i sa nečim za šta nismo nadležni, a to je onima koji se bune teško objasniti", kaže Mirjana Kovačević, PR Fondacije Novi Sad 2021. "Kada pojašnjavate u javnosti ono što niste ili ne možete, ispada da se pravdate, a mi nemamo za šta da se pravdamo. Potrebno je da ljudi shvate da mi imamo pravila po kojima radimo i da to nije uvek ispunjavanje njihovih zamisli o tome šta je EPK, to je mnogo šire i više."

Šta je Evropska prestonica kulture? To je najveći evropski projekat u oblasti kulture, osnovan 1985. godine inicijativom Meline Merkuri i Frica Langa. Od Novog Sada se, kao što je već pomenuto, očekuje da poprimi evropski nivo. Novi Sad nije u Evropi, zato što ni Srbija nije u Evropi. Novi Sad je samo (!) prvi grad van Evrope izabran za Evropsku prestonicu kulture.

Svoju 2021. godinu, Novi Sad čeka na tragu pozitivnih potencijala prethodnih 40 prestonica, gradeći lokalni koncept i strategiju održivog razvoja kulturnog sektora sa težištem na: osnaživanju institucija kulture, obnovi kulturnog nasleđa, jačanju kulturne participacije, razvoju kulturnih i kreativnih industrija, decentralizaciji i međusektorskoj saradnji. Kakva su iskustva prethodnih prestonica ilustrovaćemo primerima Linca, Pečuja, San Sebastijana i Vroclava.

Koji su bili kulturni i ekonomski benefiti u razvoju njihovih gradova zbog projekta EPK?

Španski grad San Sebastijan, prestonica 2016. godine sa Vroclavom (Poljska), imao je revolucionarni koncept. Bio je to prvi projekat EPK koji u aplikacionu knjigu nije uključio infrastrukturne projekte, iako je grad otvorio novu autobusku stanicu, novi Muzički fakultet i Međunarodni centar za savremenu kulturu. "Želeli smo da naglasimo da je glavna investicija projekta EPK bila u ljude, u ljudska bića, obnavljanje kulturnog programa grada. Mogu s ponosom da kažem da su mnogi od projekata koje smo pokrenuli sada potpuno integrisani u San Sebastijanu", ističe Savijer Paja Ruiz. "Za svaki evro uložen u projekat, vratilo se 2,5 evra", kaže. Najkraće rečeno, po rečima Paja Ruiza, projekat EPK San Sebastijan "sproveo je poboljšanja kroz sve kreativne procese u sektoru kulture: sproveli smo nove obrazovne programe, svi su bili orijentisani na produkciju, promovisali smo nove metodologije u dizajniranju projekata, istražili smo nove načine u kulturnoj produkciji, započeli smo prvi program medijacije u odseku za kulturu grada, postavili smo evaluaciju uticaja kulture u društvu…".

U Vroclavu tek očekuju ekonomske benefite. Berenika Nikodemska, koordinatorka rezidencijalnog programa AIR Wro, koji je deo legata Vroclav 2016 EPK, kaže da se "benefiti odnose na institucije i organizacije koje su tokom 2016. godine imale mogućnost da rade na posebnim aktivnostima i događajima. Najveći ciljevi koje smo svi mi zajedno imali i koje smo postigli odnose se na povećanje broja ljudi koji učestvuju u kulturnim događajima i na povećanje broja turista koji posete Vroclav. Takođe, povećali smo vidljivost Vroclava na mapi Evrope."

Glavna tema Linca 2009. bila je "Industrija–Kultura–Priroda" kroz održivost aktivnosti i održivost otvorenosti. Valter Pučogl, programski direktor projekta Linc 2009 EPK, ističe da su "ekonomski benefiti s jedne strane bili nova infrastruktura u kulturi, a sa druge – izuzetno dobra godina za turizam. Postignuta su, na primer, nova partnerstva u polju kulture, povećano je interesovanje ljudi iz Linca za kulturu i rad umetnika, a nezavisna scena je dobila više novca od svojih projekata."

Karolj Meheš iz tima projekta Pečuj 2010 EPK kaže da " Pečuj bez EPK ne bio onakav kakav je danas. Čak i nakon osam godina EPK titula označava ulaznicu na međunarodne festivale, prilikom potražnje međunarodnih partnera ili za učešće na kulturnim projektima koji se finansiraju iz fondova EU. Pečuj ima modernu kulturnu infrastrukturu koja se bez EPK ne bi realizovala. Građani rado dolaze u predivnu koncertnu dvoranu Kodalj ili u kulturnu četvrt Žolnai. U ovakva kulturna zdanja sada možemo da pozovemo predavače, bendove iz celog sveta ili da organizujemo međunarodne konferencije. Sve to jača i poziciju grada. EPK nije magični štapić, ali je svakako doprineo da grad postane poznatiji, da proizvede pozitivne asocijacije kao uzbudljiv i grad kulture."

