Sajmon Le Bon i ekipa ovih dana uživaju u nasleđu svoje višedecenijske karijere. Tek što su Duran Duran u septembru okončali turneju po SAD, bacili su se na studijske i prateće promotivne poslove. Čini se da legendarni nju vejv/sint-pop bend ima dovoljno kredita kod publike da može da snimi i objavi baš sve što im padne na pamet, ne obazirući se na eventualni komercijalni (ne)uspeh novog projekta. Tako je šesnaesti po redu studijski album ovog sastava, Danse Macabre, inspirisan fenomenom Noći veštica, objavljen baš uoči ovog sve popularnijeg praznika zapadne pop-kulture. Preciznije, svetlo dana ugledao je tačno na rođendan pevača Le Bona, koji je 27. oktobra napunio 65 godina.
I sâm naziv ploče, ali i atmosfera koja vlada na njoj, vode se bezvremenim, alegorijskim prikazom neminovnosti (i nepristrasnosti) Smrti, koja “pleše” podjednako sa svima, bez obzira na društveni status, profesionalni uspeh ili bogatstvo pojedinca. Na realizaciji novog albuma Duran Duran je angažovao i impresivnu listu gostujućih izvođača, pa su se tako na, Le Bonov predlog, vratili bivši gitaristi benda Endi Tejlor i Voren Kukurulo, koji su svirali na nekoliko pesama i naslovnoj numeri novog izdanja.
Dugogodišnji saradnik benda, Najl Rodžers, koji je producirao njihov poznati album Notorious iz 1986, ukrasio je pesmu “Black Moonlight” svojim čuvenim svilenkastim, fanki zvukom gitare, a Viktorija De Anđelis iz italijanskog “evrovizijskog” benda Maneskin pridružila se grupi u naelektrisanom izvođenju klasika Toking hedsa “Psycho Killer”. Čitavu “sablasnu” atmosferu dodatno upotpunjuje i omot Danse Macabre sa crno-belom fotografijom prave seanse prizivanja duhova iz 40-ih godina 20. veka, koju je klavijaturista Nik Rouds svojevremeno kupio na nekoj aukciji.
I druge muzičke obrade na novom albumu Duran Duran, poput “Paint it Black” Rolingstonsa, “Spellbound” alternativnog post pank benda Sijuksi end d Benšiz, ili čuvena “Ghost Town” od The Specials sa svojom hipnotišućom melodijom klavijatura, odlično su se uklopile u mračni i zabavni koncept Danse Macabre. Po rečima frontmena benda, “okidač za celu ideju” bila je njihova prošlogodišnja svirka za Noć veštica u Las Vegasu, kada su odsvirali i neke od kaver verzija pesama koje su se našle na novoj ploči.
SVI NA OKUPU: Dok se Ples mrtvaca vrti na repeat, naprosto se “čuje” da je grupa iz Birmingema, koja je prošle godine uvrštena u Rokenrol kuću slavnih, uživala u radu na novom materijalu, snimivši ga, po sopstvenom priznanju, najbrže od svih u dosadašnjoj karijeri.
Na nekoliko numera okupila se i originalna postava benda — Sajmon Le Bon, Nik Rouds Rodžer Tejlor, Džon Tejlor i Endi Tejlor (koji, uprkos istom prezimenu, nisu ni u kakvom srodstvu). Posebno upečatljivo su reinterpretirali svoju staru pesmu “Nightboat”, napravljenu još u vreme dok su kao klinci započinjali svoj muzički put. Moglo bi se stoga reći da je Danse Macabre i svojevrsna oda prijateljstvu nekadašnjih i sadašnjih članova grupe i njihovih saradnika, tokom četiri i po decenije postojanja muzičkog fenomena zvanog Duran Duran. Baš zato, možemo samo da pretpostavimo koliko je, recimo, bilo važno učešće na projektu originalnom gitaristi Endiju Tejloru, kome je prošle godine dijagnostikovan rak prostate u poodmakloj fazi.
Odavno je prošlo vreme kada su Duran Duran bili heroji Novog romantizma, tog šarenog i veselog pokreta koji je slavio optimizam, glamuroznu pojavnost i ekscentričnost u modi. Zato je u vremenima poput ovih, kada se čini da se čitav svet obrušava na samog sebe, uspeh sam po sebi ako neko metaforično i bez jeda uspe da opiše ovu sumornu stvarnost. Da muzički oslika zabavni i (samo)ironični pejzaž u kome “ples sa smrću” svih tih savremenih (živih) mrtvaca može izgledati “normalno” makar na Dan veštica.
Protežući se kroz “baksuznih” 13 numera, Danse Macabre (u izdanju izdavačke kuće Tape Modern/BMG) jeste iskričavi eskapistički album, koji tematski precizno spaja nove pesme, brojne obrade i iznova osmišljene verzije djuranovskih klasika u razigrani, mračni disko žur. Ili veseli i mamurni afterparti, ako već mora. ¶
