Teologija uz pomoć jednačina
Mnogi će ti reći da tvoj otac ne zna šta govori. Da je ekonomija, ekonomska teorija – nauka. Da ona – poput fizike, koja metodično i uz pomoć matematike analizira prirodu – na isti način kombinuje matematiku, statistiku i logiku kako bi se naučno sprovodila analiza socijalno-ekonomskih fenomena. Besmislica!
Ekonomija možda primenjuje matematičke modele i statistički metod, ali više liči na astrologiju nego na astronomiju. Sasvim suprotno od fizike, gde priroda predstavlja nemilosrdnog sudiju pretpostavkama koje postavljaju fizičari, ekonomija ne može da funkcioniše na taj način, s obzirom na to da ne postoji mogućnost stvaranja laboratorije u kojoj bismo mogli da kontrolišemo važne pretpostavke o tome kako bi se, na primer, razvila grčka ekonomija 2010. godine da je, umesto što je podigao kredit na osnovu Memoranduma sa MMF-om, Evropskom unijom i Centralnom evropskom bankom, grčki javni sektor objavio bankrot.
Ovo krucijalno odsustvo mogućnosti da se empirijski kontrolišu naše ekonomske teorije povezano je sa činjenicom da ekonomija, ekonomska misao, nema nikakve veze s prirodnim naukama. U skladu s tim, naš izbor leži između toga da se, s jedne strane, pravimo da smo mi, ekonomisti, naučnici i, s druge strane, da priznamo kako smo bliže filozofima, koji, koliko god da razumno i mudro argumentuju svoje stavove, ni u kom slučaju jedan drugog ne mogu da ubede u svoje mišljenje o smislu života.
Nažalost, mnoge moje kolege ekonomisti, većina njih, opredeljuju se za to da se prave da su naučnici i na taj način završavaju tako što više podsećaju na astrologe, eventualno na teologe koji pokreću matematičke dokaze o postojanju Boga, na crkvene moćnike koji ulažu u neznanje i sujeverje onih što žive u stanju zabrinutosti za sopstveni opstanak i u strahu od onoga što će biti sutra.
KRAJNJI ISHOD PLAVE PILULE: Tridesetih godina XX veka engleski antropolog E. E. Evans-Pričard (1902-1973) proveo je duže vreme analizirajući društvo plemena Azande u Africi. Dok je živeo s njima, primetio je da pripadnici plemena Azande pridaju veliki značaj svojim proročištima i prorocima, od kojih su tražili da im proreknu budućnost, upravo kao što su to tražili i stari Grci od svojih proroka u proročištu u Delfima.
Pitanje koje se postavilo pred Evans-Pričarda jeste sledeće: Ako se ima u vidu to da su se proročanstva svetilišta, proročišta i vračeva vrlo često pokazivala kao vrlo neuspešna, kako su vračevi uspevali da održe netaknutu svoju vlast nad „vernicima“ u svom plemenu?
Objašnjenje Evans-Pričarda u vezi s nepoljuljanom verom pripadnika plemena Azande u magiju, proročanstva i vradžbine, ali i u nepogrešivost njihovih sveštenika, jeste sledeće: „Pripadnici plemena Azande dolaze do zaključka, kao i mi, da proročki neuspeh njihovih proročišta zaista zahteva neko objašnjenje. Toliko su, međutim, upetljani u mistične pojmove da moraju i da se potpomognu njima kako bi objasnili neuspeh proročanstva proročišta. Kontradiktornost između posmatranih događaja i nekog mističnog pojma tumači se u odnosu na druge, njemu srodne mistične pojmove.“
Isto to važi i za takozvanu ekonomsku nauku! Tako se ekonomisti koji ne uspevaju da predvide neku važnu ekonomsku pojavu (što se i inače najčešće dešava), na primer krizu što je izbila 2008. godine i traje sve do danas, pozivaju na iste te mistične pojmove pomoću kojih nisu uspeli da predvide krizu kako bi objasnili – sopstveni neuspeh.
Daću ti jedan primer. Kada se osamdesetih godina XX veka, suprotno predviđanjima sistemskih ekonomista (na primer, onih koji su radili za velike banke, za Međunarodni monetarni fond itd.), nezaposlenost povećala, oni koji negiraju postojanje nezaposlenosti (a o kojima sam govorio na prethodnim stranicama) izmislili su mistični pojam prirodne nezaposlenosti. Pošto su nazvali primećenu nezaposlenost prirodnom, smatrali su je – objašnjenom!
Onda su, suočeni s tržištima koja ne uspevaju da apsorbuju nezaposlenost, ubedili same sebe da je nezaposlenost dokaz da naše društvo pati od greha nesavršene konkurencije, kojem je, da bi se na pravi način suzbio, potrebna magična formula oslobađanja tržišta pomoću, na primer, privatizacije. A ako čarolija njegovog oslobađanja ne sprovede svoje čudo (na primer, ako se nezaposlenost poveća umesto da se smanji), tajna će, zaključuju, biti u još većoj privatizaciji, još većem smanjenju plata i davanja, penzija itd. Ukoliko ni ove vradžbine ne uspeju, teše se mišlju da ne treba okriviti politiku štednje i privatizaciju, već „vradžbine“ sindikata, minimalnih zarada, državnih davanja za nezaposlene i socijalnog osiguranja, koje ne dozvoljavaju magičnoj formuli da deluje kako treba. Upravo kao kod proroka plemena Azande!
Verovatno je, s jedne strane, plava pilula koju je Morfeus ponudio Niju nemoćna pred sposobnošću ekonomista da konstruišu naizgled naučne ideologeme, koje toliko delotvorno uspevaju da skriju istinu o funkcionisanju i tajnama tržišnih društava. I u meri u kojoj su razmenske vrednosti u potpunosti prevladale na planeti Zemlji (od zemlje Ijudskog rada, pa sve do genotipa mikroorganizama), teorije ekonomista tkaju Matriks koji ti zabranjuje da vidiš istinu društva što te određuje kao Ijudsko biće.
Crvena pilula je tvoja jedina nada – ako te zanima istina.
NAŠA CRVENA PILULA: Nažalost, crvena pilula koju bi mogla da progutaš s jednom čašom vode, kao što je to učinio Nio, ne postoji. Ono što postoji jesu kritička misao i prkosna želja da nikada ne prihvatiš nešto zato što ti je tako rečeno ili zato što tako misle moćnici, većina, svi „drugi“. Na stranicama ove knjige pokušao sam da ti ukažem na to kako možeš da uskladiš prkosnu veru u istinu s kritičkom mišlju da bi uočila osnovne, često turobne stvarnosti oko sebe.
Nema sumnje da ćeš se često kajati što nisi uzela plavu pilulu. Biće, međutim, i drugih trenutaka – pošto si izabrala crvenu pilulu gorke istine – u kojima ćeš razotkrivati laži moćnih, njihovu rugobu i njihov besmisao. To će biti tvoje obeštećenje.