Očekivano, svi pre svega ističu promene u kulturi koje su se u njihovim gradovima desile zahvaljujući projektu EPK, bilo da se te promene tiču infrastrukture ili same kulturne scene. Paja Ruiz na primer ističe predstavu San letnje noći, uz komentar da se pri pomenu San Sebastijana 2016. svi prvo sete upravo te produkcije. Jedan od najboljih i najznačajnijih projekata Linc 2009. bio je "Hohenrausch" (Euforija na visini). Valter Pučogl kaže da je od tada bilo pet takvih projekata, a svaki je imao oko 130.000 posetilaca.

"Svi mi smo imali priliku da radimo zajedno na jednom projektu, i mislim da smo puno naučili, naročito o nama samima, o našim potrebama ali i o našim očekivanjima", kaže o Vroclavu Berenika Nikodemska. "Naučili smo na koji način kultura treba da funkcioniše, da bude organizovana, finansirana i vođena. Umetnici su počeli da rade u različitim mrežama, a kao primer mogu navesti rezidencijalni program AIR Wro, koji je povezao i dalje povezuje puno ljudi u oblasti kulture i umetnosti, kako ovde kod nas tako i u inostranstvu. Uspostavljen je dijalog između institucija i organizacija ili ljudi koji rade samostalno. To nam je omogućilo da uvidimo potrebe i svakodnevne muke nezavisne scene iz druge perspektive. Zahvaljujući EPK projektu, u oblasti infrastrukture, razvijen je Nacionalni forum muzike, koji je sada jedna od tri najznačajnije i najbolje koncertne dvorane u Poljskoj. A kada je reč o događajima, izdvojila bih ceremoniju nagrade Evropskog filma koja ljude pozitivno asocira na titulu EPK, i mikrosubvencije, koje omogućavaju građanima da implementiraju svoje projekte, To je još uvek jedna od najpopularnijih aktivnosti Kulturne zone Vroclav."

Nije bilo sumnje da će Pečuj biti dobro mesto za EPK: i ranije je bio poznat po kulturnom nasleđu jer su već 2000. godine proglašeni svetskom baštinom spomenici iz ranog hrišćanstva; u njemu su poznati muzeji (Vazareli, Čontvari), a i ljudi ga znaju po prvom osnovanom univerzitetu, još 1367. godine. Kandidatura Pečuja bila je pokušaj da se redefinišu pozicija grada i njena uloga u regionu. Tražili su, kaže Karolj Meheš, "čvršću kulturnu saradnju sa gradovima u centralnoj Evropi slične veličine, a među njima je i Novi Sad. Nije slučajno što su Novi Sad i Pečuj postali zvanični partneri tokom pripremnih aktivnosti za EPK titulu, 2009. godine. Inače, važan cilj umetničkog koncepta bio je približavanje lokalnog i evropskog nivoa. Mogu navesti dva konkretna primera. Samo je mali broj ljudi znao da je Pečuj znatno doprineo Bauhaus pokretu, da je nekoliko poznatih Bauhaus umetnika odavde, Marsel Brojer na primer. Zato smo u kompleksnom međunarodnom projektu prezentovali ulogu mađarskih, a pre svega pečujskih umetnika u evropskom Bauhausu, prvo u Pečuju a potom i u Bauhaus arhivu u Berlinu. Još jedan primer povezivanja lokalnog i evropskog bio je zajednički koncert evropskih solista i filharmonijskog orkestra Panon iz Pečuja. To je bilo veoma dobro za reputaciju orkestra zato što su kasnije gostovali i u drugim evropskim prestonicama kulture, kao kulturni ambasadori Pečuja. Za vreme EPK počeo je rezidencijalni projekat ‘Program pisaca iz Pečuja’, koji i danas traje. Mislim da bismo mogli da pokrenemo još programa takve vrste. Istakao bih da su novoizgrađene kulturne ustanove postale svetski poznate, naročito kulturna četvrt Žolnai (sa kolekcijom Đuđi koja predstavlja zlatno doba Žolnaija) i koncertni i konferencijski centar Kodalj, dok Naučni centar (reč je o multifunkcionalnoj biblioteci) podmiruje potrebe univerzitetskog grada. Pored toga, mislim da će se još najmanje jedna ili dve generacije sećati da je Pečuj bio prva mađarska EPK, što je više konceptualna vrednost, ali je ipak postojeća."

Zaključak je očigledan: pre i posle EPK nije isto – bolje je!

Šta prethodne EPK savetuju Novom Sadu?

Kako je to bilo kod vas 4

Berenika Nikodemska, Vroclav:

Moj savet je da budu otvorenog uma i strpljivi. To je kompleksan projekat kojim je teško upravljati jer je uključeno mnogo ljudi i većina pozitivnih efekata postaje tek kasnije vidljiva, naročito oni strukturni i strateški. Ali je svakako značajno iskustvo za grad i njene građane i vredi u njega uložiti najbolje što umete.

foto: sabina jaworek

Kako je to bilo kod vas 5

Valter Pučogl, Linc:

Teško je reći. Mislim da je neophodno mobilisati stanovnike i organizacije u gradu (u Lincu smo pokrenuli projekat "Grad gostoprimstva" – Hospitality City). Neki od razloga uspeha našeg projekta su: sveobuhvatan i interesantan program (program od 365 dana), snažno finansijsko upravljanje, poseban koncept za marketing, snažna saradnja sa turističkim organizacijama, i umrežavanje, umrežavanje…

foto: e. grilnberger

Kako je to bilo kod vas 6

Savijer Paja Ruiz, San Sebastijan:

Kao što sam već rekao, ovo je jedinstvena prilika za vas i za vaš grad, tako da bih preporučio da se pripremite za verovatno najveći izazov koji ste ikad imali u menadžmentu u kulturi. Takođe bih preporučio da naučite kako da se nosite sa očekivanjima: EPK zvuči kao Olimpijske igre u kulturi. Kao posledica toga, trebalo bi da razumemo veličinu ovog projekta: veliki za kulturu, mali i srednji prema standardima za međunarodne događaje. Međutim, takođe bih vam rekao da ne postoji nijedan problem koji se desio u samo jednoj EPK. Ponekad mislimo da su naši problemi jedinstveni, ali čim razgovaramo sa drugim EPK, shvatimo da su politički, ekonomski i problemi u komunikaciji najčešći problemi u svakoj EPK. Zato treba da se opustite. Uradite najbolje što možete.


Kako je to bilo kod vas 7

Karolj Meheš, Pečuj:

Ovo pitanje je teško jer je pomalo kao fudbal – svako misli da se razume ili da mora imati mišljenje o njemu, od lokalnih građana preko stranih eksperata do novinara. Možemo nabrajati neosporivo važne kriterijume i dobre savete: da budu kritični prema gradu, da ne misle da je sve posebno što se tamo nalazi, da iskreno analiziraju da li je moguća promena, da se ne plaše trauma iz prošlosti i "teških" društvenih tema, da grade realne i sadržajne saradnje, da spoznaju u sebi da treba da predstavljaju celu Evropu, da se trude da odvoje stručna i politička pitanja i tako dalje… Ono što po meni – ukoliko funkcioniše – može da pobedi skoro svaki problem, ali i da obori čak i najbolju koncepciju, jeste: tim! Bez motivisanog, kooperativnog i profesionalnog tima nema uspešne EPK!


Intervju – Nemanja Milenković, direktor Fondacije »Novi Sad 2021«

Kako je to bilo kod vas 8

Za nove mostove

"Građani su prvi put u istoriji naše zemlje pitani šta misle u procesu nastanka i razvoja novih kulturnih prostora. I to ne samo šta misle o njihovom izgledu, već i o nameni i načinu upravljanja"

"VREME": Imate još dve i po godine do početka. U kojoj ste fazi?

NEMANJA MILENKOVIĆ: Mi već sada razmišljamo o 2022. godini. Godini posle titule. Šta nam ostaje kao legat. I zato, kada gradite svoj projekat kroz slogan "za nove mostove", koji treba da traju, onda je suštinski važno da uradite dobre temelje i čvrste stubove. Iako se oni kod većine mostova ne vide i pod vodom su, na njima kasnije stoji i sam most. U našem slučaju, temelji su ljudi, početak stubova su procesi, a tek onda "iznad vode" su ostaci stubova koji simbolizuju prostore, i konačno sam put preko mosta koji čine program. Trenutno radimo na ljudima i procesima, kako bi prostori i programi mogli da budu kvalitetno realizovani 2021. godine. Otuda i naša vizija: ljudi, procesi, prostori i programi. Početak novog. Sada.

Da li je definisana osnovna karakteristika novosadske Godine kulture?

Jeste, još u pobedničkoj aplikaciji sloganom "Za nove mostove" i konceptom četiri programska mosta. Novina je da smo u poslednjem Izveštaju upućenom panelistima Evropske komisije razradili programski koncept kroz mostove duga, nada, sloboda, i najnoviji – most ljubavi. Iz toga su proizašle nove programske smernice – uverenja sa ciljem da ponovo izgradimo mostove koji će povezati naš grad: simbolično i suštinski.

Po čemu će se program novosadske Godine kulture razlikovati od programa prethodnih prestonica?

Programom čija inspiracija se oslanja na specifičnosti našeg grada. Principi na kojima se grade programski koncepti evropskih prestonica su slični, ali svaka prestonica kulture iz svog sopstvenog identiteta donosi nešto novo i zato je ovaj projekat jedan od najdugoročnijih u Evropi.

Jedna od novina koju pokušavate da sprovedete i inkorporirate u novosadsku svakodnevicu je uključivanje građana u vaše projekte. Kako vam uspeva?

To je u Srbiji zaista novina i potrebno je vreme da se ona prihvati i zaživi. Rezultati se sada najviše vide kroz početak realizacije, nama izuzetno važnih, infrastrukturnih projekata: dva objekta industrijskog nasleđa – tzv. Kineske četvrti, budućeg omladinsko-kreativnog polisa i stare Svilare, kao jedne od ukupno četiri Kulturne stanice koje treba da zažive, kao i kroz uređenje malih urbanih celina u projektu Nova mesta. Građani su zapravo prvi put u istoriji naše zemlje pitani šta misle u procesu nastanka i razvoja novih kulturnih prostora. I to ne samo šta misle o njihovom izgledu, već i o nameni i načinu upravljanja. Iz neverice koju su doneli prvi rezultati, mi polako dolazimo do poverenja koje će, nadamo se, izgraditi legat u smislu kontinuiteta i manira svakodnevne prakse. Ovakav jedan proces može da uspe jedino i samo uz poštovanje principa otvorenosti i demokratičnosti – mi smo otvoreni, a građani treba da budu aktivni i preuzmu odgovornost. Evo, upravo ovih dana pozvani su da se jave na konkurs za uređenje malih javnih površina u gradu: sami ih biraju, sami predlažu novi izgled, sami realizuju radove i dobijaju stručnu pomoć u vidu praktičnih saveta. Na izgrađenim Novim mestima 2021. godine realizovaće se umetnički programi. To vam je najslikovitiji primer našeg koncepta rada: ljudi, procesi, prostori i programi.

Da li su jasno definisana vaša zaduženja u odnosu na zaduženja delatnosti u okviru Skupštine grada?

Jesu, sama kompleksnost projekta utiče na to da očekivanja budu različita, pa time i sama tumačenja. Otuda i naš tim Fondacije, u želji da projekat bude što uspešniji, često uzima na sebe i više nego što je to slučaj u drugim evropskim prestonicama kulture. Pa tako, iako realizacija infrastrukturnih projekata mora biti u potpunoj nadležnosti grada Novog Sada, mi smo bili most u komunikaciji gradskih uprava i drugih nadležnih tela, sa građanima i stručnom javnosti, stvarajući proces kulture dijaloga. Na sličan način, iako je naša odgovornost u najvećoj meri vezana za kreiranje i realizaciju programa 2021. godine, mi smo već do sada predstavili začetke nekih od njih. Izloženi smo pritisku da se što više toga vidi sada, ali ja im na to odgovaram da se mi ne zovemo fondacija Novi Sad 2018, već Novi Sad 2021 i da kada nešto od prostora i programa već sada realizujemo, radimo to u funkciji razvoja ljudi i procesa, jer i praksa rađa veštinu neophodnu za sveukupno podizanje kapaciteta našeg grada.

Izbor Novog Sada za EPK je i državni uspeh. Da li osećate ličnu odgovornost pred tom činjenicom?

Ovaj tim je već odgovoran za postizanje velikog uspeha za Srbiju, a to je osvajanje titule Evropske prestonice kulture, kao prvog grada iz zemlje koja nije članica EU, već kandidat za članstvo. Aktivnosti na sprovođenju ovog projekta radimo iz velike ljubavi i nade, sa puno strasti i energije. Prošlost ne možemo izmeniti, ali budućnost možemo. Otuda, ovaj projekat, iako ne može da odgovori na sve izazove jednog grada, svakako, već sada, predstavlja snažan motor u daljem razvoju Novog Sada. Za Srbiju je utoliko važniji jer uspešan primer pozitivnih promena u jednom gradu jeste temelj uverenja "ako smo mogli u Novom Sadu, onda možemo tako u svakom gradu u Srbiji".

Iz istog broja

Treći maj

Sve o medijima

R.D

Na početku karijere

Dugi koraci kratkog filma

Jovana Georgievski

Koncert

Slatko na kraju

Dragan Kremer

Dva (nemačka) romana

Šta si radio u miru/ratu, tata?

Ivan Milenković

Povodom Beldoksa

U traganju za Veljkom Kockarem

Vasa Pavković

Hrvatska pozorišna scena

Devet izabranih

Milan Mađarev

Intervju – Kokan Mladenović, reditelj

Opisoarimo se za lepše sutra

Aleksandra Ćuk

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu